Neprijavljivanje krivičnog dela

Legalizovana pljačka banaka

0
1204

Dolari-EuroiVU toku jučerašnjeg dana predsednik srpske vlade bio je neobično aktivan. Obratio se svom voljenom „onlajn narodu“ sledećim rečima:

„Živeli smo u zemlji u kojoj moćnici i tajkuni pozovu direktora banke i kažu: ‘Ostaćeš direktor banke ako mi isplatiš pet miliona evra!’, a obezbeđenje kredita lična menica, to jest – ništa. Tajkuni su bili u sprezi s političarima. Sad više niko tako ne može da ne plaća porez. Zato su ti tajkuni sada počeli da rasprodaju avione, jahte i drugu imovinu, jer više nisu zaštićeni.“

I šta nam je premijer ovde uistinu poručio? Hoće li to on da kaže da smo živeli u korumpiranoj, mafijaškoj državi, kakva se još može sresti samo u podsaharskoj Africi (možda i u saharskoj, koja postaje sve gora)? Neshvatljivo! Odakle premijer Vučić zna da su se „moćnici“ (ko su oni?) i tajkuni (koji tajkuni?) ponašali tako kako on tvrdi da su se ponašali? Ako je to istina, a premijer je, eto, tu istinu znao, tada bi (ukoliko to nije prijavio policiji i tužilaštvu) morao da odgovara kao saučesnik u takvom teškom i višestrukom kriminalu. Zna li ON uopšte da se trenutno nalazi na čelu jedne države, koja se zove Srbija i koja, barem formalno, još uvek postoji? Zna li premijer da ta zemlja (koju on vodi u „svetlu budućnost“) još uvek ima Krivični zakonik, po kome su slična krivična dela (ucena i iznuđivanje) strogo kažnjiva (zaprećene su kazne od pet do petnaest godina zatvora)?

Neprijavljivanje krivičnog dela

Važeći Krivični zakonik Srbije u članu 332. stav 2. nedvosmisleno nalaže: „Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Otuda, postavlja se pitanje da li je Aleksandar Vučić podneo krivičnu prijavu protiv „moćnika“ (on zna kojih) i tajkuna koji su mogli (i smeli) da pozovu direktora neke banke (koje?) i narede mu (ucene ga, prisile) da počini krivično delo? Da li postoje krivične prijave protiv onih direktora banaka (koje AV indirektno proziva) koji su svojom voljom ili prisilno činile takvu vrstu „usluga“ svojim odabranim (probranim) klijentima ? Ako ništa od toga nije uradio (a sve je to, po vlastitom priznanju, znao), tada bi mu, u skladu sa zakonom, mogla biti odrezana kazna u trajanju do pet godina robije.

U normalno uređenoj državi, tužilaštvo i policija bi odmah po objavljivanju premijerove (ne zna se čime izazvane) Fejsbuk-ispovesti morali da pokrenu istragu i da utvrde da li je ON govorio istinu, ili je tu reč o lažnom prijavljivanju. Ukoliko je predsednik srpske vlade rekao istinu, tada bi uskoro javnost morala da zna koji su se to „moćnici“ i koji tajkuni koristili kriminalnim (ne)delima da bi sebi obezbedili „dodatni kapital“ i da bi se „oslobodili“ plaćanja poreza. Ako se preko onoga što je na svojoj Fejsbuk stranici izrekao predsednik vlade pređe ćutke (ako se to zataška), tada će biti jasno da je premijer
1) ili aktivni saučesnik u pljački banaka na teritoriji Srbije, a da je takvu „vest“ o „moćnicima i tajkunima“ proturio (plasirao u javnost) sračunato (kao dimnu zavesu), jer, eto, kobajagi, on se (i dalje) bori protiv kriminala i korupcije; to jeste, time „dokazuje“ javnosti da je još uvek nepotkupljivi i neumoljivi „Eliot Nes“, pred kojim se svim srpskim kriminalcima tresu gaće
2) ili mu je, odnekud, savetovano (naređeno) da na takav način pacifikuje (kanališe) narodno nezadovoljstvo zbog „neizbežnog“ smanjivanja plata i penzija i najavljenog (novog) masovnog otpuštanja radnika.

Aleksandar Vučić je u svom kratkom „saopštenju“ na svojoj Fejsbuk stranici dodao i to, da su oni isti „nesrećni“ tajkuni (i „moćnici“), koji su pljačkali banke kako su (kada su i koliko su) hteli, sada prinuđeni da prodaju svoje skupocene jahte, jer ih je ON (prepošteni AV) prinudio da ubuduće redovno plaćaju porez. Eto narode (poručuje premijer između maglovitih redova) – i tajkunima je odzvonilo – ostadoše bez svojih jahti i aviona – a to je za njih gore nego za narod što osta bez gaća i hleba.

Naravno, predsednik srpske vlade izbegava da saopšti istinu srpskoj javnosti da srpski „moćnici“ i tajkuni najvećim delom posluju preko ofšor kompanija (svojih ili na ime sebi bliskih), tako da u Srbiji nemaju nekih ozbiljnijih (značajnijih) poreskih zaduženja. Zato, da bi gornji iskaz premijera (objavljen juče na njegovoj Fejsbuk stranici) bio istinit, on bi morao da glasi:

„Živimo u zemlji u kojoj moćnici i tajkuni zovu direktora banke i kažu: ‘Ostaćeš direktor banke ako mi isplatiš pet miliona evra!’, a obezbeđenje kredita lična menica, to jest – ništa. Tajkuni su u sprezi s političarima. Danas više niko od moćnika (i tajkuna) ne plaća porez. Zato su ti tajkuni sada počeli da menjaju (prodaju stare i kupuju nove) avione, jahte i drugu imovinu, jer su zakonom zaštićeni (imuni na svaku vrstu sudskog gonjenja).“

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime