Mi van matice, danas u 159 država sveta imamo oko četiri miliona Srba, koji su emigrirali. Ako gledamo genetski (onih koji nemaju naše državljanstvo) ima nas oko 20 miliona (zbog seoba…)
Da li neko razmišlja o strategiji njihovog povratka u maticu… Po meni i to je jedna od ključnih tema koja vapi za dijalogom. I to je jedan vid strategije… Oni su nama u matici preko potrebni, pogotovu sada… A, verujem da smo potrebni i mi njima.
Mislim da je jasno da su Srbi u rasejanju najveća kapitalna investicija Srbije. Danas u proseku u Srbiju od dijaspore ulazi godišnje oko 5 milijardi evra (kao investicije, pomoć rodbini…). Zamislite Srbiju sa deset miliona stanovnika i plus u okruženju oko 2 miliona. Nama je danas potrebna svaka srpska porodica iz emigracije.
Sada da se vratimo istoriji…
Posle devet velikih seoba srpski narod je rasut na pet svetskih kontinenata, i tu emigraciju možemo razvrstati u više grupa: srednjovekovna iseljavanja i seobe, poput velikih seoba Srba, krajem 17. i u 18. veku (prva i druga) u istočnu i zapadnu Evropu, posle seoba prva manja emigracija išla je sa otkrićem zlata u Americi, 1848. Godine, tada Srbi u većem broju dolaze u Ameriku, sledeća veća migracija trajala je od početka XIX veka do Prvog svetskog rata. Posle toga imamo iseljenika koji su se otisnuli u svet pre Drugog svetskog rata, posleratna politička emigracija i njihovi potomci koji su bili prinuđeni na odlazak iz zemlje pobedom komunista u građanskom ratu od 1941. do 1945. godine, ekonomska emigracija, radnici raznih zanimanja i stručnjaci koji su otišli u zapadnoevropske i prekomorske zemlje 1961—1991. u potrazi za profesionalnim i materijalnim uspehom i izbeglice od rata i posledica rata u bivšoj Jugoslaviji od 1991. naovamo… a trend iseljavanja se i sada pojačava, odlazak iz ekonomskog razloga i posla, egzistencija.
Zabrinjavajuće je to što mnoge zemlje, kao što su Nemačka i Austrija, u kojima živi veliki broj Srba, davanje državljanstva uslovljavaju , odricanjem od srpskog državljanstva. Osim toga, mnoge zemlje prilikom popisa stanovništva ne vode etničku i nacionalnu statistiku. Pa zato danas i nemamo definisan tačan broj Srba u rasejanju, dijaspori.
Da ne zaboravimo da širom sveta imamo mnogo učenih ljudi koji su veliki rodoljubi i koji maštaju o tome da Srbija postane uređena i uspešna zemlja. Veliki broj naših ljudi sanja o tome da se, u slučaju da se dogode određeni pozitivni pomaci, postepeno vrate u Srbiju.
Zanimljiv podatak je da između 2002. i 2012. godine SAD, Australija i Kanada izdali su preko 150.000 iseljeničkih viza za naše sugrađane.
Kod Srba vlada uverenje da je Čikago najveći srpski grad posle Beograda, na poslednjem popisu stanovništva u SAD, svega 20.000 stanovnika Čikaga je reklo da su Srbi, a ima ih bar 5 puta više, ali ipak nadam se da taj drugi deo bar zna ko su i odakle su došli.
Veliki problem je i to što Srbi u okolnim državama (Crna Gora, Republika Srpska, Makedonija, Albanija, Hrvatska, Slovenija, Rumunija) već decenijama nemaju skoro nikakvu zaštitu od svoje matice… ali ipak nadamo se da dolazi bolje i razumnije vreme za njih.
Problem je izvesna vrsta prezira i neka vrste ljubomore jednog dela stanovnika Srbije prema “došljacima”, bilo prema onima iz pokrajina ili nekadašnjih republika, bilo stanovnika glavnog grada prema ljudima iz drugih krajeva Srbije — postojala je i postoji… to je ono što stvarno brine.
Primećuje se i oseća da su Srbi u matici prema sudbini Srba van matice postali ravnodušni, nekako apatični. Što je to tako, diskutabilno je pitanje.
Danas nam je sloga i jedinstvo toliko neophodno da bez toga teško može da nam u budućnosti bude bolje, bez te sloge niko neće da nas ceni i poštuje… pogotovu ta Evropa.
Ne dozvolimo da nas preziru, moramo biti složni u ovim svakako teškim vremenima… to je i jedini način da opstanemo, ujedinjenje i grupisanje je neophodno!
Đorđe Bojanić, prof. istorije i urednik sajta Srpska istorija
gradjanin.rs
Поштовани господине Бојанићу, хтео бих вам изразити велику захвалност на овом чланку, којим дајете снагу и вољу, мотивацију и утеху, ипак једна мала нада и доказ, да неко мисли о нама!
Да, спадам у тај круг Срба у расејању, који искрено и истинито сања о повратку у матицу, са надом да ће донети један, ако Бог да, велики допринос побољшању економије наше земље! Чак припадајући и групи оних, који се активно залажу, баве тражећи начине, да остваре или створе услове за живот и рад у Србији! Нажалост, велику демотивацију чине НЕПОВЕЗАНОСТ и пасивност у нашем српском друштву широм света за конкретне промене у Србији, изгубљене вредности и недовољно дубоко изражен патриотизам, а поготову чврста љубав између Срба! Такође фали поготову национална одговорност и национално самопоуздање, као и национални идентитет, кључеви нашег опстанка. Као припадник млађе генерације борим се као наследник српског порекла за опстанак наше земље идејама и умом у потрази за земљацима патриотима који реагују и активно се залажу за опстанак Србије. Волео бих, јако бих волео, да се нађем са реактивним језгром спског друштва, који је спреман да прагматично спроводи теорије о опстанку у дела, да покреће Србију корак по корак у бољу будућност, боље сутра. Сви горе наведени проблеми отежавају борбу и рад, труд и залагање, јер је потребна реакција друштва, потребна жеља за повезивањем и борбом за заједничке циљеве. Из искуства могу рећи, да је у Швајцаркој, где сам рођен и живим, а чији менталитет и поред тога тешко могу да прихватим као свој, прави патриотизам као израз жеље за променом стања Србије у дијаспори јако слаб, што је јако депримише и демотивише. Тешко је описати огромну тежину жеље за повратак у Матицу, тешко је описати осећај туге и немоћи, иако је то можда у данашње време егзотични пример, али будите уверени: постоје још младих појединаца који су по пореклу Срби, а рођени у туђој земљи са великом љубављу и жељом за Србијом, колевком наших предака, осећајући се изгубљеним и страним у дијаспори. Да, потребна ми је Србија и људи, корени и љубав једне једине земље, пуна лепоте и доброте, којој су одавно отете. Дозволите ми да вас цитирам, ако немате ништа против: „Danas nam je sloga i jedinstvo toliko neophodno da bez toga teško može da nam u budućnosti bude bolje, bez te sloge niko neće da nas ceni i poštuje… pogotovu ta Evropa.“ Нажалост, на Европа никада неће поштовати, како ми то очекујемо. Најгоре је, као што сте поменули, је осећати тај презир Срба у Матици према нама Србима у дијаспори. Волео бих, да Срби у Матици схвате, да нисмо заборавили на њих и да постоје млади људи који свакодневно развијају идеје у глави, како да се стање Србије побољша али нам је преко потребна подршка и љубав народа матице и спремност да нас прихвате, јер смо истог порекла и исту земљу волимо. Али по мом мишљењу нам је најзад потребан почетак повезивања, стварања друштава покретача у што већем броју, који би почели да спроводе идеје у дела. Потребни су скупови, организације, не у смислу тајних већ економских, научних, реактивно друштвених, политичких, устаничких итд. Надам се, да и поред вас неко, ко има исту жељу за слогом и конкретним променама, вољом за разменом идеја и планова за бољитак земље, за дискусијама и дружењем, са енергијом и спремношћу за повезивањем и стварањем скупова Срба у и ван матице, са вером и надом у боље сутра, жели да ступи у контакт са нама дијаспорцима. Проблема има на претек, а такође сам сигуран, да нас је пуно младих, образованих, интелигентних и родољубивих Срба, који су спремни да решавају те проблеме заједничким силама. Ово је мој коментар и уједно апел на све људе, да у што већем броју ступимо у контакт и почнемо да радимо на решавању многобројних проблема у Србији, пошто нас је наша влада одавно оставила на цедилу. Свака Српкиња и сваки Србин је добро дошао и биће прихваћен пуним срцем, без обзира ког сталежа. Одавно је време, да се покренемо и да покрећемо. Волео бих, свим срцем, да ово не буде само коментар илити сан, већ почетак реакције за променама, за бољу будућност нас и наше земље. И надам се, да ће једном доћи тај тренутак, када ће се Срби масовно враћати својој земљи са осмехом на лицу, а сигуран сам да ће једном тај час доћи. Живели! Са великим поштовањем, Бојан из Швајцарске (Сви који би заиста волели и желели, да ступе са мном у контакт, моја мејл адреса је t8slo32@outlook.com, наравно волео бих да се оснује платформа, на којој ће се што више Срба широм земље удружити и повезати са озбињном намером побољшања стања Србије, живели!)