Nevidljive zdravstvene tegobe su stvarne bez obzira da li se radi o fizičkim ili psihičkim manifestacijam. Oboleli ih doživljavaju na jednako težak način kao što je to slučaj sa vidljivim bolestima. Ovde spadaju alergije, prelomi, invaliditet, mentalni poremećaji…
Varljiva proroda ovih bolesti čini da se pacijent oseća kao folirant. Treba im verovati na reč iako svako od nas poznaje osobu, koja smišljajući razne izgovore, ide kroz život linijom manjeg otpora.
U ovom slučaju pacijenti nailaze na teška životna iskušenja, pa bi bilo dobro da obratite pažnju na sledeće detalje:
1. Ukoliko je ne vidimo, to ne znači da bolest nije prisutna
Ima veliki uticaj na život pacijenta/tkinje i igra veoma važnu ulogu u svakodnevnim aktivnostima. U specifičnim uslovima bolest kontroliše život pa bi nepoverenje izazavalo osećaj odbačenosti, piše britanski Metro.
2. Nije sramota biti bolestan!
Stigmatizacija obolelih uzrokuje osećaj stida, pa su malo koji pacijenti spremni da otvoreno pričaju o tome. Ukoliko se nađete u njihovoj blizini, stavite im do znanja da ste svesni problema i ophodite se na način koji ne bi pogoršao njihovo stanje.
3. Oboleli imaju osećaj krivice, naročito u periodu kada su sami i bespomoćni
Krivica postaje vidljiva tek kada počnu govoriti o problemu. Jedna od najčešćih rečenica glasi: „Ima i gorih ljudi od mene“. U prirodi ljudskoj je da stalno traži utehu. Međutim, ukoliko pacijent shvati da izaziva sažaljenje bliskih ljudi, verovatno je da će se njegovo psihičko stanje pogoršati. Zato ne treba preterivati sa izlivima nežnosti.
4. Za neke bolesti je teško naći lek i odgovarajući tretman
To nije problem pacijenta niti njegovog okruženja. Često su osuđeni da bezuspešno traže pomoć svuda po svetu. Mnogi nikada ne pronađu lek ili nasednu na prevare, jer su njihova oboljenja retka i predmet su manipulacije.
5. Pacijenti sa retkim bolestima detaljišu o specifičnostima života
Slikovitost tih opisa posledica je patnje. Mnogi su razvili kreativnu sposobnost naracije, u želji da objasne koliko im je teško i skrenu pažnju na svoj problem.
6. Zbog stepena težine oboljenja, njihove životne aktivnosti su redukovane, a samim tim i krug prijatelja
Ukoliko bar u jednom od njih prepoznaju oslonac, gledaće na život sa verdije strane i lakše će živeti sa svojom bolešću.
7. Mnogi od pacijenata ne žele da bilo ko uperi prst u njih, niti da imaju ulogu zamorčića
Začuđujući pogled lekara, koji bi prema njihovoj dijagnozi radili disertaciju, može biti poguban. Ljudi u tom slučaju ne žele da sarađuju. Bez obzira na životne teškoće, pacijent neće sarađivati sa medicinskim osobljem „koje leči bolest“, već sa onim koji će lečiti njega.
dnevno.rs
