Za sada, koliko mi je poznato, među kandidatima za predsednika Srbije, pojavile se i dve žene: jedna je Danijela Sremac, iz SAD-a i Mila Alečković sa relacije Beograd – Pariz – Evroazija. Što se tiče ove prve dame, doznali smo iz medija da je ona na čelu nekakvog Srpskog instituta u Vašingtonu. Iako je reč o „srpskoj instituciji“, sajt te „ustanove“ izrađen je samo na engleskom jeziku. Sintagma „srpski institut“ zvuči vrlo moćno, ali, reklo bi se, osim zvučnog imena pomenutog „instituta“, tamo nema ničega sem uređene fasade (ljušture), iza koje je praznina. Danijela pokušava da zasedne na „srpski tron“ zato što je ona, kako tvrdi, „potomak porodice Romanov“, ali i direktni potomak Stevana Sremca.
Naspram Danijele nalazi se Mila Alečković, koja je već pokazala određen animozitet prema Sremčevoj. Ipak, zajedničko im je ljubav prema „organizovanju“ srpske dijaspore i osnivanje nekakvih „moćnih“ srpskih organizacija u rasejanju. Videli smo da Danijela ima svoj institut, koji, sudeći po onome što se marta 2017. može videti na sajtu http://www.serbianinstitute.com, duže vreme ništa značajnije nije radio, a zadnje objavljene vesti su od pre pet meseci. Osim toga, vidi se da je ta stranica „moćnog“ Srpskog instituta u Vašingtonu, što se tiče događaja (Events) zastala kod „pisma o namerama“ iz 2014.
Sa svoje strane, Mila Alečković je najpre osnovala (zajedno sa dr Simom Mraovićem) Kongres Srba Evrope (KSE). I Milina prva organizacija, kako vidimo, zvučala je jako potentno, a pomenuti Kongres Srba Evrope uskoro postaje još moćnija „organizacija“, pod imenom Kongres Srba Evroazije (KSEA). U tom najnovijem „kongresu“ nije bilo Sime Mraovića, možda zato što je napismeno priznao (o tome ćemo šire drugom prilikom) da KSE nikada nije imao osnivačku Skupštinu, kako je predstavljano.
Ovakva društvenopolitička aktivnost Mile Alečković ostala bi u domenu komedije ili dobrog vica, da pojedini srpski mediji nisu Milino lažno predstavljanje uzimali zdravo za gotovo. Mila, moguće je, pati od prejake imaginacije, dopunjavanja iz mašte, tako da je slučajnom slušaocu vrlo teško da shvati da iza njene priče ne postoji apsolutno ništa. Zapravo, ljudi koji su se njome u startu oduševljavali, kasnije su shvatali da imaju posla sa konfabulatorom ili jednim veštim „konstruktorom“ lažne istine.
Opet, problem je u tome bio što Mila nije ništa lagala, iako joj je čitava priča bila neistinita. Ona je, čini se, imala takvu imaginativnu snagu, koja ju je uvlačila u njen (ne)postojeći svet takvom silinom, da je sve ono što je ranije izmaštala i iskonstruisala u svojoj glavi, doživljavala kao neporecivu istinu. Svako od nas poznaje po neku osobu koja nije u stanju da izbegne tu unutrašnju kompulziju, koja snagom vulkana izbacuje iz sebe onu neistinu za koju veruje da je istina, i tako plavi i u tom prvom udaru pleni svoju okolinu.
Tek posle izvesnog vremena ljudi su počinjali da shvataju da su, u stvari, navučeni na tanak led. Neki su se iz takvog Milinog leda s velikim naporom oslobađali, dok su drugi neoprezno uklizavali pod tu „atraktivnu“ Milinu „ledenu koru“ izmišljene istine. Pošto je Mila bila i sa liderima srpskih političkih partija, sa DSS, Dverima, SNP-om, povremeno je koketirala i sa radikalima, znala je da uzme „pod svoje“ i neke srpske intelektualce i državne funkcionere. Pomalo deluje čudno da niko od njih nije hteo da govori o tome. A zašto nije hteo? Pa, najverovatnije zato što su se stideli svoje lakovernosti. Teško im je bilo da priznaju da su dugo gutali Milin pseudo-mamac. To jeste, kakav ste vi političar, ukoliko niste u stanju da prepoznate kada ljudi oko vas govore istinu, a kada izmišljaju.
Koliko je Mila Alečković delovala ubedljivo, možemo da vidimo i po tome da je s lakoćom u svoju orbitu uvlačila i vrsne intelektualce. Na primer, u svoju mrežu upletala je prof. dr Smilju Avramov, pokojnog Branu Crnčevića, koji ju je „lansirao“ kao „veliku intelektualku sa tvrdim nacionalnim idejama“, pa Ducija Simonovića („Porto alegre“) i mnoge druge. Planirala je „Novi 5. oktobar“, to jeste, razmišljala je kako da podigne ustanak u Srbiji i tako postane srpska Jovanka Orleanka.
U leto 2008. godine, kada je Milina popularnost bila na vrhuncu, u Srbiji se vodila polemika o tome da ministar za dijasporu bude naš čovek iz rasejanja. Među kandidatima za tu poziciju našla se i Mila Alečković, pored Majkla Đorđevića, srpskog biznismena iz SAD. Australijski sajt „Srpsko poslovanje“ u to vreme je napravio anketu među Srbima iz rasejanja, sa pitanjem koga bi oni najradije videli na poziciji ministra za dijasporu. Anketa je sa 1854 intervjuisanih pokazala da Mila Alečković, a ni Majkl Đorđević, nisu imali gotovo nikakvu podršku u srpskom rasejanju. Mila je tada, od blizu dve hiljade intervjuisanih, dobila svega 12 glasova (0.65 %) Majkl Đorđević je imao podršku od 38 svojih zemljaka (2.05 %) dok je za Nikolu Janića, tadašnjeg predsednika Srpskog saveza iz Švedske od 1.854 intervjuisanh glasalo je 81.77 %, odnosno, 1.516 ljudi je dalo svoj glas za njega. Kompletan rezultat ankete možete videti klikom na fotografiju iznad, desno.
Treba dodati i da je gospodin Janić, saznavši za ovu anketu, poslao pismo portalu sa molbom da njegovo ime uklone sa ankete, jer nije zainteresovan za mesto ministra za dijasporu. Njegovo pismo u celosti možete pročitati ovde.
Za razliku od gospođe Alečković, Janićevo mišljenje o organizovanju srpskog rasejanja i veza sa maticom, u potpunosti se razlikovalo od bilo kakve koncepcije u kojoj bi jedan čovek bio u vrhu Evropske dijaspore ili nekakve slične „piramide“ u matici.
Očigledno, Mila se nije predavala ni nakon što su mnogi saznali pravu istinu i kada je otkriveno da je ona decenijama nastupala ispred nepostojećih (falsifikovanih) organizacija. Njene ambicije su, očigledno, iz godine u godinu postajale sve veće, tako da je sada, koristeći se nekakvim ad hoc pokretom pod imenom „Otadžbina“, uspela da sebe kandiduje za predsednika Republike Srbije na budućim izborima u aprilu ove godine. Razumljivo je da su mediji pokazali malo interesovanja za konferenciju za štampu u prostorijama UNS-a, gde je najavila svoju kandidaturu. Ali je nerazumljivo da je konferencija sa najavom njene kandidature za predsednika Srbije počela njenim obraćanjem javnosti na francuskom, engleskom i ruskom, a tek posle toga na srpskom.
Još više je za nerazumevanje da je objavljivanje kandidature pretendenta za najvišu funkciju države Srbije, završeno rečima francuskog državljanina, g. Iva Bataja, koji je sa podijuma gde je sedeo sa „budućom predsednicom“, imao poslednju reč i rekao:
„Vidimo se na ulicama?! “
N. Momirov
svi koji dolaze iz usa dijaspore trenirani su u cia kampovima. Zato imaju najvecu propagandnu masineriju iza njih. kao i sa ovom zenom idu logikom : ponovi laz dovoljno puta i sto glasnije i kad tad postace istina.
Ko zeli da odistinski zastupa srbiju treba da se poveze sa ISLANDOM i usi od njih. Oni su prepoznali glavni izvor zla i obracunali sa glavnim faktorom moci u svetu. bankarima.
Koliko se sećam g. Janić je više puta pokušao da animira srpsku javnost, tako što je nudio nekoliko sajtova, beslplatno naravno, na kojima bi upravo mogao da bude jedan takav, kako rekoste, informativni portal. Ipak, izgleda da je nas Srbe teško okupiti na zajedničkom projektu. Zašto? Teško je to reći.
Mi nastupamo, reklo bi se, samo individualno, a tako se ništa korisno za narod i državu (društvo uopšte) teško može ostvariti. Nađoh sada one brojne domene, zakupljene za više godina, koje su ponuđeni za jednu takvu sličnu aktivnost. Posebno bi tu, možda, bio interesantan sajt http://www.dostabre.net/ ali i drugi sa imenom serbia.
Jednostavno, dobija se utisak, da Srbi nisu u stanju da se u društvenopolitičkom smislu organizuju i rade u ime opšteg dobra. Ostaju samo partije, gde se, nažalost, ganja samo lični interes, a većina srpskih medija takvima služi kao propagandna mašina.
Evo nađoh na Korenima i onu ponudu g. Janića, možete je videti na linku http://www.koreni.rs/nad-srbijom-je-unistavajuci-pozar-kofa-vode-nije-dovoljno-da-ga-ugasi/
Tačno je da je vise nego teško okupiti Srbe oko nekog zajednickog projekta, sto je posledica, na žalost samo u Srbiji, bivseg rezima. Sećam se da je još u detinjstvu vazila parola, ima konda za vas misli. Uprkos svemu, jedan veliki broj Srba još uvek obozava taj sistem. Mila Aleckovic, inače cerka “ pesnikinje“ komuniste Mire Aleckovic, je zaigrala ba tu kartu da bi privukla paznju na sebe. Njen suprug, Yves Bataille, član FN, partije Marine Le Pen, joj je pomagao na sirenju licne propagande. Došlo se i do toga, da je bila rodjaka Einsteina, Prvo sto bi bilo naj korisnije za Srbe, je, da se izbaci vec jednom iz stalne upotrebe, drug Tito, ljubicica plava i bela, i njegova iluzorna ideologija. Bez toga ostace vladavina samo licnih interesa.
Ljudi,koliko vidim svi ovde zele neku promenu u okupiranoj srbiji.moje skromno misljenje je da bi pocetak istih bio informativni portal.ovaj sajt je izuzetan al se bavi vise analitikom..mi nemamo objektivan informativni sajt..narod vise ne moze da dodje do pravih informacija i zato je sludjen dogogodisnjom propagandom..kad otvoris bilo koj srpski sajt odmah te „zapljusnu“slike mafijasa u obliku politicara i tako ko zna od kad…jos se utrkuju ko ce biti predsednik srbije i ko ce koga podrzati(a njih ne podrzava niko osim kabale-kome izraz nije poznat neka pogleda na internetu)
Svaka cast za tekst. Ja sam imao posla sa Milom i bila mi je prof na Megatrendu i bas je takva kao sto pisete. Lazov. Obican bedni lazov.
odlicna analiza.hvala
udba ne miruje,uvek imaju kandidata
Hm,hmm…UDB, red je da odustanes od te,ofucane floskule Vuka i Danice Draskovic,UDB, ne postoji, postoji samo vlast i oligarhija !!
Udba je narodni simbol za te skotove
mi pravi srbi to zovemo udba,to što su oni sada to nazvali drugačije,uzmi malo pa pročitaj.uostalom imaš sajt udba,pa vidi da izua svega oni stoje.oni su sva zla počinili srbima,veća nego svi ostačli zajedno.oni stoje iza 5.oktobra,oni stoje iza puštanja miloševića niz vodu,iza organizovanja kriminalaca,uostalom iza svega.ovi u skupštini su obične brojke.a plaćaju iz firmi koje su napravili i dali da vode takozvani biznismeni ili kako ih zovu tajkuni.da nije tako srbija bi postala normalna država a ne cirkus i kolumbija.to što vama smeta istina to je vaš problem.inače i drašković bio provokator a danica posle studentskih demonstracija postaje sudija u beogradu,bando jedna.