Nedovoljno informacija o radu i nerešena regulativa

0
551
Foto: pixabay

Od početka 2016. do kraja 2017. godine Unutrašnja kontrola je podnela krivične prijave protiv 332 pripadnika MUP-a. MUP nije CINS-u dostavio informacije o ishodima pojedinačnih slučajeva

„Pusti ženu, ne lomi joj ruku“, viče na policajce jedan od prolaznika, ali saobraćajci ne reaguju. Jedan policajac je drži, drugi vuče do vozila, dok njihov kolega gura muškarca koji incident snima mobilnim telefonom. Policajac uporno zahteva od muškarca da mu preda telefon, ali muškarac to odbija. Drugi muškarac, koji takođe snima, sve vreme uzvikuje da je „telefon tu zbog zaštite“.

Ovaj incident sa ulice u beogradskom naselju Višnjička banja iz novembra 2016. bi možda ostao tajna da se video snimak nije ubrzo pojavio na društvenim mrežama.

Načelnik Policijske uprave za grad Beograd, Velimir Milić, predložio je pokretanje disciplinskih postupaka protiv policijskih službenika zbog teške i lake povrede službene dužnosti koju je uočio u njihovom postupanju. Sektor unutrašnje kontrole dao je predlog za pokretanje disciplinskog postupka i protiv policajca iz druge patrole.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) o ishodu ovih postupaka. Nisu odgovorili ni na zahteve CINS-a za intervju o radu Sektora unutrašnje kontrole.

U periodu od početka 2016. do kraja 2017. godine, Sektor unutrašnje kontrole je predložio pokretanje disciplinskog postupka protiv 533 policijska službenika i drugih radnika MUP-a.

Poslednji Izveštaj o radu Unutrašnje kontrole za 2017. pokazuje, u odnosu na 2016. godinu, pad pokrenutih disciplinskih postupaka zbog teške povrede službene dužnosti, ali i rast pokrenutih disciplinskih postupaka zbog lakših povreda.

Iako je u 2017. MUP primio 1.455 pritužbi, u 907 slučajeva nisu utvrđeni propusti u radu zaposlenih.

U nekim od velikih slučajeva javnost mesecima ostaje uskraćena za informacije, a ostaje otvoreno i pitanje političkog uticaja na njihovo rešavanje.

O kontroli rada srpske policije nedavno se oglasio i Savet Evrope. Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka je, tokom maja i juna prošle godine, posetio 16 policijskih stanica i zatvora u Srbiji. U izveštaju, koji je objavljen 21. juna 2018, Komitet je zaključio da srpske vlasti moraju da prihvate da je loše postupanje policije praksa, a da nije reč samo o pojedinačnim incidentima.

Iz Komiteta su u rezimeu izveštaja naveli da je „u cilju suprotstavljanja trenutnoj kulturi nekažnjivosti koja prožima delove različitih policijskih snaga“ od suštinskog značaja da se sprovode delotvorne istrage o navodima o neadekvatnom postupanju i da službenici koji počine krivična dela budu kažnjeni.

Povećan broj prijava protiv policijskih službenika opšte nadležnosti

Osnovni zadatak Sektora unutrašnje kontrole predstavlja proveru zakonitosti rada policijskih službenika i svih drugih zaposlenih u MUP-u. Unutrašnja kontrola postupa na sopstvenu inicijativu, na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikupljenih informacija, pisanih obraćanja zaposlenih, ili na osnovu pritužbi fizičkih i pravnih lica.

Ukoliko utvrdi da je došlo do propusta, Unutrašnja kontrola obaveštava ministra policije, a protiv odgovornih za propuste može dati predlog za pokretanje disciplinskog postupka ili podneti krivičnu prijavu.

Detalji o smeni Dalibora Karanovića skriveni od javnosti

MUP je odbio zahtev CINS-a za informacijama o tome šta je tačno utvrđeno naknadnom proverom Unutrašnje kontrole, kao i o detaljima odluke o suspenziji Dalibora Karanovića, policajca iz Bačke Palanke.

Za slučaj smene Dalibora Karanovića javnost je saznala u maju 2017, nakon što je poslanik opozicione Demokratske stranke Balša Božović zatražio ostavku ministra policije Nebojše Stefanovića. Božović je tada naveo da je na odluku o suspenziji Karanovića uticao Zvezdan Jovanović, osuđeni ubica Zorana Đinđića, nekadašnjeg premijera Srbije.

Povod za pismo u kome je Jovanović od Stefanovića zatražio da „obuzda besne pse” bio je incident u policijskoj stanici u Bačkoj Palanci. Tada je Karanović navodno repetirao pištolj na Jovanovićevog sina Nemanju, koji je u stanicu priveden jer je odbio da ga policija legitimiše.

MUP je objavio deo dokumentacije, prema kojoj je žalbu zbog Karanovićevog ponašanja prema Jovanovićevom sinu u novembru 2016. uputila njegova majka.

Nakon što su od nje zatražili i dobili dodatne informacije, iz Unutrašnje kontrole su zatražili i proveru od Policijske uprave Novog Sada, u decembru 2016.

Policijska uprava u Novom Sadu zaključila je da su navodi po kojima je Karanović prekršio ovlašćenja neosnovani, ali za ministra Stefanovića taj izveštaj nije sadržao detaljnu proveru činjenica, pa je naložio dodatnu proveru.

Tadašnji načelnik Sektora unutrašnje kontrole, Miloš Oparnica, na konferenciji za štampu rekao je da je naknadna provera naložena jer je u prvom izveštaju o kontroli uočen niz nelogičnosti, pa su u toku druge kontrole proverili i navode iz pritužbe porodice Jovanović. Naveo je i da je tokom rada na predmetu ustanovljen niz nezakonitosti u postupanju policijskih službenika.

Karanović je suspendovan, a Sektor unutrašnje kontrole podigao je protiv njega, zbog zlostavljanja i mučenja, krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci.

Karanović za CINS kaže da je krajem prošle godine vraćen na posao, nakon što su svedoci Nemanje Jovanovića odustali od svojih prvobitnih iskaza. Ipak, postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, na dan 10. maj 2018. godine, još nije bio okončan.

U maju 2017. Zaštitnik građana sproveo je kontrolu rada Unutrašnje kontrole u vezi sa ovim slučajem, ali nije našao propuste u njihovom radu.

Zaštitnik je u dopisu MUP-u o slučaju Karanović ipak ukazao da što pre treba usvojiti neophodne podzakonske akte kojim bi se u potpunosti primenio Zakon o policiji i kojim bi se rešila eventualna sporna pitanja rada unutrašnje kontrole.

Disciplinski postupci pokreću se protiv policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u za lake i teške povrede službene dužnosti i mogu rezultirati podnošenjem krivičnih prijava.

Rezultat 533 disciplinska postupka u periodu 2016-2017. je bio podnošenje krivičnih prijava protiv 332 policijska službenika i zaposlenika MUP-a.

U 2016. godini najveći broj krivičnih prijava podignut je protiv službenika saobraćajne policije – 83 (45% svih prijava), dok je u 2017. godini najveći broj prijava bio protiv službenika opšte nadležnosti – 45 (30,2%).

Krivična dela za koja su sumnjičeni policijski službenici su uglavnom bila krivična dela sa elementima korupcije i u 2017. je zabeležen porast u odnosu na prethodnu godinu (324 krivična dela u 2017. u poređenju sa 178 u 2016.).

Prijavljena krivična dela su se uglavnom odnosila na zloupotrebu službenog položaja (259 krivičnih dela) što je skoro tri puta više nego 2016. godine (94).

Zakon o policiji iz 2016. godine posvetio je poseban segment unapređenju normativnog okvira Sektora unutrašnje kontrole, piše u Izveštaju o radu Sektora unutrašnje kontrole za 2016. godinu. U Izveštaju još stoji da je izmenama i dopunama Zakona predviđeno uvođenje preventivnih instituta, po ugledu na one u Evropskoj uniji, koji bi trebalo da umanje korupciju u policiji, poput provere imovine zaposlenih u MUP-u, analize rizika od korupcije i testa integriteta.

U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) navode da su preventivni instituti stupili na snagu još 2016. godine, ali da primene još nema zato što nema potpunog pravnog okvira. Ključni podzakonski akt, koji bi trebalo da uredi kako i u kojim situacijama Sektor unutrašnje kontrole vrši kontrolu, još nije usvojen, a to je problem koji postoji još od 2005, kada je usvojen prvi Zakon o policiji, kaže Saša Đorđević, istraživač BCBP-a: „Trinaest godina Sektor radi u pravnom vakumu, jer pravni okvir nije zaokružen.“

Prema Đorđevićevim rečima, problem je i što u MUP-u ne postoji centralni registar gde će se sve pritužbe građana naći na jednom mestu, već idu od jedne organizacione jedinice do druge, što kasnije otežava komunikaciju. Takođe, dodaje da se kontrolom zakonitosti postupanja policijskih službenika bave i drugi organi, poput Odeljenja za kontrolu zakonitosti u Žandarmeriji i područnim policijskim upravama.

Odgovornost za Savamalu

Dve godine nakon što su osobe sa fantomkama preko lica učestvovale u vezivanju građana tokom rušenja nekoliko objekata u beogradskom naselju Savamala, utvrđena je odgovornost jedino šefa smene dežurne službe beogradske policije Gorana Stamenkovića. Iako su u toku ovog događaja građani zvali policiju, policija nije reagovala na njihove telefonske pozive.

Stamenković je početkom maja ove godine sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela sa Višim javnim tužilaštvom, zbog izvršenja krivičnog dela nesavestan rad u službi. Viši sud u Beogradu potvrdio je ovaj sporazum 21. maja, a Stamenković je osuđen uslovno na pet meseci zatvora.

Krivično delo nesavestnog rada u službi se, prema Zakonu o policiji, svrstava pod tešku povredu službene dužnosti, a predviđene sankcije su od smanjenja plate do gubitka posla. Ukoliko je pravosnažno presuđena kazna viša od šest meseci, osuđeni ostaje bez posla.

Unutrašnjoj kontroli je bilo potrebno skoro 14 meseci da izveštaj o ovom incidentu dostavi Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Saša Đorđević iz BCBP-a kaže da je jedan od problema u radu Sektora unutrašnje kontrole i njihov odnos prema medijima. Pojedini novinari informacije dobijaju veoma brzo, a neki ih ne dobijaju nikada, kaže on.

„Kad se ode na sajt britanske policije možeš tačno da vidiš u tvojoj ulici koliko je izvršenih krivičnih dela i da na osnovu toga vidiš da li treba da kupiš bolja vrata, ako je više provala. Kod nas se takvi podaci jednostavno kriju i onda izađu, što je problem, predstavnici politike, a ne profesionalci u policiji i onda pričaju o smanjenju kriminaliteta i kakvo je stanje u bezbednosti“, objašnjava Đorđević.

Dejana Vukadinović, Mentor: Ivana Jeremić

cins.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime