Razumno se postavlja pitanje zašto se pored tolikih afera vezanih za vrlo ozbiljne stvari, baviti nerazumnim izjavama odnosno odsustvom razumnih izjava pojedinaca na visokim položajima ili visokopozicioniranih u svojoj struci.
Pre svega političara i, od skora, lekara! Odgovor postoji, i takođe je razuman. Tiče se činjenice da za njih ne treba da važi: „Pas, laje, vetar nosi!“. Često su priprema tih stvari ili njihovo kasnije opravdavanje. I opet priprema za buduće. Nezavisno od opasnosti, koju predstavljaju same po sebi… Pogledajmo nekoliko „svežih“ i iz različitih oblasti, koje će vrlo brzo, zbog priliva novih, biti „bajate!“.
Zar je razumno, baš u dane porasta zaraženih koronom, „ublažavati mere“? Uključujući napad na razum: učenici ne mogu u školu, ali mogu na maturske večeri i ekskurzije? Za skupove na otvorenom (svakako uključujući mitinge) nema ograničenja, ako se poštuje odgovarajuće rastojanje?! Fali samo „sitnica“: koliki bi to zahtevalo prostor…
U drugoj oblasti vriska što Priština sporo ukida „mere reciprociteta“. Naši nadležni mirno, kao da je to nešto razumljivo, prihvataju njen naziv za ranije takse a skorašnje zabrane! Fali samo odgovor na pitanje koje se odmah nameće „trećoj strani“, a i našim ljudima polako klizi uz leđa: nije li „reciprocitet“ najnormalnija stvar na svetu? A u trećoj, s mukom izdvojeno iz mnoštva: „Ne dam (tog i tog)!“. Ne ovom ili onom, nego tužilaštvu i sudstvu…
Prema tome, pomenuto pitanje manje se tiče izjava, a više razuma! Među brojnim određenjima čoveka, neki kao najbolje ističu ono po kome je čovek „razumna životinja“. Uz bitan dodatak, objašnjenje ili opravdanje: liši li se čovek razuma, više i nije čovek nego životinja! Ostalo što poseduje, a što ističu druga određenja, poseduju i životinje. Na primer, koliko je samo njih „društveno“? Da poseduju „svest“, životinjsku (animalnu), tvrdili su još Heleni. „Oruđa“ garantovano prave i dabrovi, pčele i ostale da ne pominjemo… Obrnuto, čovek je slavljeni homo faber, samo ako je njegovo biće i u kreiranju moralnom a ne samo materijalnom u fabrikovanju sebe samog, a ne samo stvari. Čega nema bez korišćenja razuma.
Da se priličan broj ljudi i izvan vrlo specifičnih zdravstvenih ustanova nerado služi razumom ili to čini ograničeno, uglavnom se ne misli. Zaboga, vređa ljude! Ali slabo mislimo (služimo se razumom!), i kako nam se obilato sugeriše da se lišimo razuma! I to od onih koji bi, pored ostalog, trebali da čine suprotno. I po vlastitim izjavama! Slušamo kako će sve učiniti za druge, ali najradije će ih osloboditi potrebe da koriste svoj razum. Ili da ga koriste mahom za razumevanje koje je njihovo stado, i ko im je ovan-predvodnik. Zbog čega je davno pitano da li je uopšte razumno, biti (tako) razuman!
Ali uz služenje razumom nema prodaje roga za sveću ili testisa umesto bubrega, nema seksa u zdrav mozak! A ni razumevanja kao opravdavanja, brljotina i kriminala…
Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs
