Nestanak jednih novina

2
1109

novostiLjudi  koji  već  decenijama žive u rasejanju, još uvek se sećaju kako su sa nestrpljenjem, uglavnom  na  nekim  železničkim stanicama Nemačke, Švajcarske, Austrije ili Francuske, očekivali da se sa zakašnjenjem od 4 ili 5 dana pojave primerci štampe iz ondašnje Jugoslavije. Već tada se osećalo odvajanje nekada tobože „braće“. Svako je težio svojim novinama,  Hrvati i novinama i njihovom pismu, latinici. Za Srbijance, najvažnija su bila izdanja beogradske Politike i Večernjih novosti. Bila je tu i komunistička Borba, ali je skoro niko nije kupovao. Namerno naše nazivam Srbijancima da bi se znalo o kome pišem  jer su ondašnji pravoslavci  sa leve strane Drine sebe uglavnom nazivali „Bosanci – pravoslavci“. Srbima  su počeli da se  izjašnjavaju  tek za vreme rata na njihovoj teritoriji.

Osim  krčanja iz zvučnika, jer se Radio Beograd veoma slabo čuo, drugih informacija  mimo pomenutih novina, nije bilo. Kasnije su neke evropske države kao npr. Nemačka uvele i propagandni TV program za tzv. „gastarbajtere“  koji je ljudima, naviknutim na komunističko ispiranje mozgova, sada to isto činio ali na kapitalistički  i tobože „demokratski“ način.

Neko od izdavača se pre tridesetak i više godina setio da možda na nemačkom tržištu mogu da se zarade pare prodajom novina, pa  je počelo izlaženje YU-Novosti. Zaboravili smok o i gde ich je štampao jer su izlazile dosta kratko i bile su ugašene.

Pre gotovo četvrt veka, u Frankfurtu su čak sa početnim uspehom počele na radost brojnih čitalaca,  da izlaze „Evropske novosti“ beogradske kompanije Večernje novosti. Međutim, trajale su dosta kratko. Zbog uvođenja embarga prema našoj državi, iako su novine bile registrovane kao nemačka firma, „Evropske novosti“ su bile zabranjene i prestale su da izlaze. Vakuum nastao  neizlaženjem  Novosti  iskoristili su neki drugi ljudi i počeli su da izdaju  svoje novine koje su u nedostatku veoma kvalitetno urađenih Novosti brzo dobile na popularnosti iako se po kvalitetu članaka, feljtona i drugih napisa nisu mogle ni približno meriti sa Novostima.

Da Vas podsetimo:  Srebrenica je ozbiljna podvala Bošnjaka i dela sveta, Srbi su na pravoj strani istorije

Posle ukidanja embarga, Evropske novosti su počele ponovo da izlaze ali je vreme neizlaženja učinilo svoje –bilo je manje čitalaca nego ranije. Tako je počelo tavorenje jednog inače dobrog lista. Osim toga, ondašnji direktor kompanije Novosti Manojlo Vukotić nije bio nimalo zainteresovan za uspeh „Evropskih novosti“ pa ništa nije učinjeno na popularizaciji novina među našim ljudima u Evropi.

Njega su sledili i odgovorni urednici „Evropskih novosti“ koji su se veoma često menjali i radili kao da odrađuju neki kuluk. Poznata je priča da  je u redkaciji Evropskih stalno bilo zapošljeno 5 ili 6 novinara, samo da bi birali članke iz  srpskog izdanja Novosti za plasman u „Evropske novosti“ jer članaka iz dijaspore skoro da nije ni bilo. Šest ljudi da „seckaju“ već gootove  članke! Evropsko izdanje Novosti je postalo sinonim za štamparske greške, tekstove koji se u polovini članka negde gube, slovne greške, blentave naslove, lošu štampu kao oko 1945.g., crne slike na kojima se likovi jedva naziru, ponavljenje stranica po dva puta, ukrštene reči umrljane, nečitke i bez linija itd. Što je još gore –na sve brojnije reklamacije čitalaca, niko iz redkacije „Evropskih novosti“ nije odgovarao, o odgovorima poslovodstva ne treba ni govoriti!

Reakcija čitalaca je poznata: Sve manje ljudi je kupovalo te “umrljane“, loše štampane novine na hartiji koja kao da je pravljena za pakovanje krompira. Tiraž je padao iz godine u godinu. A ko bi bio lud da kupuje novine koje kao da su, po kvalitetu štampe, štampane u vreme nemačke okupacije Beograda, 1941.- 1944.g. i koje iz dijaspore retko da su male po koji članak?

Mnogi vlasnici kioska su  otkazali dostavu Evropskih novosti. Postalo im je mučno da od tri, četiri  primeraka koje su dnevno  dobijali, uveče sve primerke moraju da  vraćaju jer ni jedan nije bio prodat! U poslovodstvu kompanije Novosti je pala odluka da se evropsko izdanje zatvori. Tu „poruku“ je malobrojnim čitaocima preneo urednik koji je  svojom nebrigom i lošim radom najviše doprineo propasti novina –neki Vujičić.

Da Vas podsetimo:  Crna Gora danas – usvajanje jednog zakona i izgledni kraj jedne autokratije

Začudo, posle nekoliko nedelja, Evropske novosti su ponovo krenule jer, kako je procurelo iz kompanije Novosti, vlasnik štamparije u kojoj  je štampano evropsko izdanje, rešio je da plaća kompaniji, tako su glasile priče tzv. insajdera, oko 4000 evra mesečno,  bez obzira koliko se primeraka proda. Štampar je očito želeo da popuni kapacitet svoje štamparije.

„Evropske novosti“ je sada, posle ponovnog izlaženja,  uređivao  neki očigledno  vredniji urednik čije ime nije upamćeno, i    novine su živnule. Bilo je više članaka iz dijapsore, popravio se i kvalitet štampe sa manje grešaka.  To očigledno Manojlu Vukotiću  i njegovoj „Sultaniji“ kako su  tu ženu zvali zaposleni u Novostima koja je bila i saradnik i ljubavnica Manojlova, nije odgovaralo pa su na mesto odgovornog urednika „Evropskih novosti“ opet vratili nezainteresovanog Vujičića. Valjda da opet doprinese gašenju najstarije osnovanih novina u dijaspori, „Evropskih novosti“. I zaista, uspeo je! Opet je krenuo uobičajeni tok produkcije –sve manje napisa iz dijaspore a sve više grešaka.  „Odgovor“ čitalaca bio još žešći: Upućeni kažu, da je dnevno u Evropi   prodavano samo oko 500 do 700 primeraka! Ko je zaista hteo da kupi „Evropske novosti“, morao je dobro da propešači veće gradove, da pronađe kiosk u kome  su ležala dva, tri primerka.

Dolaskom u kompaniju Novosti Ratka Dmitrovića na poziciju generalnog direktora i glavnog i odgovornog urednika svih izdanja, koji je došao iz konkurentnih novina „Vesti“ iz Bad Filbela, tačnije iz beogradske redakcije tih novina, očekivane su promene i po pitanju kvaliteta „Evropskih novosti“. Ako ni zbog čega, onda bar da pokaže bivšem poslodavcu, da ga interesuje i evropsko izdanje Novosti. Verovatno je Dmitrović to i želeo, ali je napravio fatalnu grešku. Umesto da na mesto odgovornog urednika Evropskih novosti postavi nekog drugog možda mlađeg i zainteresovanijeg  čoveka, prepustio je pomenutom Vujičiću da i dalje mesecima  brlja i uništava tiraž! Sledilo je ono do čega je moralo da dođe: Štampar, navodno neki Turčin ili Kurd, nije hteo više da plaća “tantijemu” za novine koje malo ko kupuje i čiji je dnevni prodati tiraž iznosio koliko i neka mini- reklamna brošura.  Zato “Evropske novosti” odlaze u istoriju neuspeha, putem izdanja “Evropskog glasnika”, “Blica”, “Telegrafa”, “Kurira”  i drugih novina koje su pokušale da se etabliraju kao srpsko izdanje u Evropi. Pardon, “Blic” je već bio u rukama nemačke kompanije Springer koja je  većinski vlasnik u švajcarskoj  kompaniji Ringijer, ali nisu uspeli da za šest meseci, koliko su izdavači odredili kao rok,  da ostvare neku dobit na tržištu. I “Kurir” je pokušavao dva puta opstanak u Nemačkoj ali je izdanje  u razmacima gašeno. Koliko sam čuo, te novine izlaze u Beču samo kaoizdanje za Austriju.

Da Vas podsetimo:  Voli vas Milo, pitajte Jami

Verovatno  da Srbijance skroz ne prepuste jednim jedinim preostalim novinama u Evropi na srpskom jeziku, poslovodstvo kompanije Novosti je odlučilo, da od 7. 3. 2014. na tržište pusti, umesto dnevnih novena, jedan  novi nedeljnik koji će se zvati Novosti plus. Navodno biće tehnički dobro urađen, na oko 50 stranica skroz u koloru i sa interesantnim temama!

Nama koji smo “odrastali” uz Novosti ostaje da kompaniji poželimo puno sreće sa novim nedlejnikom u nadi da neće “pući” kao bombastički  najavljivano izdanje Novosti za Australiju, koje je veoma brzo  ugašeno. Ako “stara garda” koja je na čelu sa tim ominoznim Vujičićem  uređivala dosadašnje “Evropske novosti” ostane i dalje da uređuje najnoviji projekat kompanije, onda im, po mnogim pričama zainteresovanih čitalaca, sav kolor neće ni malo pomoći, pisaće im se već na startu –CRNO!

Danijel  Preradović  

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

2 KOMENTARA

  1. Bla, bla, bla. Ko je ovom „nacitanom“ piscu clanka napricao da „su se ondašnji pravoslavci sa leve strane Drine sebe uglavnom nazivali „Bosanci – pravoslavci“? To nije tacno. Ziveo sam i radio u BiH u Hrasnici od 1964 do 1971 do odlaska u nemacku i svakog pravoslavca koga sam tamo upoznao nisam cuo da se drukcije izjasnjavao osim da je SRBIN. Siguran sam da su to veci i ponosniji srbi od D. Preradovica. Bisancima smo ih mi izvan BiH zvali a tek u nemackoj su na pitanje odakle su govorili da su iz bosne.
    Sto se Novosti tice one su pocele da propadaju kada su se pojavile „Vesti“ iz Bad Vilbela koje su bile raznovrsnije a i manje politicki obojene a posebno sto su dosta pisale o nama koji smo rasuti po evropi. Narocito su nama bile znacajne u vreme besomucnog bombardovanja srbije.

  2. Autor Preradović od celog pisanija je tačno rekao samo da je sudbina Večernjih novosti tužna. Sve ostalo su informacije očigledno iz druge ruke. Nikada nisu nijedne nvine iz Srbije nigde a pogotovo u Nemačkoj dolazile iz Jugoslavije sa 4 – 5 dana zakašnjenja. Novine su dolazile dans od juče. Nikada Politika nije bila najčitanija među gastarbajterima ( sa Novostima ) nego Politika ekspres. Nikada nisam video Borbu u Nemačkoj sa ostalim novinama. Dakle to su glavne besmislice koje je nalupao autor. Ostali deo teksta su poluistine. Ne znam koliko je dugo autor „odrastao“ uz Novosti, ali ja se sećam izlaska prvog broja kada su kolporteri po ulicama vikali : Novosti- nove novine i „sin ubio majku što mu nije dala banku, da kupi Novosti „. Inače mnogi naši ljudi su bili pretplaćeni na lokalne novine iz svoga kraja pa su i njima novine stizale za dan dva. Inače YU novosti nisu bile novine već mesečni magazin revijskog formata. Na ostale slučajne ili namerne greške ne bih trošio vreme. Za svoje tvrdnje, rekao bih da su iz prve ruke pošto sam bio dopisnik Ekonomske politike, pa eto i YU Novosti iz Frankfurta sve do 1992 godine.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime