Šta nam govori to što je Siniša Mali od „kompletnog idiota“ i kofera punog afera stigao do ministarske fotelje? Možda to da se SNS krajnje raskomotila u bahatosti i da ne oseća nikakvu bojazan po rejting.
Ako imate vlast koja, prema poslednjim istraživanjima, nema opoziciju, najmanje što od takve vlasti možete očekivati su zanimljiva kadrovska rešenja. Taj eufemistički rečnik, naravno, ne može da sakrije činjenicu da je reč o bahatosti s kojom se političari sa teškim prtljagom skandala šetaju od jedne do druge visoke funkcije.
Nije stoga bila neočekivana vest da je premijerka srpske vlade Ana Brnabić predložila Sinišu Malog, odlazećeg gradonačelnika Beograda, za novog ministra finansija. Tu bi trebalo podsetiti da je vrh beogradske vlasti od strane predsednika Aleksandra Vučića – u retkom naletu iskrenosti – proglašen odgovornim za noćno rušenje u Savamali i da je tom prilikom rečeno da Siniša Mali više ne može biti gradonačenik.
Ali, ne samo da je do danas ostao na tom mestu, nego se priprema za preuzimanje nove i još odgovornije funkcije u srpskoj političkom establišmentu.
Moralna trulež
Kada je govorio o odgovornosti beogradske vlasti za skandal u Savamali, Vučić je rušitelje nazvao „kompletnim idiotima“, ali u naprednjačkoj kadrovskoj kombinatorici to očito nije prepreka za dalje političko napredovanje. Kako i zašto neko od „kompletnog idiota“ postaje najbolji kandidat za ministra finansija?
Politikolog Boban Stojanović kaže da je to još jedan pokazatelj da stvari u Srbiji ne funkcionišu normalno. „Bespredmetno je raspravljati da li Siniša Mali ima dovoljno znanja iz oblasti finansija. Ako se bavite javnim poslom i imate toliko afera u kojima ste urušili javni interes, a onda za to dobijete nagradu, očigledno je da ovde stvari funkcionišu tako da oni koji obavljaju poslove bivaju nagrađeni i da na to uopšte ne utiče nikakav sud javnosti“, ocenjuje Stojanović za DW.
Čak i za niske standarde srpske politike Siniša Mali predstavlja nesvakidašnju pojavu, smatra Vladan Marjanović, novinar nedeljnika NIN. Nema, naime, nijednog političara za kojeg se vezuje toliko različitih skandala: „Od plagiranog doktorata do sumnjivih privatizacija; od nasilja u porodici do lažirane imovinske karte; od mutnog privatnog biznisa do slučaja Savamala“, nabraja Marjanović u razgovoru za DW.
„Kao takav, Mali zaslužuje da, naravno posle samog Aleksandra Vučića, ostane upamćen kao najveći personalni simbol moralne truleži Vučićeve ere“, dodaje naš sagovornik.
Nagrada za potrčka
Promene na čelu Ministarstva finansija pokrenule su i špekulacije o široj rekonstrukciji vlade, iako vlast negira da se o tome razmišlja. Kao ljudi sa slabijom zaleđinom pominju se ministar sporta Vanja Udovičić, ministar kulture Vladan Vukosavljević, i ministar ekologije Goran Trivan dok je ministar privrede Goran Knežević iz ličnih razloga verovatno trajno sprečen da se bavi politikom. Ako je verovati vlastima, biće svega par novih kadrovskih rešenja.
Srpski mediji najavljuju da bi aktuelna predsednica parlamenta Maja Gojković mogla postati nova ministarka kulture. Njene kvalifikacije za to mesto: promenila je šest političkih stranaka, voli pozorište i zna ko je Endi Vorhol.
Očigledno je Maja Gojković odradila dobar posao u Skupštini Srbije jer je uspela da u potpunosti unizi tu instituciju i spreči delovanje opozicije, komentariše Boban Stojanović. „Verovatno je sada ovo nagrada za dobro obavljen posao za SNS i predsednika stranke, jer je i ona neko ko se naravno nikada nije bavio kulturom.“
Marjanović primećuje da je Maja Gojković „apsolutni šampion naprednjačke, a zapravo nepatvoreno radikalske bahatosti u ženskoj konkurenciji, nakon što je kao predsednica skupštine temeljno dotukla i poslednje ostatke parlamentarnog života u zemlji. Ona bi u tom smislu mogla biti idealna osoba koja će već klinički mrtvoj kulturi konačno isključiti aparate, jer kome, uostalom, još treba kultura u naprednjačkoj Srbiji!?“
Ako se vratimo na vrh beogradske vlasti, sasvim je moguće da još jedan naprednjački obavljač poslova Goran Vesić sa mesta gradskog menadžera uskoči u fotelju gradonačelnika Beograda. Vladan Majanović smatra da to „čak ima unutrašnju logiku s obzirom na njegovu dosadašnju funkciju i upućenost u stanje u glavnom gradu. Pitanje je jedino koliko će se, kao neko navikao da deluje iz senke i s reputacijom čoveka za prljave poslove, komotno osećati isturen u prvi plan gde će tu i tamo morati da glumi finoću.“
Jači smo od sudbine
Mnogi su skloni da ovakvo kadriranje vide kao logičnu posledicu političke podrške koju imaju Aleksandar Vučić i SNS. Ta škola mišljenja kaže da, ako ništa od brojnih skandala i afera nije uticalo na rejting Vučića i njegove stranke, zašto bi se oni ustručavali da nestručne i korumpirane ljude šetaju sa funkcije na funkciju?
Novinar NIN-a Vladan Marjanović nema iluzija. „Štaviše, građani Srbije su Vučiću, glasajući u tolikom broju za njega i njegove, dali mandat da radi šta hoće. I to više nije samo ovdašnja specifičnost: pogledajte šta se zbiva u zemljama u rasponu od Mađarske do Sjedinjenih Država.“
„Mora da postoji doza odgovornosti u politici i pre svega doza odgovornosti prema građanima“, kaže nasuprot tome politikolog Stojanović. „Mi ovde ne govorimo o rekla-kazala aferama, već o nizu prljavih i kriminalnih poslova. U normalnoj zemlji Siniša Mali nikada više ne bi mogao da bude javni službenik, kao ni Maja Gojković, a verovatno i Aleksandar Vučić, i to samo za ono što je radio do 2012. godine“, navodi on.
Stojanović ocenjuje da nedostatak te vrste odgovornosti pokazuje da „Srbija nije konstitucionalno ograničena demokratija već da se pobedom na izborima dobija svevlašće“
Ivica Petrović
dw.com
U državi gde postoji vladavina prava, dotični bi davno robijao za sve kriminalne radnje koje je učinio. Srbija je neokolonija evroatlanskih moćnika i dok ispunjava njihove naloge naša „vlast“ može da rade šta hoće. Zapravo oni ih i podržavaju da dovode kriminalce na položaje, da ako ne slušaju naređenja mogu lako da ih kompromituju i sklone da dođu poslušniji.