Nebojša Malić: Civilizacijski izbor

0
506

Banderastan

Veliki broj ukrajinskih vojnika, nedeljama opkoljenih u „južnom kotlu“ između novoruskih branilaca i granice sa Rusijom, počeo je da baca oružje i predaje se ruskim graničarima ovih dana. Humani tretman ruske vojske prema slugama kijevske hunte – koja se itekako nehumano odnosi prema stanovništvu Donbasa – zbunio je dosta posmatrača na Zapadu. O čemu se radi, objašnjava kolega Stepski soko (The Saker):

Šokiran sam brojem komentara koji osuđuju rusko ponašanje kao glupo, naivno ili pogrešno… Jedinice u „južnom kotlu“ su laka pešadija, padobranci i specijalci, a ne nacistički eskadroni smrti. Drugo, tamo su poslati po naređenju, često pod pretnjom kako njima tako i njihovim porodicama. Treće, pokazali su veliku ličnu hrabrost, nedeljama okruženi bez hrane i municije, pod stalnom artiljerijskom paljbom sa svih strana i bez ikakve nade za izbavljenje.

Ali ono što je najvažnije, i što mnogima promiče (ne njihovom greškom), to su Rusi, ništa manje nego Rusi iz Rusije ili Novorusije. Imajte na umu da je samo majušna manjina naroda u Ukrajini poput psihopate LJaška ili pokvarenog skota Porošenka. Velika većina Ukrajinaca su kulturno Rusi. Dabome, mnogi od njih govore ukrajinski i osećaju se kao Ukrajinci, ali na isti način kao što se neko iz Bavarske oseća kao Bavarac a neko sa Floride kao Floriđanin – a da pritom nisu anti-Nemci ili anti-Amerikanci.

U očima ruskih vojnika, dakle, oni su isti narod. Ovo je [Amerikancima] možda teško razumljivo, ali tako je. Svakako da ruski vojnici misle „eto šta ste postigli“ i „kako vam se sad sviđa nezavisna Ukrajina“, ali uglavnom sažaljevaju te ljude i žele da se prema njima odnose humano, milosrdno i bratski.

Juče sam gledao snimak grupe Ukra koji prelaze granicu i predaju se ruskim graničarima. Neko je snimao događaj telefonom, i upitao jednog od njih – profesionalnog vojnika sa 10 godina službe – zašto je odlučio da se preda. Slušajući odgovor tog ukrajinskog oficira, čak i ja sam pomislio da to govori moj sabrat, Rus koji se našao u užasnoj situaciji, ali ne čovek kome želim zlo. Nisam u njemu vidio LJaška ili Porošenka, već zbunjenog brata.

Da Vas podsetimo:  Zašto banka sperme u Srbiji nema nijednog donora

Imajte na umu i da ti isti Rusi koji dočekuju ukrajinske prebege noću bombarduju njihove jedinice preko (teoretske) granice. Znači, Rusija nije poludela pa da za simpatizere hunte ima samo cveće i zagrljaje. Ako budu pružali otpor, Rusi će da ih ubiju. A istinski nacisti od Rusa ne mogu da očekuju nikakvu milost. Ali opet, nacisti su mala manjina Ukrajinaca; većina je jednostavno ispranih mozgova, u neznanju, možda zombificirana, ali kad položi oružje svejedno vredna samilosti…

Poenta Ukrajine, a posebno Ukrajine pod nacističkom huntom koju ja zovem „Banderistan“, je uvek bila mržnja: prema Pravoslavnima pre svega, ali isto tako i prema Poljacima, Jevrejima i Nemcima, prema Sovjetskom savezu i svemu ruskom. Kad danas slušam ludačke gluposti koje izlaze iz usta političkih figura Ukra, zapanjen sam glupošću i mržnjom njihovog rusofobičnog mentaliteta.

Pogledajte samo postupke tih nacionalista: paljenje policajaca, upotreba snajpera-provokatora na Majdanu, izdaja svakog obećanja i potpisanog sporazuma, pokolji u Odesi i Mariupolju, upotreba belog fosfora i balističkih raketa protiv civila… Na svakom koraku svog šestomesečnog postojanja, Banderastan je ružan, bedan, divljački, pokvaren, surov, licemeran, bez obraza i časti… naprosto zao.

Rusija mora da pobedi ovo čudovište ne samo silom oružja, već i moralno. Da se ne ponaša kao Ukri. Jer ovde je reč o civilizacijskom izboru, između mržnjom ispunjene materijalističke ideologije apsolutnog nemorala i Pravoslavne hrišćanske civilizacije koja se zalaže za nešto više od kursa rublje i bezviznog režima sa EU. Ilustrovaću ovo sa dve fotografije:

Borba protiv Imperije ne vodi se samo na bojnom polju. U njoj moramo da odbacimo i imperijalne vrednosti, način razmišljanja i ponašanja. Kako da se suprotstavimo imperiji čije vrednosti i pravila prihvatamo? Zato je neophodno da svako od nas ili usvoji drevni kodeks ponašanja, ili stvori neki novi. Za Rusiju, ovo znači povratak na Pravoslavni (ili čak muslimanski) koncept časti, koji ne obuhvata samo ličnu pobožnost i moral, već i kako čovek treba da se ponaša prema pobeđenom neprijatelju ili zavedenom i zbunjenom bratu. Hrišćanski gledano, to znači da ispravna vera (Pravoslavlje) mora da bude praćena i ispravnim ponašanjem. Siguran sam da isto važi i za muslimane.

Da Vas podsetimo:  Da li smo zdraviji ili bolešljiviji u odnosu na građane Evrope

Za zemlju koja je u ne tako davnoj prošlosti ratne zarobljenike – Nemce posle 2. svetskog rata – tretirala okrutno i nečovečno, velika je moralna pobeda što je odbacila tu kulturu odmazde i zamenila je milosrđem.

Prevod i obrada: Sivi Soko

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime