Voditelji raznih popularnih i vrlo gledanih TV emisija, verovatno su na fakultetima između ostalog naučili, kako treba voditi razgovore sa pozvanim gostima. Vrlo često su to ličnosti vrhunske stručnosti, lekari, političari, vojne ličnosti, umetnici…O čemu želim da pišem?
Za vreme izlaganja gostiju, usred rečenica vrlo bitnih za temu o kojoj se govori, kada se iskazuje poenta, neki dokaz, koji svi mi željno očekujemo da čujemo, voditelj – (ka) prekida sa upadicama, iznenada preseca sa podpitanjima sagovornika, koji ostaje skoro nem, iznenađen, ali uvek pristojan, prinuđen da odgovori na iznenadna uskakanja.
Toliko je ta pojava prisutna, da postaje nekako i „moderna“. Možda je to neki novi „hit“ kod voditelja, koji što su poznatiji, to više sebi daju za pravo da „ujedaju“ izlaganja sagovornika. Da, naučili su, da se lepo obuku i da lepo izgledaju, ali „grizu li grizu“.
Na primer voditeljka u „Upitniku“ tako snažno upada u rečenice, da je to postalo njen imidž. U „Ćirilici“ voditelj prekida nadmoćno poznate ličnosti, neki put boreći se uz dupli govor tako, što je unapred sve dogovoreno sa kamermanom, da kamera leti prema Mariću, hvata ga u gro plan, a ovaj suvereno pobeđuje glas sagovornika i ućutkuje ga. A čime? Izjanđalim rečenicama, izlizanim i izgovorenim bezbroj puta, poput ove: „Koronu su doneli američki vojnici u Kinu“, ili „ U Iranu su građani pili čist alkohol da bi se spasli, pa su umrli“, ne zaboravljajući „Jednu ženu. koja je pojela kilo i po belog luka, pa opet umrla“ i tako dalje. Mi to slušamo, voditelj se nadmoćno smeši, a sagovornik ćuti i verovatno razmišlja u sebi: “Šta mi sve ovo treba?“
Na sreću ima i suprotnih primera u voditelju „Gospodinu Fokusu“, kako su ga kolege prozvale. Lepo i pristojno upućuje pitanja poštujući svaku reč sagovornika i naravno sačeka njegovu poslednju reč pre postavljanja novog pitanja. Nema upadica i nadvikivanja, dokazivanja i pokazivanja gledalištu: „Ko je ovde gazda , a ko poslušnik“?
Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac
