Iz odgovora Ministarstva pravde na „pitanje dana“ redakcije Insajder može se zaključiti da neće biti izrade novog nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pošto Ministarstvo tvrdi da je postojeći Nacrt usaglašen sa kritikama Evropske komisije i Eurodžasta. S druge strane, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić danas je saopštio da najnovija verzija Nacrta nije u skladu s ranijim primedbama Evropske komisije, kao i da je Ministarstvo pravde „očigledno ignorisalo u potpunosti“ kritike EK u vezi s ovim Nacrtom.
Na „pitanje dana- da li će biti izrađen novi nacrt zakona o zaštiti podatak o ličnosti“, Ministarstvo pravde u odgovoru navodi sledeće:
„Ministarstvo pravde usaglasilo je Nacrt navedenog zakona, kako sa preporukama Evropske komisije, tako i sa preporukama Eurodžasta. Trenutno se Nacrt zakona nalazi na mišljenju kod relevantnih ministarstava i institucija. Nakon dobijenih mišljenja, Ministarstvo će finalizirati tekst Nacrta i proslediti Vladi Republike Srbije u dalju proceduru“, navodi Ministarstvo pravde u odgovoru Insajderu.
Sa druge strane, da tekst Nacrta nije usaglašen s kritikama EK upozoravaju poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kao i nevladina organizacija Partneri za demokratske promene Srbija.
Ova organizacija juče je saopštila da najnovija verzija Nacrta zakona nije usaglašena sa predlozima koje je iznela Evropska komisija.
Poverenik Šabić je u današnjem saopštenju naveo da Nacrt predstavlja izuzetno loš tekst i da je takav ostao iako je nekoliko puta korigovan.
„I s normativnog i s funkcionalnog stanovišta, on je na veoma niskom nivou, i što je najvažnije, praktično je neprimenljiv. On je čak teško čitljiv i shvatljiv i za pravnike koji se bave ovom materijom“, naglašava Šabić.
U mišljenju Evropske komisije koje je juče dospelo u javnost, EK navodi da s obzirom na način na koji je predloženi tekst koncipiran, celokupan zakon će morati da bude promenjen kada Srbija postane članica Evropske unije.
U mišljenju piše i da je problematična sama struktura Nacrta zakona, zatim da je Nacrt nerazumljiv, kao i da je problematična suština određenih zakonskih odredbi.
EK napominje da veliki broj izuzetaka od opštih pravila koji se navode u Nacrtu, sam tekst čini „prekomerno komplikovanim“, pa prema tome i manje transparentnim.
Manipulacije i oko sadržaja i oko forme mišljenja EK
Pored sadržaja kritika koje je uputila EK, polemisalo se i oko njihove forme.
Naime, kako je Šabić nekoliko puta ukazao, Ministarstvo pravde je tvrdilo da mišljenje kao zvaničan dokument ne postoji, već samo kao elektronska prepiska.
Ipak, mišljenje EK u vidu sistematizovanog teksta postalo je javno kada ga je Ministarstvo za evropske integracije dostavilo organizaciji Partneri Srbija, na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Iz tog Ministarstva naznačili su u odgovoru organizaciji Partneri Srbija da je reč o komentarima Evropske komisije koji su im dostavljeni krajem aprila 2018.
Ministarstvo pravde je danas u dopisu Insajderu, uz odgovor na „pitanje dana“ navelo i da ovaj dokument nema oznaku zvaničnog dokumenta.
„Kada je reč o navodnom dokumentu Evropske komisije koji se odnosi na komentare Nacrta zakona o zaštiti podataka ličnosti, želimo da Vam ukažemo da elektronski dokument, koji ste dobili nema oznaku zvaničnog dokumenta (nemaju pečat, potpis ovlašćenog lica, itd), već predstavlja samo deo zvanične elektronske komunikacije sa Evropskom komisijom“, navodi Ministarstvo pravde.
Ministarstvo ukazuje i na to da je u toku elektronske razmene poruka više sličnih dokumenata razmenjeno.
Ovo Ministarstvo je novinarima Insajdera dostavilo i delove elektronskih prepiski s EK i Eurodžastom koje pokazuju da, kako su naveli, Ministarstvo može da nastavi s procedurom „finalizacije procesa izrade Nacrta zakona“.
U prvoj prepisci od 19. juna, tačnije odgovoru Eurodžasta Ministarstvu, navodi da se „su saglasni sa izmenama u tekstu Nacrta i da nemaju više komentara na Nacrt“.
Evropska komisija nešto je uzdržanija u odgovoru Ministarstvu pravde od 22. Juna. Komisija izražava zahvalnost što je Ministarstvo razmatralo njihove komentare i što sarađuje sa Eurodžastom.
„U ovoj fazi, razumemo da Ministarstvo pravde želi da nastavi s usvajanjem zakona. Nameravamo da pažljivo pratimo primenu zakona“, navodi se u odgovoru Evropske komisije.
Podsetimo, donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od uslova u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU), u okviru otvaranja poglavlja 23.
Iako se Akcionim planom Vlada Srbije obavezala da će novi zakon biti donet do kraja 2015., i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, to se nije desilo. Rokovi su donošenje novog zakona pomerani su nekoliko puta.
