Nečuveno: MMF traži poskupljenje struje, uprkos sve većem siromaštvu Srba

1
474

Kada se septembra meseca, predstavnik MMF-a (Međunarodni monetarni fond) u Srbiji, gospodin Sebastian Sosa obratio javnosti Srbije, izneo je sledeće konstatacije:

foto: gradjanin.rs • “Povećanje cene struje je uslov za pozitivno okončanje 4. i 5.revizije aranžmana”, i

• “da su davanja iz budžeta za penzije u 2015. godini činile 12,3 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije a da je targetirani cilj da trošak za penzije bude 11 odsto BDP”.

Nažalost, i jedna i druga konstatacija su paušalne i neprihvatljive.

Odgovor na prvu konstataciju:

Ovo prevedeno na srpski jezik zvuči kao “ucena”, a korišćenje ucene, kao metod u pregovorima je neprihvatljivo!

A kada je reč o povećanju cene električne energije u Srbiji, i to je neprihvatljivo, jer uporedjivati cene električne energije u Srbiji, gde je minimalna cena sata rada jedan evro, sa cenom električne energije u Nemačkoj, gde je mnimalna cena sata rada 8,5 evra, je takodje neprihvatljivo.

Ako je odnos cene rada izmedju Srbije i Nemačke 1 : 8,5, onda i cena električne energije treba da bude u istom odnosu, zbog čega sadašnju cenu električne enegije u Srbiji ne treba povećavati, već bi je trebalo smanjiti za oko 45 %.

Uzimajući ovu realnost, sadašnja cena električne energije za gradjane Srbije je previsoka, zbog čega danas velki broj gradjna već godinama živi bez električne energije.

Još jedna potvrda da cena električne enegije u Srbiji nije niska je iskazan profit EPS-a u prvih 6 meseci ove godine u iznosu od 13,1 milijardu dinara a sponzorisanje sportskih klubava od stane EPS-a ukazuje da on ima tržišnu cenu električne energije.

Zato, u ime gradjana Srbije, tražimo da se u pregovorima o aranžmanu sa MMF-om uzme u obzir ova realnost života u Srbiji.

Ogovor na drugu konstataciju:

Nije tačno da se iz budžeta Republike Srbije izdvaja za penzije 12,3 % BDP, već i tu postoji drugačija realnost.

Da Vas podsetimo:  Sokolska društva na Korčuli

Naime, iz fonda penzionog osiguranja je izgradjeno oko 170 kapitalnih objekata, koji se vode kao imovina države Srbije. Ovi objekti ostvaruju odredjene prihode, koji se uplaćuju u budžet Republike Srbije, pa se zatim, kao dotacija iz budžeta prebacuju u penzioni fond.

Ako bi se izračunao budžetski prihod od imovine izgradjene iz penzjskog fonda, onda bi se došlo do nekog drugog, manjeg procenta izdvajanja iz BDP za penzije, koji bi se možda kretao i ispod targetiranog cilja od 11 % BDP.

Takodje, u ime penzionera tražimo da se i ova realnost uzmete u obzir u pregovorima o aranžmanju MMF-a sa Srbijom.

Očekujući razumevanje, tražimo da se u pregovorima koji su u toku, uvaži realnost života gradjana Srbije!

Jovan JOVANOVIĆ, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Forum“

gradjanin.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime