„Nestranački“ čovek

0
1012

lazar-krstic-karikatura-1389653686-427237Mnogo toga smo saznali prekjuče. Na vanrednoj konferenciji za novinare Vlade Srbije čuli smo o najstručnijem, najmlađem i u najvećoj mogućoj meri nestranačkom ministru, koji podnosi ostavku zato što predsednik vlade „ima meko srce“ (prema penzionerima), ali ostaje specijalni savetnik u vladi zato što je najbolji, ali očigledno ne dovoljno dobar da bi bio ministar, a nije dobar da bi bio ministar ne zato što nije u pravu, već zato što život nije takav kakav on misli da jeste… Kao i u slučaju petorice policijskih generala – nedavno smenjenih iako su premijeru i odlični i besprekorni – svi su nevini i svi krivi, preko svega će se preći, samo je važno da se vlast zadrži i stvari kotrljaju… Vučić što je uspešniji sve više lični sfingu.

Tako je završila još jedna spinovana storija o čudotvornom, nestranačkom, ekspertu – spasitelju. Svašta smo tokom protekla četvrt veka videli: bankarku – srpsku majku, ujku-premijera iz Amerike, monetarnog superdeku, Božu-derikožu, ekspertsku stranku… Pre godinu dana, u jednoj rekonstrukciji vlade u kojoj je tadašnji prvi potpredsednik vlade smenio čak i samog sebe, otarasili smo se bivših eksperata iz G17/URS-a, a dobili smo dvojicu stručnjaka: iskusnog Radulovića i mlađanog Krstića. Radulović je ubrzo došao u programski sukob sa harizmatičnim Vučićem pa je postao opozicija. Sada iz sličnih razloga odlazi i ministar finansija Lazar Krstić. Odlazi na prijateljski način. Dao je javni omaž kultu ličnosti Aleksandra Vučića (setimo se kada je ostavku podneo Vulin – pa su ga Srbi sa Kosova zamolili da je povuče – kako je sladostrasno izjavio da samo Aleksandar Vučić voli Srbiju više od njega)… Jednu govornu vežbu o „majčinom srcu“ prilagodio je premijeru. Premijer je pak izneo i pouku da penzije ne mogu biti ovoliko visoke, ali on neće dozvoliti njihovo smanjivanje. Treba da znamo da mu je teško, teško šta god odlučio… I na kraju su svi zadovoljni: vlada nešto radi čak i subotom, građani su dodatno informisani o nepremostivim teškoćama i o nedovoljno poznatoj činjenici da ih vlada ne reševa isključivo zato što joj je žao naroda… Konačno, sada Krstićeve poslove privremeno obavlja drugi ekspert – Vujović, ministar privrede.

Da Vas podsetimo:  Predizborna pozivnica od „narodnog“ predsednika

I zamislite, u takvim okolnostima, neko u Crnoj Gori zahteva da gadonačelnik Podgorice postane nestranačka ličnost! Prvo, kao da takvih uopšte ima u državama koje se nalaze u tranziciji. Drugo, gde su autoritet i politička moć nestranačkog? Treće: da li neko zaista misli da će narod zaboraviti šta je zaista SDP, samo ukoliko sada, recimo zajedno sa DPS-om, izaberu nestranačkog gradonačelnika?

Državama kakve su Srbija, pa i Crna Gora, potrebni su političari spremni da sprovedu reforme, koji će biti sposobni da izgrade državne ustanove i demontiraju partijsku državu… Eksperti su tu mogući samo kao savetnici. U uređenim, demokratskim društvima eksperti mogu da odmene političare. I tada, samo privremeno.

U vezi sa nestranačkim kandidatima i ekspertima u vladi, najviše brine i onespokojava beznadežan osećaj već viđenog. Ekspert na vlasti kod nas može biti „neuspešan“ i „uspešan“. U prvom slučaju će ga izbaciti, smeniti, najuriti, podneće ostavku ili će obaviti zadatu dužnost i vratiti se ranijem poslu (što javnost takođe razume kao neuspeh). U drugom slučaju će ući u vladajuću stranku – svejedno da li zato što je od početka želeo da prevare narod ili prevaren utiskom da samo tako može da sprovede promene. U našim zemljama, problem sa ekspertima svodi se na očekivanja. Građani od eksperata očekuju ČUDO. Oni treba da reše problem kako ostvariti socijalnu državu sa narodom kao socijalnim slučajem. Kako napuniti državnu kasu bez povećanja poreza, isplatiti neodrživo visoke penzije bez inflacije, povećavati životni standard bez proizvodnje, voditi samostalnu politiku uz zaduživanje, napredovati zahvaljujući uvozu…? U drugačijim uslovima reforme mogu da donesu i političari, ali bi onda izgubili popularnost, ne bi mogli da budu izabrani na izborima, u kom slučaju igra po prirodi stvari gubi smisao. Političari u nestranačkoj ličnosti vide zaklon i branu… Ekspert mu dođe umesto ideologije u koju ne veruje i programa koji je pisao sa ciljem da se rimuje… Trebalo bi da ekspert nadomesti uverenje i znanje, a za slikanje samo ako mora, jer zna se ko je najfotogeničniji u vladi. Dok je ekspert tu, stvari su lakše: ako mu ide dobro povećavaće se popularnost političara; ako krene po zlu, trebaće vremena da građani dovedu u vezu dve popularnosti – političar će neko vreme biti zaštićen, a lako će mu biti da se jednom odrekne eksperta, pa možda čak i dobije na popularnosti dok ga bude javno grdio i optuživao…

Da Vas podsetimo:  Testovi, testovi, ah ti testovi

Dobra strana zakasnelih tranzicija je u činjenici da su sve greške već počinili drugi… Međutim, ima onih koji mogu da uče samo na sopstvenim geškama.

Čedomir Antić

Napredni klub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime