Ne žrtvujte se više

Niko u Srbiji ne želi da se toliko žrtvujete za sve nas. Niko od vas to nije tražio nikada, i niko od vas to i ne očekuje, kao što niko u Srbiji ne želi da se lično oseća odgovornim za narušavanje vašeg zdravlje. Zašto bi bilo ko u Srbiji trebalo da se oseća odgovornim za narušavanje bilo čijeg zdravlja, a posebno zdravlja premijera! Pa bar vi, koji ne radite kod surovih stranih investitora, kao što to moraju da rade oni zapošleni u „Juri“, ili „Fijatu“, ili „Konfecioni Andrea“ u Jagodini, možete sebi to da priuštite. Bar vi ne morate da stojite celi dan, idete u toalet jednom u smeni, i ne jedete skoro ništa, kako biste uštedeli novac!

Vi ipak imate sreće što vam je poslodavac cela Srbija. Zaposleni ste na onim istim državnim „javnim“ jaslama (čitavog života, i vi i vaša cela porodica), kao i tolike stotine hiljada drugih, koje kritikujete, kao najveće zlo u Srbiji. Znam da se sa tih „jasala“ trenutno otpuštaju desetine hiljada radnika, ali to nije razlog da vi, u sopstvenom strahu za vaše trenutno radno mesto, ugrožavate sopstveno zdravlje, radeći svih sedam dana u nedelji, cele celcate godine! Verujte mi, mnogi su tako radili u javnom sektoru, nesebično i decenijama, da bi sada bili najureni i otpušteni, od strane onih, koji su „obezbedili“ „kupovne“ diplome ekonomskih fakulteta (smer naprednjačko-upravljačko-predsednički)!

I šta svima njima sada znači što su toliko radili, kada su sada tako narušenog zdravlja, i u godinama kada ih nijedan privatnik više neće zaposliti, ostali bez posla. Znate i sami,da vam za očuvanje vašeg mesta trenutnog u Vladi više vredi članska karta napredne stranke, nego sav nesebični trud koji pokazujete, ili diploma državnog univerziteta! I odmah da dodam, lično vam se divim i čestitam što se ni po toj činjenici vaša lična sudbina ni po tome ne odvaja od sudbine većine naroda u Srbiji: svima sve zavisi od partijske članske karte, a ne od sposobnosti! I sami, siguran sam, kao mudar čovek, znate sigurno da nabrojite bar desetak ljudi iz Srbije koji bi bili bolji premijeri Srbije od vas, ali niste im vi ništa krivi što oni jednostavno neće da se bave politikom ili da se bar učlane u vašu stranku!

Zato vam ponavljam i to iskreno iz srca da niko u Srbiji ne želi da vi od iscrpljenosti umrete na vašem radnom mestu. To niko u Srbiji ne želi nikome, a vama ponajmanje. I zato vas još jednom molim, opustite se i idite na godišnji odmor. Dobro će doći i vama i nama. Osim toga, da ne ponavljam, imate pravo da iskoristite subvenciju za godišnji odmor, ukoliko se odlučite za neku destinaciju u Srbiji (5000 dinara ipak nije za bacanje)! Vašim odlaskom na odmor svi ćemo ponešto dobiti!

Zamislite samo kako bi bilo lepo da ne morate da ustajete desetak dana u 5 izjutra i čitate domaću štampu do 8 sati. Priznajte, da povremeno ne znate od koje vam je štampe veća muka: od one primitivne „uvlakačke“, ili od one „napadačke i kritičke“. Zamislite, da ne morate desetak dana, da od 08.00 do podne čitate „dosadne“, „zlonamerne“ portale, kao i sve one silne komentare, koje ostavljaju u ljutom boju, čitaoci i vaši SNS „botovi. Zamislite, da ne morate desetak dana, da od podne do kasno po podne, pratite rezultate ispitivanja javnog mnjenja, kao i program nacionalnih televizijskih kanala!

Zamislite da desetak dana ne morate da se „oglašavate“ i komentarišete svaku glupost (urađenu ili izjavljenu, svejedno) od strane vaših, u svemu nedoraslih saradnika, ni vama, ni Srbiji (ni po iskustvu, ni po kulturi, ni po obrazovanju), koje ste vi tako nesebično izabrali i psotavili na ta mesta! Zamislite da ne morate desetak dana da se svakodnevno bavite sprečavanjem objavljivanja ličnih budalaština, koje je napravio ili vaš brat, ili vaši „prijatelji“, „kumovi“, ili neki neposredni saradnici.

Zamislite da ne morate desetak dana da svakodnevno pratite sva dešavanja u Srbiji (što oduzima ceo dan) i da onda neki od vas lično izabrani „događaj“ u Srbiji, za koji tog trenutka vi procenite da je u samoj žiži javnosti, iskomentarišete na takav način da pokažete „narodu svom“ da ste tu i da o svemu mislite i sve pratite i znate, za njegovo dobro, a ne vaše. Zamislite da ne morate da celo jutro i ceo dan se preslišavate ko je šta napisao o vama, i da ne morate da zapamtite imena svih novinara i ne-novinara (piskarala razna) u Srbiji, pa da ih onda možete na vašim konferencijama za štampu sami oslovljavate po ličnom imenu (dajući im time do znanja, da ih „znate“, da pratite šta pišu i rade (ne znam nijednog državnika koji na sopstvenim konferencijama za novinare, sami prozivaju novinare po imenu i daju im priliku da ih nešto „pitaju“).

Zamislite samo koliko bi po vaše zdravlje bila blagotvorna činjenica da možete desetak dana da se ne čujete sa urednicima i vlasnicima „Informera“ i „Pinka“. Zamislite samo desetak dana u kojima nećete morati da svakodnevno „maštate“ o nekom izmišljenom državnom udaru protiv vas, koji bi bio tako „divna prilika“ da imate i vi vašu „Sablju“, ali mnogo bolju, i mnogo uspešniju, od one „žute“.

Da ne pomislite da sam pristrasan, i da samo na Vašu ličnu korist mislim, moram da vam ukažem i na ogromnu korist koju bi imala čitava Srbija, od tog vašeg, više nego zasluženog odmora! Ja znam da ste vi ubeđeni (nema veze što ste samo vi i vaši najbliži saradnici u to ubeđeni!) kako ste se već toliko žrtvovali za budućnost Srbije da ste i za vašega života zaslužili svoj spomenik!

Lično mislim da bi ste vi, negde u dubini duše, najviše voleli, kada bi vaš spomenik, bio samo nadogradnja onog istog spomenika Mihajlu Obrenoviću ispred Narodnog pozorišta, ali na taj način, što bi vašu figuru, samo dadali, da jaše iza Mihajla Obrenovića. Nekoliko puta ste emotivno, i nedvosmisleno izjasnili, da vi intimno mislite da je Srbija, kao narod i država, užasno nezahvalna prema toj vašoj „velikoj“ nemerljivoj žrtvi koju sami podnosite. Nasuprot Srbiji, ja vama potpuno verujem da se vi nikada ne biste dvoumili da podneste svaku moguću žrtvu za Srbiju, pa čak i ako bi ta žrtva zahtevala i vaš život. Ali, hvala Bogu i srećom, situacija nije takva, pa to ni Srbija, niti iko u njoj, niti traži, niti očekuje od vas.

Ali ja mislim da se ipak ukazala velika šansa da nešto veliko i važno uradite za Srbiju i sve nas koji je volimo i koju vi ne smete nipošto propustiti. Mislim da je to najmanji mogući zajednički ujedinitelj i imenitelj, koji sve nas u Srbiji može usrećiti, a to znači i vaše partijske prijatelje i ljubitelje i nas, vaše iskrene i politički nezavisne kritičare. Zato nemojte propustiti ovu sjajnu priliku da ujedinite čitavu Srbiju. I to jednim jedinim gestom, jednim jedinim potezom. A znam koliko bi vam značila da konačno, bar jednom, doživite jedinstvenu i nepodeljenu podršku cele Srbije.

I evo, taj dan je konačno došao, naš dragi premijeru! I sami ste toliko puta u svojim nastupima istakli kako Srbija više neće voditi takvu politiku da ljudi ginu, već politiku koja će voditi jedinom drugom cilju, a to je da ljudi u Srbiji treba da žive bolje i lepše! Ne mogu a da se ne složim sa tim da je taj vaš cilj i human i dobar za sve građane Srbije! I zato ga podržavam, ali uz jednu malu opasku! Vi prvi trebate da pokažete vašim primerom da više nije cilj da se za Srbiju daje život i umire, već da se živi bolje i srećnije.

Zato, ako ste bili poptuno iskreni kada ste rekli da je dosta umiranja za Srbiju i da se treba okrenuti životu za Srbiju, onda morate prvo vi da svojim gestom to i pokažete! Dosta nam je više da čitamo, gledamo i slušamo: kako vam povremeno nije dobro i padate u nesvest od iscrpljenosti, kako vam daju infuzije i zgradi vlade (umesto da jedete ko čovek, vas hrane preko igle!), kako od nervoze lomite kvake na vratima u zgradi Vlade Srbije, kako se nervozni i iscrpljeni izdirete na najbliže saradnike, i to na javnim TV sednicama vlade (na primer u vreme poplava!), kako od iscrpljenosti spavate i ležite po podovima hodnika u Briselu, kako skačete u namete snega i plovite pobesnelim rekama spasavajući nesebično ljude, kako lepite znakove „Mercedesa“ na „Ikarbusove“ autobuse, kako „spontano“ od umora i iscrpljenosti upotrebljavate ekonomske termine na „engleskom“ jer ne znate kako se prevode i šta znače na srpskom jeziku, itd.

Zašto da vi jedino umirete danas za Srbiju (i to još nezahvalnu)?

Zašto da jedino za vas ne važi javno od vas lično izdeklamovani „novi“ cilj, a to je da treba da se živi, a ne umire?

Ako svi mi treba da živimo bolje, ali samo ako je vama loše toliko da i svoju glavu i život rizikujete, onda je cela Srbija, budite ubeđeni, protiv te vaše žrtve?!

Ja vas razumem da ste tokom višedecenijskog vođenja „radikalske“ politike stekli i neke za tu politiku tada dobre, a za današnju vašu politiku veoma „loše“ navike, kojih sada ne možete da se lako otresete i koje vas proganjaju i povremeno „iskoče i isplivaju“, na vašu veliku „žalost“!

Jedna od tih starih i za vas sada tako ružnih „navika“ koje vas i dalje prate iz vaše prošlosti i proganjaju je i ta, da sa punim srcem želite i dan-danas da pokažete svima u Srbiji kako ste spremni da i dalje date i svoj „život“ za „srpsku stvar“ (isto onako kao što ste nekada i sami lično bili „radikalski dobrovoljac“ na ratištu iznad Sarajeva)! Iako duboko u sebi znate da to više ne treba da radite, i da niko više ne traži tu vrstu žrtve, vi povremeno ne možete sebe da obuzdate! Jednostavno, kao da vas neka viša sila obuzme, i vi morate povremeno da kažete, kako ste spremni i da se lično „žrtvujete“, da bi samo u Srbiji bilo bolje! Zaboravljate na tren, da više nemate oružje u rukama, da niste na ratištu, i da se sada borite za „bolji život“ u Srbiji! A bolji život u Srbiji, podrazumeva mirna sredstva borbe, i nikako ne traži ničije žrtve, pogotovu te vaše „arhaične i više verbalne“!

Sa druge strane, ja ne mogu i neću da verujem kako vi vašim ponašanjem hoćete da utičete na narod Srbije da poput vas umire na radnom mestu da bi drugima bilo bolje! Jadno nam to „bolje“, ako je po cenu vašeg života, kao i bilo kog drugog građanina Srbije. Molim vas, ne podgovarajte vašim primerom ljude u Srbiji da poput vas ne idu na odmor i da rade uprkos sopstvenom zdravlju i riziku po život! Pa čak i u reklamama za pastu za zube i lekove na kraju ide upozorenje „da se pre upotrebe konsultujete sa lekarom ili farmaceutom“! Mislim da i u ovom slučaju kada vi reklamirate celodnevno i bez odmora „umiranje“ na radnom mestu, treba na kraju da stoji da se ipak o tome konsultujete sa svojim lekarom!

Pogotovu vas molim da to ne radite u trenutku dok desetine i desetine hiljada ostaje bez posla, u javnom sektoru, u kome i vi radite, jer šta će se desiti ako mnogi pomisle da bi mogli taj „vaš pristup“ da iskoriste, kako bi po svaku cenu sačuvali svoje radno mesto, isto onako kako ga i vi čuvate! Stalnim celodenevnim prisustvom na njemu! Zlonamerni će reći da kad ne znaš svoj posao da radiš i organizuješ, onda ti ostaje samo da na njemu spavaš, a to znači da provodiš po ceo dan! Tako će mnogi pomisliti kako mnogo radiš!

Zato vas molim, u ime cele Srbije, idite na „odmor“, idite na rekreaciju, kupajte se, skijajte se, pošaljite nam slike sa tog „odmora“, da vas konačno vidimo „opuštenog i nasmejanog“, i da znamo da ste dobro i da će vam posle odmora biti bolje nego sada! S obzirom na to koliko vas ljudi u Srbiji vole i koliko vas podržavaju, nemate razloga da brinete da će vas neko u međuvremenu „otpustiti“! Zato se oslobodite „stresa“ i živite malo život, i pokažite svima, kako treba da se živi i kako izgleda zaslužen odmor u Srbiji!

Ja znam da vi mislite kakav bi to bio preveliki šok za sve oblike života u Srbiji da vas nema na vašem uobičajenom radnom mestu i da vas Srbija ne čuje i ne vidi danima, i kako se bojite da će sve krenuti loše po Srbiju ako vi ne „ginete“ i ne radite danonoćno! Ali, dragi moj premijeru, to je sve ipak samo jedna iluzija! Verujte mi, kažem vam to iz ličnog iskustva. Vodio sam jednu javnu ustanovu, potpuno se predajući njoj i obavezama oko nje, nemajući ni sekund slobodnog vremena za sebe!

Na kraju sam, logično, nekoliko puta završio u Hitno pomoći i bio prinuđen da odem na odmor! Tada sam uvideo, na svoju veliku radost, da ustanova, u kojoj je izgrađen dobar sistem upravljanja i odgovornosti i gde svako zna šta je njegov posao, nije ugrožena odsustvom nijednog pojedinca: to jest, koga nema, bez njega se može! Drugim rečima: „Izem ti ustanovu ili instituciju, ili državu, bilo koju, koja zavisi od jednog čoveka, pa makar taj čovek bio i lično današnji premijer Srbije!“

Zato, pravac na godišnji odmor. Ako ništa drugo, neka vam bude zabavna činjenica da ste Srbiji priuštili da vidi kako izgleda to, kada vam vidi leđa! Pa makar to bilo i na samo desetak dana! Srećan put, lep provod i dobro se odmorite!

Milanko Šekler

NSPM