Ne brinite – ni (n)ova školska godina neće biti normalna

0
788
Foto: pixabay.com

Šokantna vest na samom početku – kao što se nisam „raspustila“ kad i đaci, nego sam otišla na godišnji odmor 10. jula, tako neću ni biti „raspuštena“ do 1. septembra, već mi se odmor završava u petak, i na posao krećem 19. avgusta. Topli pozdravi svima koji i dalje mantraju o dva i po meseca letnjeg raspusta koji prosvetni radnici imaju. Ukratko, nemate pojma, a ipak imate mišljenje.

Neposredno pre odlaska na godišnji odmor, uzeli su mi vikend i poslali me na čuvenu Obuku za realizaciju nastave orjentisane ka ishodima. S obzirom na to da su dnevnice obećane, otišla sam. Da nisu, ne bih. Vikendi su moji.

Ishodi?! JEEEEEEE!!!!

Obuka je bila takva da su je mogli poslati i elektronskom poštom, da se ne cimamo po vrućini. Čitanje slajdova sa PowerPoint prezentacije, zadatak o pravljenju Sneška Belića (obuci su prisustvovali isključivo nastavnici stranih jezika), štampani materijal koga svakako nije bilo dovoljno za sve učesnika, nego dva primerka po grupi – čemu?! Jedino mogu da pohvalim koleginice koje su vršile obuku. Trudile se žene, bile ljubazne, predusretljive, mada mislim da je i njima bilo dosadno. Čemu?!

Što se teme obuke tiče, sa Can do statements susrela sam se pre više od 15 godina. Common European Framework (fah kolege će verovatno znati o čemu pričam) se time ozbiljno bavi decenijama. Čak mi je i udžbenik takav da na vrhu svake strane piše šta učenik može/ume nakon obrade konkretnog gradiva. I Blumovu taksonomiju znam, originalnu i revidiranu, ali šta fali – nek se plati put, dnevnice, potroši vikend, zarade honorari, neka se čuva plamen privida da odmičemo, da reformišemo, menjamo, brinemo.

Sama ideja da nastava ne bude zasnovana na pukoj realizaciji sadržaja, već na ostvarivanju ishoda, nije glupa, ali zaista nije ni nova. Svi mi ocenjujemo, proveravamo znanje, sumativno, formativno, kada sastavljamo testove znamo šta tačno proveravamo, kada sistematizujemo gradivo tačno znamo šta povezujemo, šta je najvažnije. I na kraju, kada formiramo ciljeve na umu imamo ishode, ali eto, nekome je palo na pamet da posveti odvojene kolone onome što nastavnik namerava da postigne i onome što je njegova namera kod učenika postigla. Jer, ako je meni cilj časa da naučim đake da koriste neupravni govor, tako je velika mudrost formulisati ishod – učenik može da prepriča tuđe reči. Tako brilijantno, tako neočekivano, zar ne? Mislim, ipak da mi proverimo da li je nastavnik to dobro promislio. Šta ako je cilj neupravni govor, a ishod kuvani grašak?

Da Vas podsetimo:  Plač nekada – suze prethodnih epoha

Uglavnom, našli su način da mi operativni planovi narastu na A3 papir, ili da se srozaju na veličinu slova 8. (Kod Kineza ima da se kupi lupa za male pare.) Pri tom radim u srednjoj stručnoj školi, a reformisan je prvi razred gimnazija. Njima su lepo odštampali i precizirali ishode koje samo treba operacionalizovati. Vajdica. Mi treba da ih smislimo sami, ili da ih prepišemo od gimnazija – svako po savesti. Zašto? Pa, zato. Rekli u školi. Stiže eksterna u oktobru. Hajde da uradimo i ono što ne moramo. Čista avangarda!

Uzgred, ima nešto što mi sada baš nije jasno. Ukoliko se nastava ne bazira na realizaciji sadržaja, već na postizanju ishoda, ukoliko nam preporučuju da ne zahtevamo da učenik ima udžbenik(!), zbog čega uopšte postoji akreditacija udžbenika? Da li mogu u globalnim planovima da ne navedem udžbenik? Da li mogu, u skladu sa potrebama, sposobnostima i postojećim (ne)znanjem mojih đaka, koje poznajem bolje od zaposlenih u Ministarstvu i ZUOV-u, da sastavim skripticu od materijala koji pronađem na internetu, a koji je ponuđen na slobodno korišćenje, i da dam đacima da je iskopiraju? Udžbenici za engleski jezik su i onako preskupi, a s obzirom na moj nedeljni fond, osam ocena po učeniku i procente stručnog jezika koji do četvrtog razreda naraste na 50, dobar deo udžbenika svakako ne iskoristim. Nemam kad. Znači, da li mogu da nemam udžbenik, jer realizacija sadržaja nije bitna, nego da sastavim materijal kojim ću da gađam ostvarivanje ishoda pravo posred čela? Onako, crno-belo.

Zatim, dodata je i preporuka da nazivi nastavnih jedinica budu na srpskom jeziku, da se ne poklapaju sa nazivima lekcija u udžbeniku, nego da budu više generičke, da nazivi nastavnih tema tek nemaju veze sa nazivima tema u udžbeniku, nego da ih široko preformulišemo i, moj omiljeni momenat, da nastavna jedinica ne treba da bude gramatička! Sve preporuke osim poslednje savršeno su jasne. Nisu posledica promišljanja, uvođenja reda, sprečavanje ogromnih razlika među školama istog tipa. Da je tako, zasukali bi rukave pa bi nam ONI napisali i propisali bar te globalne planove. Ne, ne radi se o tome. Radi se o izlaženju u susret difovcu koji će mi u sklopu posete eksterne komisije posetiti čas i pregledati dokumentaciju. Ili hemičaru. Ili učitelju. Za mojih 25 godina rada u prosveti još nisam imala čast da upoznam prosvetnog savetnika ili nadzornika iz moje oblasti. Bila je nekada davno jedna Malina, profesorka ruskog, a sad nemamo ni to. Kragujevačka ŠU nema, i zato ja treba da trošim svoje vreme ne na opravdano planiranje nastave, koje mi čak predstavlja i zadovoljstvo, nego na neopravdano izlaženje u susret difovcima, hemičarima, biolozima, učiteljima koji su se uhlebili u školskoj upravi.

Da Vas podsetimo:  Deca sutrašnjice – generacijski jaz

Što se poslednje preporuke tiče (da nastavna jedinica ne može da bude gramatička), jedino što mi pada na pamet da izjavim za Tanjug jeste – pa, dobro, da li ste vi normalni? Da vas pitam onako ljudski i čovečanski, u kojoj Srbiji vi živite, kad ste poslednji put bili u učionici i da li poznajete bar jednog prosečnog đaka u Srbiji? Za svaku iole složeniju gramatičku oblast ne da ću pisati gramatičku nastavnu jedinicu, nego ću posle nje i dodati nastavnu jedinicu za vežbanje gramatike. Realno, trebaju mi bar još tri nastavne jedinice za vežbanje, al’ nemam kad.

Srećom, moj stav prema preporukama je zdrav i usklađen sa mojim obrazovanjem i navikom da razmišljam. U prevodu – ne zanimaju me kao takve. Na usmene preporuke reagujem selektivnom nagluvošću. Ubacite u zakon, pravilnik, dodatak pravilniku, pečat, potpis, Sl. glasnik, pa može. Burazerski izlazim u susret burazerima. Ne školskoj upravi!

Šminka nek je vodootporna, nadogradiva i longlasting

Po principu „Izvinite, dragi gosti, ako nešto nije bilo u redu. Neće biti ni sledeći put“, izvinite, dragi đaci, što vam školovanje i dalje neće biti nikakvo. Ali, dobićete broj!

A onda ćemo da vas pratimo! Od onog kad ste se upiškili u vrtiću, preko koka kole koju ste pili na rekreativnoj iako su vam roditelji zabranili, pa sve do maturskog ispita koji ste pola prepisali. Ne brinite, nećemo imati evidenciju ukora, neopravdanih izostanaka, popravnih ispita, jer ćemo i ove godine brinuti o vašim nežnim osećanjima, a i o sopstvenim zadnjicama. Ni vama ni nama se ne isplati da postanemo ozbiljne škole, jer ćete ih vi izbegavati, a mi onda nećemo imati dovoljno učenika, pa će biti tehnoloških viškova. Haos! A i volećemo i dalje da budemo popustljivi i plemeniti, pa ako nas se na kraju školovanja, kada se kupuju pokloni, setite…

Da Vas podsetimo:  Zašto je do temelja uništen Žrnov, grad-tvrđava na vrhu Avale?

U šminkanju obrazovnog sistema i dalje ćemo se baviti glupostima, jer nas obrazovanje suštinski zanima taman koliko zanima i vlast. Glupo je da vas mi vučemo na jednu stranu, a Instagram na drugu. Kod nas mora da se zalepi zadnjica za stolicu dok ne utrni, a na Instagramu sevaju zadnjice, oslobođene stega i maltretmana vezanog za zagrejanu stolicu. Stvarno je bez veze da vam mi pričamo o važnosti znanja, dok maseratije pored privatnih bazena parkiraju manekeni za neznanje, neobrazovanje, nerad. Ostaćete nemotivisani, ništa vas u školi neće zanimati, učićete za dvojku. Podlaci će zaključiti da je to zato što vas nismo dovoljno animirali, ušarenili vam učionice, dubili na glavi, ali, neka. Navikli smo mi, navikli oni, navikli vi.

Nedobog da neko lupi šakom o sto i kaže – dosta više! Zemlja nam je ribizla republika! Ne može više ovako!

A šta i ja pričam gluposti.

Izvinite.

Udarila vrućina u glavu.

Dođite živi i zdravi za tri nedelje u školu, pa ćemo da se pravimo blesavi svi zajedno.

Ljubinka Boba Nedić
Izvor: klotfrket.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime