Nije srpski ćutati, ali ni pričati koješta

0
604

Biti Srbin znači biti čovek. Pri tome se pod čovekom podrazumeva ličnost koja je bezazlena i mudra, čestita i postojana, obrazovana i pristojna. Do tog nivoa stiže se jedino ličnim primerom a to je najveći podvig. Biti Srbin nije nimalo jednostavno.

gimnazijaGodine 2013. prvi put sam čuo parolu „pola Mađar, pola ustaša“ koju su tom prilikom skandirali navijači FK Partizana. Tada je usledilo reagovanje bivšeg predsednika FK Vojvodina, pokojnog Ratka Butorovića. Zbog uzvikivanja iste parole, u aprilu ove godine, na prvenstvenoj utakmici Jelen srpske lige između FK Partizan i FK Vojvodina, odigrane u Beogradu, rukovodstvo FK Vojvodina napustilo je stadion pre isteka utakmice. Nedugo zatim usledilo je i njihovo saopštenje u kojem se pominju sledeće ključne reči: šovinizam, neznanje(domaćih navijača) i primitivizam. Posledica neznanja, u ovom slučaju, jeste autošovinizam.

Problem je ozbiljan jer je postao delom svakodnevnih šala i viceva. U istoj meri opasnost je velika jer dolazi sa „tribine“ – medija koji akumulira emocije poput ljubavi, gneva, straha i ponosa. Usled ushićenja kakvo može da proizvede samo najvažnija sporedna stvar na svetu, klinci mogu biti predmet lake kontrole i zloupotrebe jer to je mesto gde oni grade svoj mladalački identitet. Baš zbog toga oni mogu poverovati u ispravnost poruka koje im se nude u ime te iste tribine.

Nazivanje Srba koji žive severno od dveju reka nesrbima, na žalost, nije prvi put. Postoji slična isključivost i kod tzv. Vojvođana. Radi se o ekstremizmu koji je isti bez obzira na to da li dolazi iz Beograda ili Novog Sada. On je neprihvatljiv jer je njegova osnovna uloga da podigne granicu na Savi i Dunavu.

Šta to znači da je jedan navijač FK Vojvodine pola Mađar a pola ustaša? Zašto je etnička odrednica Mađar pomenuta u negativnom kontekstu? Drugo, između ustaša i Hrvata nema znaka jednakosti. I kod Hrvata i kod Mađara uvek je bilo primera ljudskosti i solidarnosti sa Srbima, pa i tokom Drugog svetskog rata. Verovatno je po sredi pravilo po kojem onaj koji ne poznaje i ne čuva svoje ne poštuje niti tuđe. I suprotno. Onaj koji neguje sopstveni identitet sa poštovanjem se odnosi prema drugima i drugačijima. Mađari i Hrvati su naši sugrađani i susedi. Poštujem sebe i moje susede!

Da Vas podsetimo:  Otkrivamo gde se danas nalaze najveće srpske dragocenosti!

Fudbalski klub Vojvodina osnovan je sa jasnim srpskim značenjem. Odluka o osnivanju FK Vojvodina bila je želja srpske omladine u Novom Sadu da dobije svoj sportski klub oko kojeg će se okupljati. Odlučeno je da ime kluba bude Vojvodina, kao asocijacija na nekadašnje Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Grb je bio i danas je u bojama srpske trobojke. Klub je osnovan šestog marta 1914. godine u Novom Sadu, od strane učenika Velike srpske pravoslavne gimnazije (danas gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”). Stadion je svečano otvoren na Vidovdan, 28. juna 1924. godine, a s obzirom na to da se te godine obeležavalo tačno 120 godina od Prvog srpskog ustanka, odlučeno je da stadion dobije ime po vođi ustanka, te je nazvan “Karađorđe”.

Među osnivačima FK Vojvodina bio je i prota Georgije Živanov (u to vreme gimnazijalac) koji je tokom zloglasne Racije u Bačkoj 1942. ubijen od mađarskih fašista na zaleđenoj Tisi, pa tako ovaj klub ima sveštenomučenika među svojim osnivačima. Sa druge strane, ustaški genocid nad Srbima tokom Drugog svetskog rata je dobro znana istorijska činjenica. Na žalost, usled nepostojanja kulture sećanja, proces otuđivanja Srba i dalje traje.

U cilju afirmacije naučne istine uvek se moramo podsećati da je teritorija APV (i šire) prostor gde je nastao novi srpski kulturni obrazac – Karlovačka mitropolija, Matica srpska, Kolegijum episkopa bačkog Visariona Pavlovića – prva srpska visoka škola, Srpsko narodno pozorište, Srpska čitaonica, Karlovačka gimnazija i Bogoslovija, Srpska pravoslavna velika gimnazija novosadska, himna Bože pravde.

Naivno je poverovati da je ovo skandiranje još jedan „izolovan slučaj“. Gde jeuzrok autošovinizma? Tokom jedne od tranzicija (bilo ih je u Srba nekoliko u 20. veku) započet je proces dehristijanizacije srpskog naroda. Crkva kao čuvar njegovog identiteta bila je glavna meta, a svaka odanost tradiciji i Crkvi proglašavano je nazadnjaštvom. Za posledicu Srbi su dobili kompleks niže vrednosti. Upravo zato se i danas mnogi Srbi stide da kažu da su rodoljubivi i nacionalno orijentisani. Pokušaj rasrbljivanja nije uspeo ali je učinjena velika šteta.

Da Vas podsetimo:  Ponovo nas zavađaju, tjeraju da zatvaramo srca i jedni drugima okrećemo leđa

Samo nacionalno i verski osvešćen Srbin može biti ceo Srbin. Zato što ga jedino hrišćanski etos i nacionalna kultura iznikla iz njega, koju mi zovemo svetosavljem, motiviše da bude čovek. To je poenta. Biti Srbin znači biti čovek. Pri tome se pod čovekom podrazumeva ličnost koja je bezazlena i mudra, čestita i postojana, obrazovana i pristojna. Do tog nivoa stiže se jedino ličnim primerom a to je najveći podvig. Biti Srbin nije nimalo jednostavno.

Iz tako razvijene nacionalne svesti niko neće imati potrebu da vređa ni svog ni drugog. S tim u vezi, vreme je da iz pozicije reakcije pređemo u poziciju proakcije, i da slobodno, bez straha i kompleksa, zastupamo srpske vrednosti. Ekstremizam i ostrašćenost treba prevazići tako što ćemo ponovo postati narod koji će imati zajednicu i koji će, samim tim, uvek na prvo mesto stavljati ono što ga ujedinjuje i spaja u celinu. Dok sve ovo pišem prisećam se negdašnje TV emisije Nije srpski ćutati i komentara jednog od njenih gostiju koji je rekao: „Nije srpski ćutati, ali nije srpski ni pričati koješta“.

Autor: Miroslav Ilić, Novi Sad

www.novipolis.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime