Čitamo u četvrtak da nas „Mrkonjićeva brljotina košta deset miliona evra“. Na naslovnoj strani visokotiražnih novina, ni otvoreno pozicionih ni opozicionih. Tako da se napis ne može ni odbaciti ni prihvatiti na uobičajen način, vredan je pažnje. Pa šta? Ništa (naročito), još jedna zaista senzacionalna vest? Nisu takve rezervisane samo za tabloide…
Lepo bi bilo, da je tako! Nije važno da li je tačna ili nije, neka to vide Mrkonjić i dotične novine. Njihova stvar, veliki plus jednom i veliki minus drugom, zna se ko će i kako to utvrditi. Prvi, ako nije tačna i opravdano mu je „povređena čast“, presaviće tabak. Ako je tačna neka se pokrije ušima i ćuti, brzo će zbog nove senzacije ova biti zaboravljena. Drugi će zadovoljno trljati ruke, ili spremati lovu i mesto (trebalo bi na istoj strani i slovima iste veličine), sa sudskom presudom…
Ali nije tako, nažalost po nas a ne Mrkonjića i te novine. U pitanju je deset miliona evra „državnih“, odnosno naših para! Treba li podsećati na šta bi se sve mogle potrošiti, „pametnije“? Neće „otići u vetar“ i ovi sadašnji ili oni raniji, lako mogu uraditi ono što mi slabo radimo. Staviti prst na čelo! I raditi kao ti raniji, ostavljajući sebi ili drugima (i tako se kuka na pomanjkanje solidarnosti), da na istom mestu rade i kasnije…
Neka Mrkonjić i Blic rade ili ne rade šta im je volja, u okviru njihove stvari. A mi, poreski obveznici ili (i) korisnici budžetskih sredstava, zahtevajmo od nadležnih organa da utvrde ko je, sam Mrkonjić, još sa nekim, ili neko sasvim drugi, kriv za sitno deset miliona evra! Ili koliko baš koštaju sadašnji i budući radovi, ako je suma naduvana kako bi senzacija bila senzacionalnija.
A zatim, da svako za svoju krivicu bude „odrapljen“. Zasluženo, za nauk budućima, i za dobrobit budžeta! Nije on čovek nego „mrtva stvar“, ali bez njega „nema života“ (ne samo lagodnijeg života), za mnoge ljude. Uredno se a nekažnjeno, siromah, i te kako čerupa. Sećamo li se još okruglog miliona dolara, koji je ladno plaćen jer je naš nazovi student, u Americi isparampuvao nekog njenog građanina?
Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs
GDE JE KRAJ AUTOPUTEVIMA?
Izgradnji dela auto-puta od Uba do Lajkovca na Koridoru 11 je bruka za našu gradnju puteva. Da li je pogrešno urađen projekat, pogrešno korišćen material, zatajili su ministarstvo građevine, operativa, nadzor i to je njihova bruka u XXI veku. Zorana je laik za gradnju puteva, Mrkonjić ekspert, bar u vreme Miloševića. Da se ta deonica autoputa gradi ponovo, graniči se sa ludilom. Toliko su puteva naši građevinari izgradili u Iraku, Libiji, Rusiji, a sada ti isti padaju na desetak kilometara autoputa u domovini, graniči se sa zdravim razumom. ΛV je pokrao penzionere, a ne ume da ukoloteči gradnju autoputa u Srbiji tehničkim normama u ovoj eri, sramota je i žalosno. Zbog ovog nemara i kriminala, ne mogu da kažem da je to urađeno iz neznanja, a ako je urađeno iz neznanja, nama nema pomoći. Zbog toga ΛV mora da pod hitnim pohapsi pomenute ministre, direktore Koridora i Puteve i nadzorne organe, ako su ćutali na ove promašaje. Treba vrh države da se pita da li sve ovo mora da plate penzioneri, ni krivi ni dužni. Vlast je vlast, ume i da otima penzije i da se bavi kriminalnim radnjama. Žrtve otimanja penzije su identifikovane, o zločincima ćemo kasnije.