Sprdanje sa premijerom?

0
430
jelena milić
Jelena Milić

Nikako slučajno, Dojče vele se obraća dvema gospođama u Srbiji koje vode nevladine organizacije, pitajući ih šta misle o politici koju danas vodi Srbija, odnosno, tačnije – politika koju reprezentuje Aleksandar Vučić. Jedna je Jelena Milić, iz nekakvog Centra za evroatlantske studije, ona koja je nedavno tvrdila da je Srbija 1999. godine s pravom bombardovana, jer se “zlodela koja je Miloševićev režim činio od 1998. do 1999. godine na Kosovu nisu mogla drugačije sprečiti”. Vidimo da se ona otvoreno sprda sa AV, nazivajući ga “pionirom”, koji velikoj mami obećava da će ubuduće biti “dobro i poslušno dete”. Jelena to može da radi, jer su u Srbiji pojedine nevladine organizacije moćnije od same Vlade Srbije. Zapravo, srpski premijer se nalazi u čvrstom “zagrljaju” predstavnika neformalne političke moći, hipostaziranih u likovima kakvi su Nataša Kandić, Sonja Biserko, Borka Pavićević, Sonja Liht (zanimljivo da je to pretežno ženski rod) i njihovim “podmlatkom”, Jelenom, Aleksandrom i sličnima.

A zašto se AV nalazi u pomenutom “zagrljaju”? Sva je prilika da se tu radi (Koreni su o tome više puta pisali) o prostoj stvari – srpska politička elita je ozbiljno ucenjena, tako da mora da igra kako im izvesne nevladine organizacije sviraju. Naravno, takvu “svirku” organizuje i plaća Zapad; takvom “muzikom” šalje se opomena srpskom državnom vrhu da moraju da urade ono na šta su se obavezali u onom času kada su pristali da pobede na izborima i stanu na čelo Srbije. Pakt sa “đavolom” nikada nije bio šala, jer onaj ko ne ispuni “zadatu reč” mora biti na određeni način kažnjen: neko gubitkom privilegija i vlasti, a pojedini čak i gubljenjem života.

D. Gosteljski

Nemačka – čarobni štapić za Srbiju?

angelaBeogradski mediji sa dosta optimizma sumiraju rezultate posete premijera Srbije Nemačkoj. Pojedine je taj optimizam čak doveo i do euforičnih naslovnica koje posetu tumače kao potpuni trijumf srpske spoljne politike.

‘Alles fantastisch’, navodi dnevnik Informer na naslovnici, dok se dnevnik Kurir odlučio za naslovnu stranu na kojoj stoji ‘Danke, Angela’, uz naglasak da je reč o istorijskoj poseti.

Poseta je u svakom slučaju ocenjena ocenjena kao napredak nemačko-srpskih odnosa, ali oprezniji analitičari ipak upozoravaju da će Srbija morati dosta toga da ispuni ukoliko zaista želi da postane pouzdan nemački saveznik. Ostalo je, naravno, nejasno šta je to što Srbija može da ponudi kako bi postala nemački saveznik, i šta je to što bi Nemačkoj bilo zanimljivo u tom savezništvu. Aleksandra Joksimović, direktor Centra sa spoljnu politiku, smatra da je Srbija u potencijalno savezništvo sa Nemačkom već unela nešto je Nemačkoj veoma važno a to je dijalog Beograda sa Prištinom:

„Nemačka pre svega pokušava da konsoliduje region Zapadnog Balkana, i tom kontekstu se mora pomenuti još jedna neuralgična tačka u regionu a to je pitanje Bosne i Hercegovine. Tu je sada pitanje koliku ulogu Srbija može odigrati na stabilizaciju odnosa u Bosni i Hercegovini. Ali, ono što je evidentno, i što je Nemačka znala da ceni je odlazak Vučića u Sarajevo, jer je on time dao signal da Srbija želi da igra konstruktivnu ulogu u regionu“, kaže Joksimovićeva za DW.

To su neke teme na kojima bi moglo da sa temelji to savezništvo Srbije i Nemačke o kojem je govorio srpski premijer tokom posete Berlinu. Do sada su se ovim pitanjima bavile uglavnom SAD, napominje Aleksandra Joksimović, ali je region Zapadnog Balkana izašao iz fokusa njihove spoljne politike. One su tu ulogu prepustile Evropskoj uniji (EU), a Nemačka u tom procesu ima vodeću ulogu.

Uskoro test Vučićeve retorike

„Retorika Aleksandra Vučića u Berlinu je bila odnos velikog i malog. On je kao pionir obećavao da ćemo biti dobri i poslušni, ističe za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Međutim, ako se pažljivije prouče izjave kancelarke Angele Merkel vidi se da ona pohvalila Srbiju za Kosovo, ali da je sve ostalo: vladavina prava, dobro ekonomsko upravljanje, reforme, stavila u budućnost i u buduće vreme. Mislim da stoga srpskoj javnosti mora biti jasno da je proces evropskih integracija nešto što Srbija mora sama da gura. Dakle, to što Srbija nije dobila mnogo kritika, ne mora da znači da smo uspešni u procesu evropskih integracija. A prvi test svega onoga što je Vučić govorio i obećavao u Berlinu uslediće vrlo brzo tokom najavljene skorašnje posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu“, kaže Milićeva.

Premijer Aleksandar Vučić je i ranije dosta pažnje u svojim izjavama posvećivao odnosima sa Nemačkom, ali Aleksandra Joksimović upozorava da se to ne sme posmatrati kao neka vrsta čarobnog štapića za Srbiju:

„Nema čarobnog štapića, čak i kada govorimo o nekom potencijalnom savezništvu sa Nemačkom. Ono što ova poseta pokazuje je poštovanje za ono što je Srbija uradila u protekle dve godine, i ovo sada je još jedan novi medeni mesec koji je Srbija dobila. Ali, isto tako moram da skrenem pažnju da je takvih šansi bilo dosta nakon 2000. godine, i da su sve one brzo prokockane. Otežavajuća okolnost za Srbiju je generalno komplikovanje međunarodnih odnosa; pitanje ukrajinske krize se ako tako mogu da kažem dogodilo u zao čas za Srbiju, ali Nemačka je i pored toga pružila podršku srpskoj Vladi očekujući da će ona u praksi raditi ono što misli i govori“.

Srpski premijer nema blanko kartu

Imali smo već situacije kada su neka važna politička pitanja pokrivala unutrašnja pitanja u Srbiji, i sagovornici DW kažu da je to i ovog puta slučaj. Nemačka, ali i ostale zapadne zemlje su dosta pažnje i energije usmerile na pitanje Kosova, i rešavanje tamošnje situacije, i da se stoga nije mnogo pažnje obraćalo na neke negativne tendencije na unutrašnjem planu u Srbiji. Aleksandra Joksimović ipak smatra da je reakcija OEBS-a na stanje u medijima pokazala je međunarodna zajednica prešla crtu ignorisanja pojedinih problema. „Mislim da stoga ni srpski premijer nije dobio nikakvu blanko kartu, i mislim da će zapadni partneri itekako obraćati pažnju na reforme na unutrašnjem planu. Zato aktuelna vlada ne bi trebalo da se osloni na ideju da ova vrsta podrške koju dobija iz Nemačke, ili iz nekih drugih zapadnih zemalja, znači da se na unutrašnjem planu neke teme mogu zanemarivati“.

Jelena Milić primećuje da je u Srbiji nakon dolaska Aleksandra Vučića na vlast učvršćen proces ‘Putinizacije kao načina vladanja u Srbiji’. To što Zapad nije obraćao pažnju, ili bar o tome nije govorio, deo je zapadnog oportunizma zbog Kosova. Ali, sve ono što se dešava na unutrašnjem planu, i način na koji se srpski premijer odnosi prema medijima, opoziciji, prema institucijama i podeli vlasti, partijska kontrola umesto demokratske kontrole sektora bezbednosti, to se sve negde beleži, i imaće uticaja na proces evropskih integracija Srbije, smatra Jelena Milić.

Ivica Petrović, Beograd

Dojče vele

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime