Nije demarš, već podsetnik

Ruševina u kući i glavi

0
502

2014-08-24_070412Da nije tragično bilo bi komično. Predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić tvrdi da mu blagoglagoljivi Benedikt (pa još Oskar) u Obrenovcu nije uručio opomenu (demarš, protest), već da se tu radilo o ed-memoaru (podsetniku). Bez obzira na činjenicu što za Evropskom unijom, kako premijer tvrdi, čezne i pati gotovo cela Srbija, ima i onih (mada retkih) nevernih Toma, koji su ubeđeni da se tu ipak radilo o evroatlantskom zavrtanju ušiju. Oskar (Bendikt), zamenik šefa EU misije u Srbiji, predao je srpskom šefu vlade taj „ed-memoar“ marševskim korakom, unutar razrušene gimnastičke sale u Obrenovcu. Simbolika je više nego očigledna; iako je sve to još uvek daleko bolja opcija nego nekakav epilog, na primer, sličan onom „ed-memoaru“ u starom napuštenom vagonu u Kompjenju u Drugo svetskom ratu ili, jednom svežijem – u Kumanovu.

Ako se radilo o ed-memoaru, kako premijer Vučić tvrdi, tada je jasno da je po pitanju sankcija Rusiji ranije postignut nekakav dogovor između dve zemlje – Nemačke i Srbije. Međutim, o tom dogovoru (kojeg je očigledno bilo, jer da ga nije bilo ne bi bilo ne „ed-memoara“) srpska javnost ništa nije znala. Oskarov izbor razrušene sale, očigledno, nije bio slučajan i takav događaj u sebi, osim otvorenog nipodaštavanja i ponižavanja srpskog premijera, sadrži i prikrivenu preteću notu: Ono što si obećao ima da ispuniš! U suprotnom i ti i tvoja vajna država ima da završite kao i ova ruševina!

Ne zna se da li se predsednik srpske vlade, pred blagoslovenim i blagorečivim (Benediktom), valjao po blatnjavom podu sale, onako kako je to onomad dostojanstveno učinio na briselskom tepihu, pred zaprepašćenom Ketrin i njenim čaušima. Ali se zna da se Vučić na jučerašnjoj konferenciji za medije groteskno nasmejao, rekavši: Pa mi u Srbiji nismo u stanju da proizvedemo hranu za sebe, a kamoli da nešto izvozimo u Rusiju!

Eto, da li nas je to premijer ofirao na sličan način kako je to i ranije radio, sa Šarićem (gospodinom!), Kosmajcem, Džombom, a nedavno i sa nekakvim Milićevim. Dakle, bežite od nas! Poručio je, valjda, Rusiji, da mi nemamo nikakvu robu koju bismo mogli da im prodamo, jer i sami uvozimo više od polovine potreba u hrani i drugim potrepštinama? Znači li to, da Srbija traži da joj sama Rusija udari embargo na izvoz robe, jer je to, sa stanovišta evrofanatika, manje bolan način da se udovolji onome što je s Nemačkom ranije dogovoreno? Vučićevo „oštro“ upozorenje izvoznicima („Nemojte da prepakujete!“), da neće moći da prevare ni srpsku vlast ni ruske uvoznike, zapravo je poziv na „prepakivanje“, jer Srbija (po tvrdnji predsednika vlade) uopšte nema mogućnosti da neku svoju robu izveze bilo gde, a time ni u Rusiju.

Da Vas podsetimo:  Nadrireformator

„Svi ste se nešto narogušili… Kao da su vas svi upozoravali prethodnih dana, a ne mene“, primetio je Vučić nevoljno. Ostaje samo da se vidi, da li je pomenuti Benediktov „ed-memoar“ podsećanje, upozorenje (kako dodatno priznaje Aleksandar Vučić) – ili je to bila naredba? I još samo da dočekamo da doznamo da li je razrušena sala u Obrenovcu bila najava obnove ili daljeg propadanja (urušavanja) Srbije.

Ono što najviše zabrinjava, svakako je izjava predsednika srpske vlade da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, ali je tome dodao, da ni na koji način neće subvencionisati (stimulisati) srpski izvoz u Rusiju. Ovde Srbija, protivno zdravom razumu i prirodnim ekonomskim interesima, umesto da uvede sankcije Rusiji, odlučuje da takve sankcije uvede sopstvenoj ekonomiji. Dakle, i pored toga što sam tvrdi da je srpska privreda polumrtva, predsednik Vlade Srbije neće ništa učiniti da iskoristi situaciju u kojoj ima jasnu priliku da oživi pojedine grane proizvodnje, posebno one u poljoprivredi. Naime, ako nam je proizvodnja, maltene, zamrla (a što premijer uopšte ne krije, jer, eto, „ne možemo da proizvedemo ni polovinu vlastitih potreba“), tada bi bilo logično da se prenemo i uložimo sve što možemo da pokrenemo lanac proizvodnje, barem tamo gde znamo da za takvu robu imamo siguran plasman – a to je rusko tržište.

Samo onaj, s kojim nešto ozbiljno nije u redu, pušta vrapca iz ruke, da bi, eventualno (ko zna kada), uhvatio goluba na grani. Ako Evropska unija ucenjuje Srbiju sada, u trenutku kada je ona samo kandidat za članstvo u tom neobičnom konglomeratu evropskih zemalja, a da pritom nema nameru da na bilo kakav način potpomogne razvoj srpske ekonomije, tada je jasno da EU Srbija zanima jedino u smislu evroatlantskih političkih kalkulacija i strateških interesa NATO saveza. Ako je to tako (a očigledno je da jeste), tada postaje ne samo kontraproduktivno, već i krajnje nerazumno, da Srbija „prijateljuje“ i „udružuje se“ sa onima kojima je ona samo sredstvo za potkusurivanje i „buzdovančić“ za jednokratno bacanje.

Da Vas podsetimo:  Hrapavi kamen, tenk ispred Marakane - i suština borbe protiv Vučića

Za www.koreni.rs

T. Rajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime