Ne može nas pobediti zapadna „aždaja“

0
581

ru.pinterest.comPo nemiru koji nikad ne napušta njihove duše vidimo kako se osećaju potomci onih koji su svojoj deci u amanet ostavili sramotu. Kako i da nađu spokoj kada svoje prezime moraju da izgovaraju šapatom, krijući lice u nadi da ih niko neće prepoznati. Znaju da ako ih ljudi prepoznaju jedina asocijacija na njih je prevara, izdaja, zlo, laž, vazalstvo. Niko ne bi mogao mirno da živi sa takvim amanetom. Čuvajmo zato svetao srpski lik koji su nam ostavili đedovi dok to možemo. Ne dozvolimo da tu neprocenjivu vrednost izgubimo, učinimo li to gorko ćemo se kajati a čast i obraz više nikad nećemo moći da steknemo.

Naše je da uvek pomažemo nezaštićene, iskrene, časne, nevine bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost. Ne smemo samo zaboraviti da dok to činimo ne smemo dati ni na sebe. Pomagati drugima ne znači ići protiv svojih interesa, Otadžbine, vere. Čojstvo koje svaki pravi Srbin nosi u svojoj duši nalaže da čuva druge od sebe ali još više sebe i svoju Otadžbinu od drugih.

Ovaj svet u kome su vrednosti izokrenute tera nas da se još više vratimo u svoju istinsku suštinu, da zavirimo u svoja srca i ponovo ih zagrlimo nesputanom verom. Moramo da na vrednostima koje su nam ostavili naši stari sagradimo sigurnu i normalnu budućnost. Onakvu kakvu naša deca zaista zaslužuju. Temelje imamo, vekovima su ostali čvrsti. Vodimo računa kako mi na njima gradimo dalje. Ne dozvolimo zapadu ni u šali da sa našim tradicionalnim i porodičnim vrednostima porede ili ne daj Bože izjednačavaju njihove „vrednosti“. Slobodno neka inceste, pedofiliju, homoseksualnost, huliganstvo, narkomaniju i sve ostale izopačenosti zadrže za sebe i svoje društvo.

Da Vas podsetimo:  Šta je intelektualac?

Vreme je da donosimo samo pametne odluke, one moraju biti hrabre i nikad vođene ličnim interesima. Došlo je vreme da kažemo da biramo samo budućnost u kojoj ćemo biti srećni. Za to nije potrebno mnogo ali je potrebno hrabro srce i duša puna vere. Vera je uvek bila preduslov da bi se zaslužila sreća, baš kao što je hrabrost potreban uslov za uspeh. Učinimo to odmah jer mi to moramo, možemo i zaslužujemo.
SVETE KIŠE

Sve što beše na ovome svetu
Ne može se spoznati u veku
Veci nam se smrskaše u letu
Osta samo bajka o čoveku.

Nakon svesti o čoveku samom
Ne dade se da spoznamo više
Zašto senke još haraju tamom
Zar ih nisu sprale svete kiše?

Svete kiše ostaviše blato
Zgasle vatre sa pomalo dima
Dok skupljasmo bisere i zlato
Izgubismo potrebu za njima.

Dok skupismo vekove u šaku
Da vidimo šta koliko vredi
Nestadosmo u mrklome mraku
Sve što vredi već polako bledi.

Sad nas grizu mećave i vuci
Doziva nas zaleđeno stenje
Osta samo kandilo u ruci
I potajna nada u spasenje.

To potajno što u nama čuči
Srpska Vera doziva nas sebi
Što nas više mrcvari i muči
Nikada nas ostavila ne bi.

Nenad Živković

Da ne bi nestali u mraku zapada i izgubili sve što zaista vredi probudimo što pre svetosavca koji u nama čekajući čuči. Danas svet funkcioniše tako da kako se razvija u tehnološkom smislu prividno smatra da mu rastu samosvesnost i znanje. Dok traje taj proces lažnog razvoja iskrena vera, humanost i one prave ljudske vrednosti nezadrživo iščezavaju i nestaju. Kada se to putovanje zapada u ponor završi konstatovaće da je put bez vere bila samo jedna velika patnja. Ne dovodimo u sumnju njihovu patnju, ali ona nije nastala zato što je put sam po sebi patnja. Već zato što je put bez vere nemoguć. Takav put je osuđen na propast na takvom putu nema života.

Da Vas podsetimo:  Mnogi su gladni, a svaki građanin Srbije godišnje baci hranu za 200 evra

Štiteći svoju dušu od te zapadne aždaje kodeksima koji su nam zacrtani duboko u krvi spasavamo i sebe i potomke a pretke ponovo činimo ponosnim. Samo prateći svoju suštinu možemo očekivati da kao što je sveti Georgije ubio aždaju i mi pobedimo ovu zapadnu pobesnelu alu. Sveti Georgije za protivnika imao strašnu i hrabru aždaju, aždaju koja je sa njim otvoreno izašla na borbu. Mi za neprijatelja imamo zapadnu alu koja je velika i strašna ali nedovoljno hrabra da se pokaže u pravom svetlu i izađe otvoreno na megdan.

Ne, ona se lažno predstavlja i krije iza nekakvih demokratskih, verskih, ljudskih prava i čeka u zasedi. Kada je i tu ipak nekako razotkrijemo koristi vešte manevre i one već pominjane slabe karike među nama – izdajnike i vazale. Oni joj tada zbog svojih ličnih interesa ili strahova svesrdno pomažu u uništenju sopstvenog naroda. Tu bitku uvek na kraju gube, zaboravljaju na opomene koje im je prošlost mnogo puta tako jasno ispisala. Nikada izdaja i glupost onih spremnih na vazalstvo ne može da nadjača dubinu plemenite srpske duše.

„Kad lažov misli da je na vrhuncu svoga uspeha, tada, u stvari, stoji na granici svoje propasti.“

Sveti vladika Nikolaj Velimirović

Njihove jadne duše nisu prepoznale uzaludnost priklanjanja naizgled jačem. Snaga se ne ogleda u izgledu i veličini već u unutrašnjoj veri i suštini. Ne shvataju da su osuđeni na večnu propast i krst srama. U onoj pravoj završnoj borbi fizička snaga nikad neće pobediti snagu vere i duha. Koliko god ta zapadna aždaja bude žilava njen duh je suviše slab da bi izdržala borbu do kraja. Pitanje je samo momenta kada će joj oni koji koračaju svetosavskim putem zadati završni udarac.

Da Vas podsetimo:  Princip

Nenad Blagojević

fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime