Za one koji priznaju da ih je sastav nove Vlade iznenadio, najveće iznenađenje je ne samo apsolutno novo ministarstvo, nego i Gordana Čomić ne njegovom čelu! I dok je prvo naišlo, ako ne na odobravanje, onda na čuđenje i podsmeh, drugo je naišlo na tiho neodobravanje naprednjaka, i glasno čuđenje i zgražavanje druge strane. Prvom nemamo šta da dodamo, a sa drugim nije tako…
Kod nas se „politika“ stalno svodi na nastojanja da se stekne vlast ako se nema, i sačuva ako se ima! A odavno se ističe tako da to ne pripada samo „stručnim krugovima“, da se odnosi i na nešto treće. Nastojanje da se na vlast, utiče! Ako već ne može da se stekne, i dok se ne stekne… U interesu onih koji se bore da je steknu, ali i birača koji to treba da im omoguće. Treba li naglašavati da će im to manje omogućavati, ako godinama i godinama ne vide nikakav uticaj opozicije na vlast, u svoju sadašnju pa i sutrašnju korist? Vidljiviju od „slobode medija“, „fer izbornih uslova“, „nelegitimnosti skupštine bez opozicije“.
Uporedimo Palmine i „ponude“ opozicije biračima, i ishod izbora! Normalno, kad je opozicija izašla na izbore… A i te kako vide da političari koji se bore samo da steknu a ne i utiču na vlast, to mirno mogu činiti još godinama i decenijama. Mahom tragikomično: žalbama na vlast onima koji su je „instalirali da bi priznala Kosovo“, i zaričući se da sami nikad neće priznati Kosovo. A ni ovako im nije loše, kao biračima…
U tom smislu Gordana Čomić, dok se ne pokaže suprotno, ne predstavlja „izdaju“ svojih ranijih i sebe ranije, nego rehabilitaciju ovog cilja politike! Već je pokušala van vlasti, klasičnim opozicionim radom sa „svojima“, ali i nebojkotovanjem skupštine i predlaganjem amandmana.
Da li će uspeti sada kada je bar formalno u vlasti koja će je makar trpeti radi privida „koncentracione vlade“, brzo će pokazati vreme… Ako uspe, dobro je! Ne samo za „dijalog“ i vaskrsavanje političke kulture, nego i birače koji će imati više mogućnosti da budu obavešteni i stvarno biraju. Za njene „nekadašnje“, takođe. Mada joj, sudeći po odnosu, ne samo prema svojim „otpadnicima“, nego svim „novim igračima“, na tome neće zahvaliti. A ako ne uspe, nikom ništa. Ubedljiva većina misliće da nije ni imala nikakvih izgleda, razlikovaće se time što će joj se neki smejati, a neki ceniti što je uopšte pokušala…
U tom slučaju, na raspolaganju joj je mogućnost ubedljivog pokazivanja je li pristankom da bude ministarka počinila „izdaju sebe dotadašnje“, ili adekvatnije shvatanje politike. Da li je mislila na birače i građane, ili na sebe. Jednostavno, i vidljivo! Ostavkom, ili ikebanom koja čeka da vladi istakne „ograničeni rok trajanja“, i u biografiju upiše i „ministarka“.
Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs
