Neven Pećo: Treba li spaliti Vuka Karadžića

1
484

„Vuk je bio bogalj, masončina i papska špijunčina!“ – to je čuvena rečenica koju je Blesara, vodeći drugosrbijanski spisatelj, izgovorio davne 1987. godine. Bilo je to u hotelu na Borskom jezeru, na završnoj večeri manifestacije „Borski susreti balkanskih pisaca“. I to veče pre tradicionalnog Vukovog sabora u Tršiću.

Da podsetim one koje su zaboravili, a mlađe da obavestim, te 1987. obeležavano je dva veka od rođenja velikog reformatora i jednog od iskrenih srpskih „evropejaca“ toga doba Vuka Stefanovića Karadžića. Te godine je prikazivana i televizijska serija „Vuk Karadžić“ koja je imala ogromnu gledanost. Ulice i kafane svih srpskih gradova bile su puste u vreme emitovanja serije.

I „Borski susret balkanskih pisaca“ bio je te godine posvećen delu veliko reformatora jezika, pisam, kulture i društvene svesti.

Vuk Karadžić, sledbenik i učenik velikog Dostiteja, tada je ušao u svaku kuću. Dositej i Vuk su definisali Srpstvo. Dositej u himni „Vostani Serbia“, Vuk u zanmenitom, i u vreme socijalizma zabranjnom, to jest zaboravljenom, tekstu „Srbi svi i svuda“.

Vuk je bio Dositejev učenik u Velikoj školi. Kada je u pitanju jezička i pravopisna reforma njihov odnos je najjednostavnije opisati ovako: Dositej je rekao šta, a Vuk je pokazao kako to treba uraditi.

Kada je Blesara izgovorio rečenicu, kojom počinje ovaj tekst, bio je, kao i obično, mrtav pijan. I ceo život mu je tako prošao. U pijanstvu i gnevu. I dogurao je do diplomatskih visina.

Tako rade okupatori: najgore postave tamo gde bi trebalo da budi nabolji. Možda mu je to nagrada za kontinuirano pljuvanje po Srbima i Srpstvu. Blesara danas priča kao i 1987, kao da je akademik, valjda zato što od škole ima završenu Svečanu akademiju.

Nije Blesara jedini koji pljuje po Vuku. Ima još srpskih „umova“ pomućene svesti, koji bi da „ukinu“ Vuka. To što su mu priznanja, još za života, odali i njegovi protivnici, oni ne znaju ili neće da znaju. Ruski car mu je u dva navrata dao penziju. Penziju mu je dao i knjaz Miloš, mada mu je knjige spaljivao, odlikovao ga je knez Nikla…

Napadi na Vuka Karadžića su napadi na preostale Srbe i preostalo Srpstvo.

Nažalost napadima na Vuka priklonili su se i pojedini „Srbi iz Crne Gore“, da bude još crnje i gore. Po njima je Karadžić kriv za „cenogorski jezik“. Ne daj bože da su tu imali Tito i, naročito, njegovi komunisti iz Crne Gore.

Kada osporavaju Vukovu jezičku i pravopisnu reformu (njegov epohalni rad na prikupljanju usmenog stavralaštav od lirskih pesama, pripovednih vrsta, mudrih izreka do filozofije narodnog života) to ne rade na crkvenoslovenskom jeziku i pravopisu, već upravo na vukovskom, na jeziku „svinjara i govedara“, na jeziku zapadne Srbije.

Hajde da ukinemeo i spalimo sve knjige na „vukovom“ sprkom jeziku, da uvedemo debelo i tanko jer, on, jon, en, jen… Tako ćemo rešiti sve nacionalne probleme i Crna Gora će ponovo postati srpska. A možda bismo, ugledajući se na Milosava Lapovca, mogli da „pobijemo“ sve koji su pismeni na način Vuka Karadžića.

Prvi put sam čuo službu na srpskom jeziku u Temišvaru. Zašto sveštenik u Temišvaru nije služio na crkvenoslovenskom? Možda zato što mu je stalo da sačuva jezik kao deo nacionalnog identiteta? I veru naravano. Možda Srbi u Temišvaru bolje razumeju srpski od crkvenoslovenkog? Samo da se ne ugledaju na blesaru.

Neven Pećo

vidovdan.org

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm…Blesara,Miloslav Samardzic i ” akademik” Dragoslav Mihajlovic,tvrde da treba. ( isterati iz SANU one koji to zagovaraju).. Poslati ih,da sade i beru tikve.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime