Nedostižni miris morske ribe za Smederevce

3
879

Kolaps nemačke fabrike ribe „Servfud“ koju je predsednik Srbije svečano i pompezno otvorio 2016. u Smederevu 

  • Novi fabrički pogon koji je trebalo da zaposli 300 radnika nije radio ni jednog dana. Mrtvorođenče otelo od siromašne Srbije najmanje 6 miliona evra
  • Nemačka firma „Servfud“  uredno uzela dotacije države Srbije  po radnom mestu u iznosu od oko tri miliona evra , a da nikada nije otvorila vrata fabrike koja je sagrađena još februara 2016.godine .
  • Uz to, fabriku za preradu morske ribe je izgradio grad Smederevo sa svim potrebnim infrastrukturnim objektima i hladnjačom što je koštalo još tri miliona evra.
  • Od tada je fabrički objekat stalno zatvoren, a otišao  je u stečaj marta 2018.  Mašine su, naravno, negde odnete.
  • Neotvoreni objekat sada koristi kao magacin firma „Hleb i kifle“

Predsednnik Aleksandar Vučić je, pre dve godine, u februaru 2016. pompezno, kao i uvek, otvorio fabriku za preradu ribe  „Servfud“ u Smederevu. Tada je bio dogovor da ta nemačka kompanija zaposli tri stotine radnika , a za godinu dana još stotinu.

Država je platila 8.000 evra po radnom mestu Nemcima (2.000 evra opština Smederevo i 6.000 evra država). Takođe, država je sagradila proizvodnu halu koja je koštala preko 3.000.000 evra, sve pristupne puteve do fabrike i infrastrukturu i plus hladnjaču za čuvanje ribe.

* Video prilog  TV Smederevo sa “otvaranja” fabrike februara 2016.

Nemačka kompanija donela je mašine u vrednosti od pola miliona evra i prodala ih Banci „Intesa“ za dva miliona evra, a zatim je od te iste banke iznajmila iste mašine na lizing. U fabrici nikada nije došlo do proizvodnje, a za sve to vreme samo trideset radnika je prošlo obuku, koji su primali plate do januara 2018. godine. U februaru 2016. godine “PTC Gmbh” pustio je u rad Servfud („Servfood“) Smederevo, kao deo kompanije.

Fabrika je pre dva meseca zatvorena, u strogoj tajnosti, preko noći, mašine su prebačene u jedno privatno skladište u Novom Sadu. Halu zatvorene fabrike iznajmili su Mladenu Grujiću, vlasniku lanca pekara “Hleb i kifle”.

Ceo taj posao tajno je obavljan po nalogu Državnog sekretara Ministarstva privrede Dragana Stevanovića Bosketa, a uz pomoć šefice kabineta Ministarstva privrede Stojanke Cice Vučković.

Na kraju, 4. marta 2018. “SERVFOOD” je otišao u stečaj, a u junu iste godine “TFE – the Fish Experts” ih je kupio, ali u Nemačkoj.

Evo kako završavaju fabrike koje predsednik Vučić „otvara“ na pompezan način po gradovima Srbije.

Pomenuta  Stojanka Cica Vučković inače, već duže vreme  preti da će preko svojih veza u vrhu vlasti da zatvori Našu televiziju i da će naši zaposleni da se hrane iz kontejnera. Ta, očigledno jako moćna žena u Srbiji, često izjavljuje da ima veze u svim strankama u Srbiji i da njen opstanak na mestu šefice kabineta državnog sekretara Ministarstva privrede ne zavisi od odlaska ili opstanka predsednika Vučića na vlasti.

Kao „televizija istine“, moramo da se ogradimo i da kažemo da u ovim tajnim poslovima, nije učestvovao ministar privrede Goran Knežević, koji je zbog bolesti duže vreme odsutan iz Ministarstva. A za to vreme, kako bi naš narod rekao, dok mačke nema, miševi kolo vode.

“Naša televizija” se pre godinu i po dana duže vremena bavila stečajnom mafijom i da podsetimo gledaoce o čemu smo tada obavestili građane Srbije. Mi smo tada došli do saznanja o velikoj četvorci koja je uvezana u nezakonite poslove vezane za stečajeve u Srbiji. Upozoravali smo nadležne državne organe o saznanjima do kojih smo došli. Drago nam je što su za neke osobe imali sluha i smenili tadašnju direktorku agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Danijelu Vazuru.

Takođe su sa mesta stečajnog sudije privrednog suda smenili gospođu Vjeru Đurišić, koja je u momentu smene, držala oko pedeset predmeta o stečajevima sa najvećom imovinom i dodeljivala ih stečajnim upravnicima, njenim bliskim prijateljima. Njen tada omiljeni stečajni upravnik je bio Novak Stajić, koji je tada, a i danas, vodi najveće stečajeve u Srbiji, a to su: „Komgrap“, BG sportski centar „Kovilovo“, „AR Building trade“, „Great united trading“, „Verano motors“, „Put system“, „Arius“, „Montaža – stešajna masa“, „BD Agro“, „Stankom banka“, „Privredna banka“, „PTT ugostiteljstvo“, „21. Maj“ – fabrika malolitražnih motora Rakovica.

Adrijana Živanović, je tada bila stečajni upravnik Jugoeksporta (čija je zgrada u centru Beograda, na Trgu Republike, i koja je u međuvremenu prodata po višestruko nižoj ceni od tržišne), Velefarma, čijih je više desetina lokala na najboljim lokacijama u gradovima Srbije, pod sumnjivim okolnostima, iznajmila farmaceutskoj kompaniji „ZEGIN“ iz Makedonije, a koja danas drži apoteke u pomenutim lokalima. Zanimljivo je da se odmah posle toga povukla iz Velefarma i na to mesto postavila za stečajnog upravnika svog prijatelja Dušana Dragojlovića.

U to vreme držala je i stečaj „Stankoma“ čija imovina se sastoji od hiljada kvadrata, prodata po višestruko nižoj ceni od tržišne. Da bi objedinila priču, u to vreme je vodila i stečaj firme Delta Legal, a koja je bila partner sa „Stankom“ kompanijom. Ona se, u poslednje vreme, posle objavljivanja dokaza na Našoj televiziji, povukla u strogu ilegalu. Nekim čudom, jedino je na svojoj poziciji opstala Stojanka Cica Vučković koja je tada bila glavna logistika pomenutim : Danijeli Vazuri, Vjeri Đurišić i Adrijani Živanović.

Zanimljivo je i da samo za nju, glavnu zvezdu vodilju, vrh vlasti nije imao sluha da ukloni sa tog mesta. Pretpostavljamo da je jako operativna i povezana sa državnim sekretarom Draganom Stevanovićem Bosketom i u gomili drugih slučajeva privatizacija u Srbiji, do kojih još uvek nismo došli, ali ubrzano prikupljamo dokaze.

I u najskorijem vremenu o tome ćemo obavestiti građane Srbije, koji su direktno oštećeni svim ovim mutnim radnjama, kao i nadležne organe u Srbiji, za koje se nadamo da će ovog puta imati sluha da tu organizaciju raskrinkaju do kraja.

(Nastaviće se)

Izvor: TV NAŠA, NSPM

3 KOMENTARA

  1. Dekret vlade ili predsednika Severne Koreje da svaki sposobni građanin treba da proizvede 100 kilograma izmeta dnevno koji će se koristiti kao đubrivo, za naše pojmove je nemoguće, ali kada bolje porazmislimo je i dobro. Pitam se, koliko naši političari pojedu to što Koreanci treba da skupe, u medijima, na sastancima i na ulici, mlateći praznu slamu, lažući i hvaleći vođu, partiju i sebe? Procena je, da je daleko veća.

  2. Da se drzava osigurala od stranih investitora ugovorom o nadoknadi stete i povratu ulozenog iz budzeta drzave i opstine, to se nebi desavalo.
    A zapadni investitori jos jedino gledaju gde mogu da opeljese drzavu i tamo odlaze. Da se taj novac dao domacoj firmi mozda bi fabrika radila.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime