Nema boljitka dok se Srbija ne uspravi

Dok Srbi ne shvate da mogu ravnopravno da razgovaraju sa svima u svetu – nama boljitka nema, kazao je u intervjuu za IN4S predsjedik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović. On je istakao da se Srbija ne samo da nije izgrađena država, već se nalazi u rasulu. „Mi smo podeljena nacija“, naglasio je lider DSS-a i napomenuo da DSS-u i Koštunici ne može nikad da se oduzme da su se iskreno borili za Srbiju.

Koliko vam je teško voditi DSS posle Vojislava Koštunice? Imate li ambicije da budete „novi Koštunica“?

-Nema šta da bude teško. Tu smo gde smo. Zatvorili smo jedno poglavlje DSS-a na koje smo ponosni. Doduše, u tom periodu je bilo i uspona i padova, ali DSS-u i Koštunici ne može nikad da se oduzme da su se iskreno borili za Srbiju. Zemlji i narodu smo ostavili vojnu neutralnost, Ustav i preambulu, pokazali kako se u Srbiji može dostojanstveno voditi politika uvažavajući političke protivnike. Tada su i mediji radili slobodno. I danas sa mnogo elana i sa novim ljudima otvaramo novo poglavlje DSS-a. Na nama je da ubedimo ljude da je takva DSS neophodna Srbiji.

DSS je Beograđanima u kampanji ponudio Miloša, novo lice Beograda. Šta zapravo znači ta ponuda?

–Znači da je DSS izvršio smenu generacija, da je otvorio novo poglavlje u svojoj bogatoj istoriji i da sa novim ljudima i novom energijom, ali na podjednako ozbiljan i državotvoran način kao stari DSS, nastavlja borbu da se ova država dovede u red. Neće biti loše da krenemo ni od grada.

Danas intelektualci beže od politike, zašto ste vi ulazili?

–Da smo 1918, 1945. ili 1990. zaokružili Srbiju istorijski kako zaslužujemo i da smo napravili snažnu državu, počev od teritorije, demografije, kulture, ekonomije, pa do vojske – nikada se vi i ja ne bismo upoznali, niti bismo danas radili ovaj politički intervju. Nikad se ne bih bavio politikom, jer ima toliko lepih stvari u životu, a život ne traje dugo. Zato što se bavim politikom trpi porodica, toliko će ostati nepročitanih knjiga, odlazaka u muzej ili na sport. Ali morao sam da uđem u politiku i ne stidim se toga. Ne samo da nismo izgradili državu, nego je ona u rasulu. Pa mi smo u biološkom smislu došli u situaciju da se borimo za opstanak. A ne da mi se nekako da Srbi nestanu. I neću dati.

Zašto ste izašli sa Apelom za odbranu Kosova? I šta je to sporno u Vučićevoj kosovskoj politici?

–Apel je nastao kao posledica izjava predsednika Republike koji je barem u tri navrata nagovestio mogućnost ulaska Kosova u UN, rekavši da Kosovo neće ući u UN, osim ako Srbija nečim ne bude zadovoljna!? Naravno, ostao je dužan odgovor šta je to što bi Srbiju zadovoljilo da Kosovo bude primljeno u UN, jer bi to značilo konačno prihvatanje secesije južne srpske pokrajine. To je bio alarm za sve nas u DSS, a i inače u stranci smatramo da ova vlast ide ka predaji Kosova. Želimo to da sprečimo zato što nećemo da naša deca ratuju, zato što želimo mir i stabilnost da bismo se bavili ekonomijom, zapošljavanjem, Beogradom…

Uzgred, ljudi koji čine Politički savet DSS-a su jedini na desnici koji mogu da prikupe sada već 280 eminentnih ljudi, od Matije Bećkovića, Mila Lompara, Milovana Danojlića, Koste Čavoškog, Danila Baste, i mnogih drugih uglednih javnih ličnosti među kojima su, naravno, i naše vladike. I potpuno se slažem sa mitropolitom Amfilohijem. Način na koji je reagovala vlast i na Apel i na mitropolita nas je dodatno zabrinula, jer da nisu na putu na kojem mi strepimo da jesu, oni bi samo rekli: „Nije bilo potrebe za Apelom, nemate razloga da brinete“.

Vaš kandidatura bila je donekle neočekivana, možda i zbog stranačkog rejtinga koji nije ohrabrujući. Zašto ste se kandidovali?

–Zato što volim Beograd i rođen sam u njemu. Zato što sam nezavisno od mog nacionalnog političkog angažmana uvek želeo da pomognem gradu u kome živim, jer moja porodica i ja šetamo njegovim ulicama. Davno sam položio vozački ispit, ali nemam auto, jer ne bih znao gde da se parkiram na Vračaru. Koristim gradski prevoz. Zanima me kakav je vazduh u Beogradu, kakve su fasade, koliko je bezbedno kada izađem da se igram sa svojim sinovima.

Mnogo toga danas u Beogradu radi se stihijski, bez previše stila. SNS ne može da uradi neke stvari ne zato što neće, nego zato što ne zna. Pogledajte fontanu. Slavija je svakako manje ružna nego što je bila, ali zašto baš lavor? To je taj ukus novobogataša koji nemaju smisla da naprave nešto što estetski dolikuje normalnoj državi ili gradu. Mora da se ponudi ozbiljna vizija razvoja prestonice.

Kakvu to viziju vi nudite?

–Naša vizija Beograda nije odvojena od naše vizije razvoja cele zemlje. Beogradizacija Srbije je katastrofalna, jer moraju da se razvijaju i drugi važni geostrateški regioni. Ceo naš koncept razvoja Beograda ne počiva na ideji da se cela Srbiji preseli u glavni grad. Naš program ima 250 strana.

Ali ako može ukratko, koja to konkretno rešenja nudite na tih 250 strana?

-Beograd mora da prodiše urbanistički, jer retko koja metropola ima takav arhitektonski nesklad. Zato želimo da uvedemo estetske kriterijume za gradnju, kakve imaju svi veliki gradovi u svetu. Nemoguće je da kod Hrama svetog Save u jednom redu imate zgradu s početka 20, veka, jednu socrealističku zgradu i gradnju od pre pet godina, dakle, sve tri potpuno različite arhitekture. One ruže Beograd. Ili da u centralnoj zoni imate urbanističku džunglu. Ne mogu privatni investitori više da diktiraju izgled grada, pošto Beograd nije palanka. Beograd je arhitektonski masakriran u poslednjih deset godina.

On mora da prodiše i u saobraćaju. Za sada metro nije realna opcija zbog cene od skoro pola republičkog budžeta što je četiri do pet milijardi evra. Dok srpska ekonomija ne ojača ne možemo ozbiljnije o njemu da razmišljamo. Mora dakle da se poveća efikasnost gradskog prevoza, da se ide ka ekološkom saobraćaju sa što više elektrobuseva, izgradnji nadzemnih garaža sa zelenim fasadama.

Moramo i da menjamo navike građana da svi u porodici voze automobile, a kao podsticajnu meru otvorili bismo žutu traku za tri i više putnika.

Mora da prodiše i tako što će rubne opštine poput Obrenovca ili Lazarevca postati zasebne jedinice lokalne samouprave, a u samom jezgru Beograda da se formiraju nove opštine. Naravno, jedan od prioriteta su socijalna pitanja i pomoć svim kategorajama ugroženih stanovnika. Osim što je grad za turiste, Beograd mora da bude i grad kulture. Imamo odličan plan koji smo smo nazvali „Koridor kulture“.

Ova vlast misli da bi trebalo postaviti gondolu između Kalemegdana i Ušća što se nama čini potpuno besmislenim. Naša vizija je da se napravi pešački most koji bi spojio istorijski važan Kalemegdan sa Muzejom savremene umetnosti i sa zgradom opere i baleta koju bi na tom mestu trebalo izgraditi.

Kakvoj Srbiji težite?

–Srbiji koja je utemeljena u svom identitetu. Mi smo podeljena nacija. Dosta mi je podela na Obrenoviće i Karađorđeviće ili na partizane i četnike… Hajde da napravimo, kao što to velike nacije čine, sintezu od naše bogate istorije. A imamo sve uslove da se ponašamo kao velika nacija. Čiji su Tesla, Pupin, Milanković, Ivo Andrić? Nemaju svi narodi Hilandar, nemaju svi narodi ni kraljevsku lozu. Neki susedni narodi imaju izreku – pognutu glavu mač ne seče. To nikada nije bila naša priča. Želim Srbiju koja nema kompleks inferiornosti.

Dok Srbi ne shvate da mogu ravnopravno da razgovaraju sa svima u svetu – nama boljitka nema.

Napadi na DSS dolaze od bivših koalicionih partnera

DSS samostalno izlazi na beogradske izbore. Od doskorašnjih koalicionih partnera iz Dveri stigle su teške optužbe da vam SNS plaća kampanju i da ste, na taj način, i vi uz vlast. Šta je tačno istina i ko vam zaista finansira stranku?

-Istina je da smo bili predmet bestidne i prljave kampanje koja se vodi protiv novog DSS-a već više od godinu i po dana i koja se naravno pojačala u toku kampanje. Ponekad mi je neverovatno koliko se drugi bave nama umesto da se bave sobom i programom za Beograd. O ovome mi je bespredmetno i da pričam, ali da stvar bude potpuno jasna, sami se finansiramo, kao i uvek. Sredstva za kampanju prvenstveno crpimo iz budžetskih sredstava kojima raspolažemo kao parlamentarna stranka i svi računi o tome postoje.

Ali ono što me je najviše začudilo i što je pokazalo koliko smo zapravo lakoverni kao narod jeste da jedna falsifikovana nalepnica i jaka kampanja na društvenim mrežama, i to sponzorisana od naših bivših koalicionih partnera, može da stvori sumnju, makar i kod malog broja ljudi iako sve što se vidi a i sama politička logika govori suprotno.

Tako na primer nismo bili zastupljeni ni na Pinku, ni na Hepiju niti na bilo koji način favorizovani od strane režimskih medija. Sasvim suprotno, tamo nas nije bilo. I to je činjenica! Činjenica je i da je RTS suprotno svim pravilima kampanje i jednake zastupljenosti odlučio da časti osam izbornih lista, pored predstavljanja programa od 10 minuta i debate Reč na reč, sa po još jednim gostovanjem na Upitniku u utorak i četvrtak. Među tim listama su bile i DJB/Dveri i Šešelj i LDP. Za DSS tu nije bilo mesta. I ko tu sada za koga radi? Mada, koliko god nepravično bilo, krajnje je logično da nas RTS ne časti pozivom u udarnom terminu jer smo mi jedina istinska opozicija ovoj vlasti. Vučić to dobro zna što se uosatlom videlo i prilikom objavljivanja Apela za odbranu Kosova i Metohije.

A za kraj, neverovatno mi je da se niko ne zapita odakle uopšte dolaze ti napadi na DSS koji traju već više od godinu i po dana? Od bivših koalicionih partnera koji su preko toga tražili izgovor za svoju sumanutu koaliciju sa DJB. Od Vuka Jeremića i njegove galaksije plaćenika poput Đorđa Vukadinovića i NSPM koji su hteli da DSS preuzmu još u vreme predsedničkih izbora. I konačno od nekih članova koji su isključeni iz stranke i koji su razvili lične fiksacije i frustracije. Neverovatna ekipa. Na sreću, vreme i široj publici uvek pokaže ko je ko i ko se za šta istinski zalaže.

Miloš Jovanović, predsjedik Demokratske stranke Srbije

in4s.net