Srbija ne može napred dok god ubijamo duh i slobodu, zabranjujemo i proterujemo istinu, pamet, pravdu. Mnogi su mislili da se sa Titom i komunističkom partijom završilo to razdoblje kada je sve što je srpsko proglašavano za nazadno i opasno. Da li je tako? Ne govorimo sada o tome u šta NATO, Zapad ili EU želi da nas ubedi. Ne, govorimo o nečem mnogo gorem, o onima među nama koji rade protiv nas. O onim izrodima srpskim koje je Zapad ili kupio ili ubedio u svoju antisrpsku politiku, u svoju borbu protiv svega pravoslavnog. Znamo da su njihove duše jadne, ali ne smemo dozvoliti da njihov jad ubije nas.
Danas ne mogu srpsku decu da pošalju na Sremski front. Zato nas valjda ubeđuju kako srpski vojnici treba da učestvuju u nekakvim mirovnim misijama. Misijama onog dela zapada koji nas je ne tako davno nemilosrdno bombardovao. Sem ironije da pomažemo neprijatelju, to je i neprihvatljivo poniženje za svakog ko sebe smatra Srbinom. Ko sme da gazi po grobovima srpske nejači? Ko sme nekažnjeno da se igra sa srpskom zemljom natopljenom krvlju rodoljuba? Ko to ponovno rizikuje srpsku decu i to opet tamo gde nije potrebno? To je u stvari jedan od najpogodnijih načina kako da domaće sluge iznova izađu u susret neprijateljima Srba. Vremena im danas ne dozvoljavaju da prave neke nove Gole Otoke. Nažalost, to ne sprečava one izvitoperene monstrume među nama da prave neke druge pokvarene igre za svoje EU gazde.
U tome prednjači nekakav epidemiolog dr. Zoran Radović sa svojim bolesnim teorijama. Što je još tužnije, taj je predsednik etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva.(1) On je u stanju da drži predavanja o tome kako osiromašeni uranijum nije štetan. Naravno, to je bio poziv da mu se pridruže i drugi izdajnici. Prvi u pomoć mu je stigao već dokazani slugan NATO interesa. Ko bi drugi do bivši ministar vojske, a sada predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac (2). Inače poznat po svojim „inovacijama i pronalazaštvu“. Najpoznatija inovacija je njegov pronalazak pašnjaka nasred Vračara. Verovatno za one ovce koje su oduvek bile za šišanje. Osilio se taj slugan, zaboravljajući da svetosavci jesu dobri, ali nisu ni jaganjci, ni ovce, već vukovi.
U svakom slučaju, kako to da nismo odmah shvatili: po njihovom zapadni „prijatelji“ su nas bombardovali zato što su humanisti. Još malo pa će ispasti da su žrtve koje je to bombardovanje izazvalo mnogo manje nego što bi bile da oni Srbiju nisu „preventivno lečili“ osiromašenim uranijumom. Neće nas iznenaditi ako uskoro budu tražili da se NATO-u kolektivno zahvalimo za zdravlje. Možda će naši vlastodršci da im spreme i neki orden zahvalnosti.
Kako ovakvi monstrumi smeju da uđu u Srbiju? Kako ovi naši izrodi imaju bilo kakva građanska prava u Srbiji? Srpski narode, dokle možeš ovo još da trpiš?
One prave Srbe neće nikad moći da ubede u te gluposti. Nikad svetosavce neće moći da kupe. Mogu oni da nas zrače osiromašenim uranijumom ali pravi Srbi neće kao Radović, Šutanovac i njima slični vršiti genocid nad samim sobom. Znaju oni pravi da je ovo samo nastavak vekovne politike koja se vodi protiv svega što je srpsko. Nastavak vekovne nepoštene i nehumane borbe protiv svega pravoslavnog, svega što ima dušu.
Koliko treba pa da se shvati da je Zapad svaku priliku, svaki sukob, svaki rat koristio da se sa Srbima obračuna po svim osnovama? Nisu oni gledali samo da nas istrebe. To im jeste oduvek bio konačni cilj, ali su radili i sve druge pripremne radnje da, ako preživimo, što manje o sebi znamo. Što manje verujemo u sebe. Modernim „genocidom“ su nas stalno slabili.
Nisu zaboravljali ni jednu priliku da nam menjaju jezik, pismo, istoriju… Sve ono što nas čini narodom. Sve ono zbog čega i jesmo superiorni. Naravno da ima onih koji ne veruju koliko su nam izmenili jezik i dali ga drugima. A to su činili kako bi od tih drugih pravili nekakve narode. Njima je najbolje postaviti pitanje da li im stvarno zvuče srpski – januar, februar, mart, april, maj… Ili ipak možda razumljivije i srpskije zvuče – siječanj, veljača, ožujak, travanj, svibanj, lipanj, srpanj…
Ili neka pokušaju, recimo, da pročitaju originalnu verziju Sretenjskog ustava iz 1835. god. Naravno, teško da će uspeti, ili će razumeti tek po nešto. Kako je moguće da Srbin ne razume svog dedu ili pradedu? Pa prošlo je jedva nešto više od 180 godina. A to je bio prvi ustav koji govori o građanskim slobodama i pravima. Ne znamo da pročitamo nešto što je štampano u našoj Otadžbini i pisano na srpskom!?
Ono što nisu uspeli da promene gledali su da spale i unište. Nisu slučajno arhive i biblioteke za „demokratski“ zapad oduvek bile legalan ratni cilj. Nisu slučajno koristili svoje saveznike da pale, ruše, pljačkaju, skrnave srpske grobove, svetinje, crkve, univerzitete, škole… Srbin je oduvek po svaku cenu morao biti zaustavljen.
Koristili su svaki rat ali i mir. Tako je posle Drugog svetskog rata u Srbiji stradala i progonjena srpska inteligencija. Naravno ne prvi put, i ne zato što je sarađivala sa okupatorom, jer nije. Morala je da strada zato što je bila srpska i podržala JVuO (Jugoslovensku vojsku u otadžbini). Kao takva uvek je predstavljala opasnost od onog čega se naš neprijatelj najviše plašio – istine. Mogli bi se kroz istoriju vratiti i unazad i videti da to nije ni slučajan ni izdvojen primer kada je u pitanju srpska inteligencija. Jer je to oduvek bio onaj deo Srba koji je trebalo i želeo da nas povuče napred, a to Srbima nije dozvoljeno. Zato je morao biti sputan, zaustavljen, odstranjen, uništen. Od Nemanjića preko Osmanlija, Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata – uvek ista kob.
Zadržimo se ipak na onom periodu koji nam je najsvežiji. Čistki srpskih umova posle Drugog svetskog rata. Umesto da se ponosimo umovima i naprednim intelektualcima nacionalno opredeljenim, umesto da oni budu stub i oslonac koji će pomoći napredak razrušene i izmučene zemlje, što bi svako na svetu učinio – Srbiji je od strane komunističke vlasti dirigovana čistka. Valjda je bilo potrebno da se Srbi ni po broju ali ni po inteligenciji ne osete snažnijim, boljim od drugih.
Tako je nalagalo to njihovo „bratstvo i jedinstvo“ dirigovano sa Zapada. Negde sam davno pročitao šaljivu krilaticu: „kada ne možeš da ga pobediš ti mu se pridruži“. Za Srbe su tu krilaticu bitno izmenili, pa ona verovatno glasi: „pošto ih ne možemo pobediti ni nadvladati moramo ih sistematski menjati“.
Posle izjednačavanja JVuO t.j. četnika, kako su ih partizani zvali, sa ustašama – iako to nije imalo nijedan moguć ili logičan razlog, nastavila se antisrpska politika. Nisu nam dali ni vazduh da udahnemo iako smo bili na strani pravde i pobednici. Svugde u svetu pobednici su slavili kraj jednog mračnog razdoblja. Samo su u našoj Otadžbini oni koji su izgubili postajali preko noći pobednici. Samo u Jugoslaviji je bilo moguće da ustaše uskaču uz odobrenje u uniforme partizana. (3) Samo su ovde poraženi zločinci postajali pobednici sa privilegijama. Samo je naša voljena domovina dozvolila da regularna, časna, antifašistička vojska JVuO bude proglašena neprijateljskom i izdajničkom. Nije se naravno zadržalo samo na proglašenju, morala je da bude i potpuno uništena.
Naravno, sve je to pod već pripremljinim krilaticama protiv svega srpskog bio samo deo. Krajem 1944. godine, dok rat još nije bio svuda ni završen, u Srbiji se krenulo sa progonom intelektualaca. Na udaru su se našli akademici, doktori, sveštenici, naučnici, profesori Beogradskog univerziteta…
Među prvima koji su osetili progon svega što bi Srbe moglo da uzdigne našli su se: direktor Balkanološkog instituta u Beogradu Henrik Barić, germanista Pero Slijepčević i njegov brat istoričar Srpske Pravoslavne Crkve Đoko Slijepčević, istaknuti lingvista Branko Miletić, više od 60 asistenata, docenata, vanrednih i redovnih profesora, direktor Instituta za fiziologiju, genetiku i selekciju Srpske akademije nauka dr. Borivoje D. Milojević, akademik Miodrag Tomić, osnivač primenjene entomologije u Srbiji prof. dr. Mihailo Gradojević, poznati profesor dr. Relja Z. Popović, istaknuti internista prof. dr. Lazo Stanojević…
Tako je tada bilo u Srbiji teško, tužno i za nepoverovati. Nažalost, kao i svako zlo kada se pokrene, teško ga je zaustaviti. Taj požar zla širio se Srbijom, podržan iznutra neprijateljima Džrpstva i onim zavedenim, ali uvek fino dirigovan spolja. Kao i svaki nekontrolisani požar odnosio je neselektivno sve pred sobom. Sa njim je gorelo ono najumnije u našoj Otadžbini, ostavljajući od svega što je trebalo da bude oslonac našeg društva samo pepeo. Tu, pred našim očima, gorela je naša Otadžbina a mi nismo bili sposobni taj požar da ugasimo.
„Vode svih reka ne mogu isprati ruke krvave od zločina.“
Eshil 525 p.n.e. – 456 p.n.e.
Nažalost, opet smo svojom neopreznošću dozvolili da nas satru. Sada opet moramo da im pokažemo i dokažemo da su svetosavci jedini narod koji je zaista sposoban da se iz pepela ponovo rodi. Srbin je taj koji i pored svega živi, živeće i sve nepravde nadživeće.
Nenad Blagojević
www.fsksrb.ru
_____________________
(1) www.blic.rs/vesti/drustvo/da-li-nas-ubijaju-rak-i-nato-uranijum-ugledni-lekar-pokrece-temu-koja-ce-prodrmati/7g1dsyd
(2) www.informer.rs/vesti/politika/96148/STA-MOZGOM-SUTANOVAC-Osiromaseni-uranijum-NATO-bombi-nije-stetan-zdravlje-ljudi
(3)
Dr Životije Đorđević: Oko 80.000 ustaša bilo u Titovim uniformama, Hrvati su prodavali iskopane oči Srba! // www.novosti.rs/vesti/naslovna/društvo.395.html:602114-Dr-Životije-Đorđević-Oko-80-000-ustaša-bilo-u-Titovim-uniformama-Hrvati-su-prodavali-iskopane-oči-Srba
Zločin genocida nad Srbima kroz istoriju traje, u kontinuitetu , više od 2000 godina . Rim,Vatikan, Otomanska imperija,Austro-ugarska,Nemačka,SAD,Nato,Evropska Unija… hrvati, muslimani, albanci/šiptari,arapi,turci,itd… Teren za stvaranje države Hrvatske pripreman je dva veka. Još je 1701. godine Rihter Vitezović, jedan diletanat, napisao knjigu u kojoj kaže da „Srbi treba da se pribroje Hrvatima, a Srbija da se pribroji Hrvatskoj“. Ali, on nije ostao usamljen, na njega su se naslanjali ozbiljniji ljudi, pogotovo u 19. veku. Nikako se ne može zaboraviti ni Ljudevit Gaj koji je sa ilirskih pozicija zastupao tu ideju. Tu je i Ante Starčević, koji ima stravičnu/bolesnu rečenicu: „Narod Hrvatske neće trpjeti da ta sužanjska pasmina skrnavi svetu zemlju hrvatsku“. Dolaze Ante Kvaternik, Stjepan Radić… S jedne strane, dakle, imamo pisce u koje su hrvatski građani imali veliko poverenje. S druge strane, tu je Katolička crkva, koja je propagirala ideju da pravoslavlje zapravo i nije vera i da pravoslavce treba pokatoličiti. S treće strane, stizala je iz Italije ilegalna propaganda Ante Pavelića/hrvatski Hitler/, koja nije bila široka, ali je imala uticaj. Kada se sve to uzme u obzir, vidi se da je lako bilo u glavu prosečnog Hrvata usaditi ustaške ideje i mržnju prema Srbima. Tako je Ante Pavelić došao na potpuno pripremljen teren, a i on sam je rekao da je broj ustaša prevazišao sva očekivanja.Ustaše su za samo četiri godine rata pobile oko milion pravoslavnih Srba, izvršivši nad srpskim narodom organizovani i najsvirepiji genocid,BALKANSKI HOLIKAUST!…
Najsvirepije zločine koje je ikada čovečanstvo zabeležilo,počinili su HRVATI nad SRPSKIM narodom!Po procenama nemačkih generala iz Drugog svetskog rata, brojka ubijenih Srba u Jasenovcu se kreće između 600 i 650 hiljada. Zemaljska komisija Republike Hrvatske,koju su sačinjavali Hrvati i Slovenci, utvrdila je još 1945. godine tu istu brojku, koja je u saglasju sa procenama nemačkih generala.Ernest Fik, idejni tvorac Holokausta, generalu Hajnrihu Himleru, 16. marta 1944. pisao je da su ustaše pobile „600.000-700.000 Srba“…Podsetimo se da je u pokolje Srba u NDH organizovalo preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se „dokazali“ u klanju! Trojica komandanata Jasenovca bili su katolički sveštenici.Katolički sveštenici, njihovi biskupi i nadbiskupi bili su svirepi i prema pravoslavnim sveštenicima.Tako su sv. Petru Dobrobosanskom čupali bradu, potkivali ga i zabijali klinove pod nokte sve dok nije izdahnuo. Svetom Platonu Banjalučkom su ložili vatru na grudima da bi ga potom rasporili i bacili u Vrbas. Na isti način je umoren i sv. Sava Trljajić koga su bacili u Katinsku jamu…Ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta! Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio.Ustaški krvnici bili su tako surovi, da se nad njihovim zločinima znao zgroziti i sam HITLER.U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba, Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher kaže:„Pokolj Srba od strane Hrvata spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije. Doživeo sam da mi se ustaške vodje hvale kako su zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i starce.”…
Muslimani su u punoj meri učestvovali u vojnim i policijskim snagama ustaškog režima, što ih je činilo saučesnicima u genocidu koji je vršila vlast NDH.Potpredsednici vlade ustaške NDH bili su braća Osman i Džafer Kulenović. U toj vladi ministri su bili Mehmed Mehičić i Hilmija Bešlagić, a zamenici ministara Hakija Hadžić i Junuz Mehmedagić. Predsednik vrhovnog suda NDH zvao se Asim Ugljen,a prvi Pavelićev doglavnik beše Ademaga Mešić.Među starešinama ustaške vojske veliki ugled uživali su generali Muslimani: Salih Alikadić, Junuz Ajanović, Muharem Hromić… Posebno mesto u „Crnoj legiji“, elitnoj i najkrvoločnijoj ustaškoj formaciji, imao je Bećir Lokmić, a desetine hiljada muslimana iz Bosne i Hercegovine, delom i iz Sandžaka, bilo je u sastavu ustaške vojske. Glavni koljač u strašnom, obrednom, ubijanju Srba u crkvi Presvete bogorodice, u Glini, gde su krajem jula i početkom avgusta 1941. godine zaklane 1564 osobe srpske nacionalnosti, zvao se Hilmija Berberović…
NDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu:u Staroj Gradiški, Jasenovcu, Uštici, Jablancu, Jastrebarskom, Rijeci kod Jastrebarskog, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti.Deca su mučena, bacali su ih u vazduh pa dočekivali na bajonete, vezivali na grudi majki, a zatim ih ubijali.Jedan od najmostruoznijih događaja u Drugom svetskom ratu desio se u školi u selu Šargovci kod Banja Luke. Ustaše predvođene fra Filipovićem ušle su u učionicu,a Filipović je od učiteljice tražio da mu izvede srpsko dete. Pošto su mu izveli devojčicu Radojku Glamočanin, Filipivić je dete zaklao pred razredom, tražeći od ustaša da slede njegov primer.Tog dana u školskom dvorištu zaklano je 53 dece. Učiteljica Dobrila Martinović je od užasa izgubila razum.Nikada i nigde na svetu, otkada postoje religije i narodi, veću zločinačku nakazu svet nije ugledao kao što je bio katolički fratar Tomislav Filipović,zvani SOTONA! Citiraću vam izjavu koju je o fra o SOTANI, Tomislavu Filipoviću pred Zemaljskom komisijom za utvrđivanje zločina dao ustaški oficir Josip Matijević: „Kada sam došao na dužnost 1941. u Jasenovac, poznavao sam fratra, svećenika iz Jajca Filipovića, zvanog još i Majstorivić, po činu – bojnika, a tada je vršio dužnost zapovjednika logora. Kao svećenik u Jajcu poubijao je mnogo Srba…Bio je okrutan. Voleo je da kolje!Mnogo je zatočenika smaknuto u vreme njegovog upravljanja logorom. A kada je bačen na teren kao zapovjednik bojne, mnogo je sela zapalio i klao stanovništvo, osobito na Kozari. U Bosanskoj Dubici sa satnikom Ivanom Sudarom, zvanom Jojo, pokupio je sve pravoslavne, sve potukao do zadnjeg, te ih bacio u Unu”…Ne zaboravimo da je u banjalučkim mesnim zajednicama Drakulić, Šargovac, Motike i u rudniku Rakovac, ustaše pobile najmanje 2.300 nevinih Srba,bez ijednog ispaljenog metka:sekirama, noževima krampovima i “srbomlatom”. Među žrtvama je bilo i 551 dete!…
Francuski istoričar Edmond Paris je napisao u svojoj knjizi: ”Genocid u satelitskoj Hrvatskoj”…,da najveći genocid u Drugom svetskom ratu, proporcionalno veličini populacije, nije načinjen u nacističkoj Nemačkoj, već u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koju su nacisti stvorili.Tamo je, od 1941. do 1945. godine, 750.000 Srba, 60.000 Jevreja i 26.000 Cigana-ljudi, žena i dece-pobijeno u gigantskom Holokaustu. Još milion ljudi, uglavnom Srba, pobijeno je u drugim delovima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu”…Predsednik SAD – a Teodor F. Ruzvelt 1944. g. izjavio je da su Hrvati divlje životinje i da kao takve nemaju pravo da nakon rata žive u bilo kakvoj svojoj nacionalnoj državi, već u rezervatima i to pod prismotrom međunarodne zajednice!…
Zanimljivo je da su se pravi Hrvati kroz istoriju pokazali kao miroljubivi, a svi koji imaju srpsko poreklo su bili najveće ustaše i zveri,kako u 2.sv.ratu, tako i u ovom poslednjem…Tuđmanova Hrvatska je izrasla iz semena Pavelićeve NDH i njihov genetski DNK je isti.Činjenice su neoborive.Da se u nekim poduhvatima Hrvatske i dalje naziru sličnosti sa NDH, svedoče proterani i ubijeni Srbi tokom vojnih operacija/najveći GENOCID posle Drugog svetskog rata/ Bljesak i Oluja, koje su imale za cilj nasilno proterivanje oko 500 hiljada srpskih duša.Tuđmanova Hrvatska je od NDH preuzela simbole (zastavu, valutu, jezik) i što je najvažnije ideologiju čiste etničke države, tako da u njoj danas živi svega tri odsto nehrvatskog stanovništva.Tom režimu zločin je bio program, politika i svakodnevna praksa od samog početka.Opet je ćirilica proterana iz Hrvatske,a prvi put je zabranjena zakonom 25. aprila 1941. na području cele tadašnje Nezavisne države Hrvatske.Ante Lešaja, penzionisani univerzitetski profesor s ostrva Korčule, koji je 20 godina istraživao uništavanje velikog broja knjiga pisanih na ćirilici i dela srpskih autora po Hrvatskoj, tokom 90-ih iz hrvatskih je knjižara, prema gruboj proceni, odstranjeno gotovo 2,8 miona knjiga ili 13,8 posto ukupne građe,što je preslikano iz nacističke Nemačke.On tvrdi da je iznad svega stajala zvanična državna politika i Ministarstvo kulture.Ovaj “holokaust knjiga“ iz devedesetih godina prošlog veka niko ne spominje.U Hrvatskoj je osnovana “hrvatska pravoslavna crkva” na istim temeljima crkve koja je postojala u Pavelićevoj NDH.U Zagrebu su uobičajene mise za monstruma Antu Pavelića!…Kompletan hrvatski narod, van ustaškog sloja, prećutno je prihvatio genocidnu politiku Franje Tuđmana/Titovog generala/ i svojih političara prema Srbima, složio se sa njom na ovaj ili onaj način…
ISTORIJA HRVATA I HRVATSKE:Današnji Hrvati su očigledno, potpuno nov, veštački narod, sačinjen od odnarođenih Srba, i imaju veoma malo zajedničkog sa izvornim Hrvatima, zapravo u onoj meri u kojoj danas rođeni čakavci i kajkavci procentualno učestvuju u ukupnom broju hrvatskog stanovništva.U JESEN 1955. godine u jednom govoru prema pisanju “Hrvatskog glasa” najveći tadašnji Hrvat dr Juraj Krnjević je rekao: “Pre jedno 120 godina Hrvatska je bila vrlo malena: Zagorje i okolica, to je bila Hrvatska… Onaj kraj gdje se govori “kaj”, to je Hrvatska…”…Hrvati ni pre ni posle 1918. godine nisu imali svoju državu, a prvu su dobili proglašenjem “marionetske” NDH 1941. godine.Potom su tu tvorevinu, podignutu genocidom nad milion Srba, utvrdili Tito i komunisti(saradjivali sa ustašama i nemcima/nacistima), a dovršili Vatikan i zapadne neoliberalne sile predvođene Nemačkom,Vatikanom i SAD.Hrvatska se kao region i deo Ugarske u 13. veku svodila samo na širu okolinu Zagreba i Karlovca.Vodeći hrvatski istoričar, dr Tvrtko Jakovina priznao je da su Srbi 1918. spasili Hrvate i da Hrvatska nije ušla u prvu Jugoslaviju, danas ne bi postojala.Jakovina kaže da je 1915. Srbima bilo ponuđeno da uzmu Slavoniju, BiH, Liku i deo Dalmacije i stvore srpsku državu. Istra i drugi deo Dalmacije bio je obećan Italiji. Ono malo Hrvatske, tzv. regija Hrvatska (Zagorje i oko Zagreba) trebala je ostati u sklopu Mađarske.Da je Srbija tada pristala, danas bi tzv. Hrvati iz Zagreba i Zagorja bili Mađarska provincija i relikt prošlosti, a ostatak katoličkog stanovništva iz Dalmacije, Slavonije, Like i BiH bi bio ono što u stvari i jesu – Srbi katolici rekao je Jakovina …
Prema austrougarskom popisu iz 1850. godine u Dalmaciji je bilo 330.000 Srba rimokatolika i 70.000 pravoslavnih Srba, bez pominjanja Hrvata. U Slavoniji je 250.000 Srba pravoslavnih i rimokatoličkih, bez pominjanja Hrvata.Zašto se skriva od javnosti popis stanovništva u Dalmaciji, austrijskog statističara dr Adolfa Fikera, po kojem je u Dalmaciji 1857. godine živelo 88,92% Srba (katolika, pravoslavaca i muhamedanaca), 10,84% Talijana i 0,24 Arnauta? Po austrijskom popisu iz 1850. godine, Srbi su dominirali u Istri, Kvarnerskim ostrvima i tačno se zna da ih je bilo 134.555, dok se u tom popisu Hrvati uopšte ne pominju i vodili su se pod kategorijom Srba rimokatoličke vere.Evropski naučnici su u 19. veku naciju poistovećivali s jezikom, a istina je da u je u Srednjem veku u Dubrovniku, Dalmaciji i ostalim delovima Vojne Krajine bio u upotrebi samo srpski jezik — nikad Hrvatski.Ljudevit Gaj, Nemac poreklom, otvoreno kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj.I Josip Juraj Štrosmajer to priznaje…
U kalendaru „Dubrovnik“ za prostu 1898. godinu, štampanom u dubrovačkoj Štampariji A. Pasarića, nalazimo, uz ostalo, i podatak kojim jezikom se u to vreme govori u Dubrovniku i to, stoji u kalendaru, „govor u kući“. Od 11.177 stanovnika Dubrovnika njih 9.713 izjasnilo se da govori srpskim jezikom. Italijanski je koristilo 716, nemački 285, mađarski 384 stanovnika grada. Neki su se izjasnili da govore češki, slovenski, poljski i ruski, ali niko, ni jedan jedini stanovnik Dubrovnika, nije rekao da govori hrvatskim jezikom…Dubrovnik(kojeg su u 19. veku nazivali „Srpska Sparta“) je verovatno najbolji primer da se ukratko prikaže proces odsrbljavanja. To je grad koji od postanka nije bio naseljen Hrvatima , niti je ikad bio pod njihovom državnom vlašću, a danas je „napučen“ isključivo hrvatskim „pućanstvom“ i, dabome, nalazi se u Hrvatskoj…Po Dubrovačkom popisu stanovništva od 31. decembra 1890. godine, dubrovačka opština imala je 11.177 stanovnika, od kojih je bilo 9.713 Srba rimokatoličkih i pravoslavnih (u samom Dubrovniku živela su 5.823 Srbina). Ostatak stanovništva pripadao je Italijanima (Romanima) 716, Mađarima (384), Nemcima (285) i drugima. Prema veroispovesti dominirali su rimokatolici (10.327), dok je pravoslavnih bilo svega 546. Srbi su u velikoj većini bili rimokatolici, Hrvati nisu pominjani…U svom naučnom radu – “Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka” (JAZU, Zagreb 1883 godina, sveska 65 na stranama od 92-128 ), Natko Nodilo opisuje Dubrovčane kao Srbe katoličke veroispovesti…Od Boke do Trsta pod vlašću dve kurve, Austrije i Venecije, prodavali su labilni Srbi veru za večeru, a posle samo nekoliko generacija mnogi su postajali „Hrvati“.Isti proces trajao je, dabome, i u dubini kontinenta…
U BiH Hrvata skoro i nije bilo sve do austrougarske okupacije 1878. godine, kada brojni doseljeni stranci i novostvoreni Srbi rimokatolici počinju da nose hrvatsko ime. Tu akciju su predvodili nadbiskup Štedler i franjevci, koji su i tada još pisali ćirilicom. Zatvorili su skoro sve srpske škole i manastire, pa umesto njih, načičkali su Bosnu i Hercegovinu jezuitskim samostanima i „sjemeništima“, u kojim je otpočelo pokatoličavanje srpskog naroda…Kad god neko počne da napada Srbe,prvo što se zapitam da nije slučajno iz kategorije „bivši Srbin“. Kategorija slična izdajniku, samo mnogo više ostrašćena, izgubljenog duha, izgubljene duše, bez mogućnosti da se spase.Pokušavajući da dokaže da pripada nečemu i da je nešto što nije, ne bira sredstva da uspe u tome. Jedino što uspeva je da kao i svaki beskičmeni gmizavac puže kroz život bez šanse da se podigne na noge.Istorija u njima nije pronašla ništa ljudsko, ništa što bi ih činilo vrednim. Pokušavajući da obmanu druge jedino uspevaju da obmanu sebe, izgubivši duh do te mere da se ne mogu zvati čovekom. Vremenom su samo sem imena „bivši Srbin“ dodali prezime „bivši čovek“.Spaljeno srce i poharana duša poniznih sluga novih vladara, konjušari i izvršioci najprljavijih i najgnusnijih zadataka zaboravljajući da takve niko ne poštuje jer ko je jednom prodao dušu prodaće je opet. To više nije pitanje. Pitanje je samo kada i za koliko…U vreme kralja Milutina ( 1282 do 1321. ) na srpskom dvoru jelo se zlatnim viljuškama i kašikama, a u Evropi je viljuška prvi put uvedena u XVI veku , u vreme Henrika III i to je doživljeno kao izuzetan događaj …
Hm,hmmm..bez preterivanja, radi „potkrepljivanja“, nisu samo ustase, uskakale u partizane,po osnovu oglasene aboliije, za one koji nisu okrvavili ruke…koliko je baba naucila momu,da bude „cetnik pocetnik“,videli smo,proteklog rata..itd
Hm,hmm..pardon, trba da pise amnestije !
Hm,hmm http://www.sabh.hr/amnestija
Hm,hmmm..pa,orgnuti u Italijanske suskavce,americke farmerke..“mi Srbi to radimo tako“, pa smo postali hipici,bitlsi, i kao da se babe i dede nisu mnogo sekirle zbog toga, sada smo, istetovirani celavci..sas sve starlete po „zapadnom modelu“.
Zaboravili ste da pomenete, nedavno, ponovno suđenje SANU preko komentara i stavova razbijača Jugoslavije i neprijatelja Srba u emisiji emitovanoj na RTS „Memorandum, greh nedovršenog teksta“. Ne razumem zašto Srbi imaju potrebu da prihvataju stavove njihovih osvedočenih neprijatelja o važnim istorijskim i nacionalnim pitanjima? Ne razumem zašto Hrvat može da bude Hrvat, Slovenac – Slovenac a Srbin ne sme biti Srbin, jer kad je Srbin on je pretnja? Kome je pretnja? Ko se to boji Srba? I zašto? Pa i Hrvati i Slovenci i Makednoci i Crnogorci su imali samo koristi od Srba? I još manje razumem da se Srbima pravo srpstva osporava u njihovoj zemlji? Da se omalovažava i potire reč umnih, da se okrivljuje i proganja svako ko Srbima i Srbiji želi napredak i dobro, i to ne na štetu drugih? Kad su Hrvati došli u Srbiju da traže komentare o ustaštvu, Maspoku i sl? Kad su bili samokritični? A postoji objektivna krivnja Hrvata! Samo što oni ne dozvoljavaju da se osećaju krivima jer je to namenjeno Srbima da budu dežurni krivci za sve, i to do konačnog gubljenja nacionalnog identiteta. Ne razumem nas Srbe. U čemu je problem sa nama? Možda je ipak Moma Kapor u pravu kad kaže da se patriotizam uči od baba. Mada je mene svesti i osećanju i pnosu što sam Srpinja učio deda. Njegove rečenice su često počinjale rečima, mi Srbi…, kod nas Srba…., Srbi to ovako ili onako…., nema do Srbina i srpskog…..