Da li je Srbija kolonija, vazal ili pod okupacijom? Teško pitanje za tzv. patriotsku Srbiju, jer sva tri termina su u upotrebi. U svakom slučaju, u jednom se svi slažu, Srbija nije suverena zemlja već ima marionetsku vlast koja sprovodi politiku Brisela i Vašingtona na štetu zemlje i naroda.
Ja predlažem termin „neokolonijalizam“ jer je, po mom mišljenju, to termin koji najbolje opisuje trenutni položaj Srbije. Evo kako neokolonijalizam opisuje Enciklopedija Britanika.
„Neokolonijalizam, indirektna kontrola manje razvijenih država od strane razvijenih država.
Termin „neokolonijalizam“ je počeo da se koristi posle Drugog svetskog rata i označavao je položaj bivših kolonija koje su i dalje u zavisnom položaju u odnosu na druge države, ali, definicija je proširena na sve zemlje gde se snaga razvijenih država koristi za eksploataciju sličnu onoj kakva postoji u kolonijama. Za primer se mogu uzeti zemlje Latinske Amerike, gde je direktna strana uprava okončana početkom 19. veka.
Termin je, nesumljivo, negativan i široko se koristi da označi oblik globalne vlasti u kojoj transnacionalne korporacije i globalne, multilateralne institucije kombinuju svoj uticaj da bi produžile kolonijalne oblike eksploatacije zemalja u razvoju. Teorija kaže da je neokolonijalizam razvojna faza kapitalizma koja omogućava kapitalističkim silama (državama i korporacijama) da dominiraju potčinjenim narodima delovanjem međunarodnog kapitala, a ne putem direktne vladavine.
…
Neokolonijalizam se, generalno, prepoznaje kao usaglašeno delovanje bivše kolonijalne sile i drugih razvijenih zemlja, sa ciljem da se blokira rast u zemljama u razvoju i da se ove zadrže kao izvor jeftinih sirovina i jeftine radne snage. Ova praksa je dovođena u vezu sa Hladnim ratom, a naročito sa američkom političkom koja je poznata pod imenom „Trumanova doktrina“. Ta politika je podrazumevala da američka vlada nudi velike količine novca svakoj zemlji koja je spremna da prihvati američku zaštitu od komunizma. To je omogućilo Americi da proširi svoju sferu uticaja i, u nekim slučajevima, da stavi vlade drugih zemalja pod svoju kontrolu. Kritičari kažu da su Amerika i druge razvijene zemlje osigurale potčinjen položaj zemalja u razvoju mešanjem u sukobe i postavljanjem režima koji su voljni da rade u interesu stranih kompanija, a protiv interesa sopstvenih zemalja.
…
Šire gledano, neokolonijalno upravljanje se prepoznaje kao idirektan oblik kontrole, posebno putem ekonomske politike, finansijske politike i trgovinske politike transnacionalnih korporacija i globalnih i multilateralnih institucija.
Kritičari tvrde da se neokolonijalni položaj zemlje obezbeđuje kroz investicije multinacionalnih korporacija koje, iako bogate nekolicinu u nerazvijenim zemljama, drže te zemlje u zavisnom položaju; takve investicije, takođe, služe da se obezbedi da nerazvijene zemlje ostanu izvor jeftine radne snage i sirovina.
Međunarodne finansijske institucije kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka često su optuženi za učešće u neokolonijalnoj upravi, dajući kredite (i druge oblike ekonomske pomoći) pod uslovima koji su u interesu onih koji predstavljaju ove institucije, a na štetu zemalja koje kredite i pomoć primaju.…“
Ceo članak može da se nađe ovde:
https://www.britannica.com/topic/neocolonialism
Svako onaj ko išta zna o Srbiji, odmah će prepoznati Srbiju kao zemlju u neokolonijalnom položaju, međutim, iz gore navedenog opisa vidi se da se strana kontrola sprovodi, uglavnom, iz ekonomskih interesa. Kada je Srbija u pitanju ima još:
Komadanje teritorije i pravljenje drugih, nesrpskih i antisrpskih država na srpskoj zemlji.
Promena demografske slike masovnim naseljavanjem stranaca, tzv. migranata, koji se ne mogu asimilovati.
Vođenje politike protiv kulturno-istorijskog nasleđa Srba sa ciljem njihovog potpunog i trajnog otuđenja od temeljnih vrednosti koje njih (Srbe) čine narodom. To se postiže kulturnom i obrazovnom politikom i politikom nametanja društvenih normi kao što su tzv. rodna ravopravnost, javni pederluk i sve perverzije koje uz pederluk, u paketu, idu, itd.
Ako neokolonijalizam vidimo kao nešto loše, nešto protiv čega se treba boriti, kao nepoželjan položaj zemlje koji treba promeniti, onda moramo da znamo šta je suprotno od „neokolonijalizam“. Suprotno od „neokolonijalizam“ nije veliki ekonomski rast, nije „socijalna pravda“, nije borba protiv korupcije i kriminala, nije poštovanje Ustava i zakona, nisu „pošteni izbori“, nije „sloboda medija“, nisu „porodične vrednosti“ … suprotno od „neokolonijalizam“ je nacionalna sloboda.
Za nacionalnu slobodu se može boriti samo narod čija je zemlja, dakle, u ovom slučaju, Srbi. Ne građani i ne radnici, tj. zaposleni. Građani se mogu boriti protiv korupcije, protiv javašluka u javnim ustanovama, protiv lokalne vlasti koja hoće da poseče drvored, protiv vlasnika kafića iz kojih dopire nesnosna buka, protiv lošeg tretmana koji imaju psi lutalice, … ali za nacionalnu slobodu, građani se ne mogu boriti.
Zaposleni se mogu boriti za veće plate i bolje uslove rada, u preduzećima i ustanovama u kojima rade, ali za nacionalnu slobodu, radnici se ne mogu boriti.
Sada neko može da kaže: ali ti Srbi koje pominješ, istovremeno su i građani i zaposleni. Tako je, pojedinac može da bude mnogo toga, ali njegove aktivnosti u društvenom životu ili njegove privatne relacije sa drugim ljudima ne zavise, u svakoj situaciji, od svega onoga što taj pojedinac jeste. Kada se bori protiv seče drvoreda, bitno je to što je građanin, sasvim je nevažno to što je Srbin ili što je negde zaposlen. Zašto? Zato što je drvored u javnom prostoru, „na raspolaganju“ svakom građaninu, pa i njemu. Kada traži veću platu, bitno je samo to što je zaposlen u konkretnom preduzeću ili ustanovi, nevažno je to što je Srbin ili to što je građanin. Neki drugi građanin, koji nije zaposlen u tom preduzeću ili ustanovi, nema pravo da traži veću platu (u tom konkretnom preduzeću ili ustanovi). Kada je neko član udruženja ribolovaca, na primer, on ima pravo da učestvuje u radu tog udruženja samo po tom osnovu što je član. Opet je nevažno to što je Srbin ili građanin ili zaposlen. Itd.
Pogledajmo sada šta radi naša tzv. nacionalna opozicija i njeni ideolozi, poznatiji kao nacionalni tj. patriotski intelektualci. Oni zaključe da je zemlja u neokolonijalnom položaju ili u kolonijalnom položaju ili je vazal ili je pod okupacijom, svejedno, i ne samo da to zaključe nego to i dokažu brojnim primerima, a onda pozovu „građane“ da se tome suprotstave. U stvari, da budem precizan, ne da se tome suprotstave. Oni uopšte ne pozivaju u borbu za nacionalnu slobodu, nego pozivaju građane da se bore za „poštene izbore“, „slobodne medije“, protiv korupcije, protiv partijskog zapošljavanja i tako to.
Dakle, dame i gospodo, braćo i sestre „patrioti“, vreme je da odgovorite na vrlo prosto pitanje. Da li je neokolonijalni položaj Srbije nešto što je za vas prihvatljivo? Ako jeste, nema potrebe da se više kitite epitetima „nacionalni“ i „patriotski“, jer ako je ovo stanje prihvatljivo, položaj i tretman Srba, kao naroda, za vas su prihvatljivi i status države tog naroda, Srbije, za vas je prihvatljiv, te vam ostaje da delujete isključivo sa pozicije građana i nastavite da se borite za sve ono za šta ste se i do sada borili. Ako neokolonijalizam nije stanje koje želite svom narodu i svojoj državi, onda treba da znate da mobilizacija i borba građana neće pomoći. Možda sačuvate neki drvored, ali Srbiju i Srbe, građani neće sačuvati, odbraniti ili osloboditi. To mogu samo Srbi. Potreban je nacionalni pokret otpora, organizovanje i delovanje Srba, sa ciljem osvajanja nacionalne slobode i uspostavljanja srpske države u pravom smislu te reči. Potrebno je rasformirati vaše partije demokratije i građana i sve ljudske i materijalne resurse staviti u službu nacionalnog pokreta otpora. Niko normalan neće slati vaterpolo tim na košarkaški turnir, ili fudbalski tim na hokejaški turnir. Odlučite se u kom takmičenju želite daučestvujete i prema tome formirajte tim. Vučić vrši poslednje pripreme za sahranu srpske Srbije. Doduše, i u postsrpskoj Srbiji biće mesta za snalažljive, ali to je druga priča.
Vladimir Čeleketić
milanmilenkovic.com
Naslovna – Kamenski, „Ruke“ (karikatura)
