Nemanja Milјković: Pravda

0
497

Srbi na Kosovu i Metohiji su žrtve koje su sebi same najčešće i jedini svedoci. Otvorenih očiju jedan od njih, odbija da bude žrtva tuđih interesa te svojom pesmom svedoči stradanje i položaj svog, srpskog naroda danas.

Srpsko groblјe u južnom delu Kosovske Mitrovice

Nemanja Milјković, mladi pesnik iz Zvečana zna da ne može u ovome svetu da nađe pravdu za stradanje svog naroda čija je jedina “krivica”, u stvari, greh ovoga sveta prema njemu. Uprkos tome on je odlučio da ne prestane da je traži. Za način je odabrao pesmu, stih, reč…

Ipak, Milјković nije zaludni mislilac koji tek odbija da prihvati činjenično stanje pravdajući ga stegama nametnutnih okolnosti, već on izražava svoju svest o tome istovremeno naglašavajući da na to neće pristati, niti prestati da traži pravdu na koju njegov narod ima puno pravo.

Svojom upornošću bez sumnje dovodi u položaj nesigurnosti one koji su za takvo stanje odgovorni a umišlјeno nepovredivi nastavlјaju da ga održavaju. Prenosimo vam jednu njegovu, do sada neobjavlјenu pesmu.

Pravda

Tražim naokolo
gledam
ali je nema.
Nema je za mene,
ni za druge
bolјe lјude.

Tražim
iako znam da je neću dobiti,
ali srce još uvek kuca.
Ono se bori
kao stanovnik slavnoga Rima
za svoje građansko pravo.

Uzalud tražim
i molim za zakon za sve
bez izuzetaka,
ali
kao da ga poštuju
samo obični, prosti lјudi,
pioni čudovišta koja vladaju.

Nema nepravde,
pa ni one
koju su nam nanele zveri
s one strane reke,
koja će ostati nekažnjena.

Pravda

To je sve što tražimo
mi nikom bitni
od vas zlih,
spremnih da nas baš takve
žrtvujete
zarad ličnih interesa.

Tražim
naokolo gledam
ali je neću dobiti.

Tražim iako je nema.
Tražim.

I dalјe je tražim…

Nemanja Milјković

“Pravda” je nastala kao trenutni, pomalo neočekivani susret sa realnošću na Kosovu i Metohiji, kaže nemanja za KM Novine.

“Pesma je rezultat suočavanja sa strašnim prizorima na srpskom groblјu u južnom delu Kosovske Mitrovice. Razbijeni spomenici, raskopani i otvoreni grobovi iz kojih vire kosti pokojnika.. prizori koje sam sanjao noćima” kaže ovaj mladi pesnik.

Nemanja nije razmišlјao o tome da svoja osećanja kanališe kroz žestoke reči na nekoj od društvenih mreža, kako to kod mladih obično biva i na čemu se sve završi, već je izabrao priseban, plemenit i način u duhu tradicije srpskog naroda, pesmu. Još uvek jakog emotivnog naboja poželeo je da je objavi i tako predstavi svom narodu kao dokument pamćenja. Ipak, usledilo je još jedno iznenađenje.

“Emocije sam prvo složio u glavi, a onda sam sastavio pesmu. Otišao sam u redakciju “Jedinstva” jer mi je glavni urednik, Radosav Janićijević, sa kojim sam ranije razgovarao o tome, obećao da će je objaviti samo da je donesem “sutra ujutru u 10”. Kad sam stigao urednik je pročitao pesmu i rekao “pesma je izvrsna ali ja to ne smem da objavim. Vidi, ti si mlad, piši lјubavne pesme, a Srbiju, pravdu, otadžbinu… to izbaci, niko neće to da čita. Evo ti moja zbirka pesama i po tome se orjentiši. Znači samo lјubavne…” sa čuđenjem i rukama zauzetim zbirkom lјubavnih pesama glavnog urednika “Jedinstva”, jedinog srpskog lista sa Kosova i Metohije, Milјković je napustio redakciju, ne malo iznenađen.

Neočekivano odbijanje da o strahotama srpskog naroda na Kosovu i Metohiji svedoči jedini list na srpskom jeziku, za Milјkovića je predstavlјao ozbilјan udarac. Izvesno vreme nakon toga nije napisao ni stih. A onda se polako vraćao sebi i nastavio da radi ono što oseća da je ispravno. I dalјe stvara, piše i želi da aktivno svedoči o trenutku u kome živi jer maštati mimo sopstvene realnosti koja često prevazilazi samu maštu, kukavički je. Umetnik je, budući obdaren umećem stvaranja predstava o svetu, pozvan da time i svedoči svet oko sebe. Danas, na Kosovu i Metohiji, taj poziv obavezuje kao retko kada.

Može se samo pretpostaviti broj onih koji su naišli na ovakav zid i skretnicu u stvaranju, ali i “kvalitet” mladih lјudi koji su izabrali da takvu preporuku slede i svoje karijere grade uz skute “pisaca lјubavnih pesama” i oratora tolerancije u doba epskog stradanja svog naroda. No, prsten se ne bi ni pravio od dijamanata da su zrna soli. Sasvim očigledno, Milјković svojim čvrstim karakterom i odlučnošću predstavlјa baš takav kamen mlađe generacije srpskih stvaralaca što će ga neminovno dovesti u sukob sa rešenošću ovog sveta da zatre klicu slobode i dostojanstva. Ne samo ironija već je to i jedini način da se talenat izbrusi a stvaralac zablista u svom pravom sjaju.

kmnovine.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime