Nikola Aleksić: Srbija je okupirana država!

10
14

Gost emisije “Intervju” bio je gospodin Nikola Aleksić, izvršni direktor Ekološkog pokreta Novog Sada. Ekološki pokret Novog Sada je nevladina organizacija koja se već dve decenije na specifičan način bori protiv urušavanja ekološkog sistema u Srbiji. Članovi i saradnici Pokreta su brojni akademici, a direktor Nikola Aleksić pokretu daje entuzijazam, energiju i pre svega hrabrost. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

10 KOMENTARA

  1. Део разлога, и не мали, је то што српски национални интерес сво то време био потискиван у име “виших” циљева, што је прихваћено прво кад је то потискивање долазило са српске стране (краљевина), а потом и од стране комуниста. Говоримо о једном веку, током кога су остали народи у Југославији градили и учвршћивали осећај и подлогу националног, а Срби свој разграђивали. И онда долази до апсурдне ситуације да, приликом распада Југославије, многи Срби стављају сентимент за већ пропалу заједничку државу изнад интереса сопственог народа. или да не могу да се снађу шта и куда (ЕУ? Кец на једанаест…).

    Битан део тога је и роварење са стране (Енглеска, Немачка, САД), које је за свој интерес иза завесе организовало и потхрањивало национално и националистичко код других, док их је у исто време потискивало код Срба. Ово је сигурно негативно утицало на осећај припадности српском народу, тј. на слику (или разумевање) себе као дела једног народа. Опоравак националног код Срба није ни мало олакшан тиме што хорда најмоћнијих земаља покушава свим средствима, од којих су она подмукла најгора, да ту већ поткопану националну везаност, ту свест о себи као народу, још више ослаби.

    • Vaše reči me baš i navode na činjenicu da smo mi Srbi “nerazumljiv ” narod.
      Svaka nacija koja je podvrgnuta sistematskom gušenju i uništenju reaguje buđenjem i jačanjem nacionalnog osećanja ( i interesa) kao odbranom.
      Posmatrajmo kroz istoriju npr. period posle prvog svetskog rata i razloge jačanja nacionalizma i fašizma …..
      Evropa je bila u opštem haosu; nepovoljna struktura odnosa , raspad Austro Ugarske, stvaranje nekih novih država, i specifičan pristup rešenju ratne reparacije sve su to uslovi koji su uticali na mnoge nacije.
      Uzmimo primer Nemačke. Saveznici iz Prvog svetskog rata su imali nameru da Nemačkoj naplate ratna stradanja i tako pokriju veliki deo svojih gubitaka. Predstavnik Britanije u Višem ekonomskom savetu ekonomista Džon Kejns je upozoravao da će unutrašnji haos i spoljni nameti dovesti do jačanja nacionalizma i ekstremizma, najpre u Nemačkoj kao i zemljama gubitnicama.I bio je u pravu. Katastrofalna politika Velike Britanije i SAD u periodu od 1919. do 1939. ( cilj Britanije je bio da uništi Nemačku kao ekonomskog takmaca pa je nametala razrušenoj Nemačkoj velike naplate ratne odštete koje su dovele do ekonomskog i privrednog kolapsa ( primer,na kraju Prvog sv. rata 1 dolar je bio 14 nemačkih maraka a 1923. godine 1 USD je vredeo 14 triliona nemačkih maraka) rezultirale su velikom krizom u Nemačkoj i uzdignuće Adolfa Hitlera i na kraju novim svetskim ratom.
      O čemu ovo govori -nacija koja je politički i ekonomski ugrožena reaguje jakim nacionalizmom i političkom i ekonomskom pobunom.
      Naravno da ne priželjkujem pojavu Hitlera u Srbiji ali mi nije jasno kako politički haos, ekonomska beda , teritorijalno i nacionalno i versko ugrožavanje nisu podigli nacionalnu svest kod Srba i želju za samoodržanjem.
      Uzgred, dok sam ovo kuckala palo mi je na pamet da siromašna Srbija ne samo da nije Nemačkoj naplatia ratnu odštetu već joj dozvoljava političko i ekonomsko porobljavanje.
      I to nije normalno. Ne mogu da razumem pasivnost i nezainteresovanost kad ste ugroženi.

      • Хитлер је много више био израз воље великог капитала, немачког, енглеског и америчког, него народне воље. Подметнута Немцима као Националсоцијалистичка радничка партија Немачке, улога Хитлерове партије је била да смрси конце комунистичкој партији Немачке и радничком покрету уопште, и спречи да радничка класа постане битан део власти, или чак власт, као у СССР-у. Нацизам је био кец из рукава великог капитала у условима када су његови витални интереси били угрожени у систему западне демократије. Хитлер је средио проблем немачких комунистао, а потом је, вероватно највише заслугом Енглеза, усмерен ка СССР-у (што је вероватно било у плану од почетка, кад су у питању Енглези и Амери), да би се комунизам у Европи практично уништио (и у процесу Немачка битно ослабила).

        Важан моменат је то да није тај поражени и унижени народ произвео Хитлера. Амерички историчар Мајкл Паренти рече да кад је народ спреман да води, вођа се јавља. Али он говори о правом народном вођи,, који то може бити само док води народ тамо где он жели да иде. Хитлер је пример подметнутог вође, какви су много чешћи, и воде народ тамо где неко други то жели. Родољубље је као биљка која мора да се негује и залива
        да би се одржала и напредовала. А то првенствено мора да долази с врха пирамиде, кроз неговање традиције, поштовање и награђивање родољубља. Као у племенским заједницама,или у породици, мора да постоје ритуали којима се то заједништво потврђује и утврђује. Србима је то не само било углавном ускраћено, него су сво то време били изложени идеји да је родољубље нешто лоше – и то од свог врха, или (макар за већину) оног што су сматрали својим врхом. То неизбежно мора да окрњи и поткопа представу о себи и свом народу у свести просечног појединца (а просечних нас је, чињеница је, највише). А ако ниси сигуран да ти је други Србин брат, неизбежно не верујеш у снагу народа.

        • Meni je žao što se neko od naših psihijatara ne pozabavi temom o kojoj diskutujemo.
          U mnogo čemu ste vi u pravu, ali meni logika ( a možda i srce) odbija da prihvati da smo mi Srbi kao dobro dresirane životinje. Šta ne mogu da prihvatim? Činjenicu da smo postali agresivni prema nemoćnima, deci, starima, članovima porodice, čak i prema sebi a ne pokušavamo da rešimo uzrok koji je proizveo tu agresiju.
          Moje mišljenje je da je za lečenje Srba, u ovom momentu, najbitnije obrazovanje. I zato sam očajna zbog sumanutog eksperimentisanja obrazovanjem. Očajna sam zbog idiotskih natpisa po novinama i internetu koji narašavaju autoritet profesorima. A mislim da su oni jedini koji mogu( uprkos sve agresivnijem obrazovnom uništavanju razmišljanja svojom glavom i stvaranja jakih individua) da utiču na formiranje zrelih i jakih ličnosti.
          Pamtim svoje školovanje. Čak i u gimnaziji smo imali profesore agresivne, ograničene komuniste i profesore koji su nam se obraćali sa vi. Na časovima književnosti jednom mesečno smo imali dvočas čitanja novina. Dobili bi članak koji trebamo pročitati i saznati osnovne stvari o autoru. Da bi neko ko ima 16, 17 godina diskutovao morao se dobrano potruditi ( nije bilo interneta već smo koristili biblioteku) da sazna što više o temi koja je predmet diskusije. Teme nisu bile politika već moral, porodica, odnosi među ljudima, ljubav i sl… Ja sam tek u poznijim godinama shvatila da je to bila borba naše profesorke protiv komunističkog jednoumlja jer nas je kroz diskusiju ( puštala nas je da se posvađamo žestoko jedino nikada nije dozvoljavala vređanje) podsticala da iznosimo svoj stav, razmišljamo i donosimo zaključke. Danas u obrazvanju sve ide po onom principu … i pamet i ljude ubijaju, zar ne?

          • У моје време, Карловачка гимназија је била добра школа. Пример: професорка изводи ученика који нема појма о градиву, али покушава да се извуче нагађањем. Она ућутка гласове неслагања са: “Пустите га да говори, хоћу да видим како размишља.” И ако размишња, неће добити јединицу чак и ако нема појма о градиву. Уз то, ради се и о томе како се сналазиш у животној ситуацији. Ако уместо да се једноставно предаш, покушаш да се избориш за нешто, и то треба да се награди. Али таква школа није добра за оне који желе да од народа направе послушну, пасивну масу.

            Што се тиче српског народа, и ми смо само људи. Што значи, у сваком од нас чучи већа или мања опортунистичка животиња. Ако званична политика “своје” власти растаче народно и родољубиво, велики део, ако не већина, ће се томе прилагодити, све док им је остављен макар и мали простор да себи то рационализују на прихватљив начин (за не мали број ни тај мали простор није потребан). Не видим да је у Србији остало много од слободарских, непокорних традиција. И ови протести немају битну димензију родољубља. Није Космет и лакејство западу и НАТО-у оно што покреће масе (као што то нису били Крајина, Хаг или “пријатељевање” са злочинцима који су затирали Србију и убијали српску децу), него пре свега социјални аспект: беда и бесперспективност. Слика народа о себи и својој снази, вредности и достојанству је пала на врло ниске гране. Људи осећају да су препуштени сами себи. Родољубље Србије је болесник ком је потребна инфузија да би ојачао, а таква инфузија једино може да дође од главе. Дакле, беда је наша једина нада…

  2. Никола Аексић заслужује највеће могуће одликовање, за живот достојан човека. Ако ишта, његово позивање мегафоном на хапшење Вучића и осталих издајника после Бриселске издаје је било тужно гледати: спала Србија на једног човека. Али за хапшење, имамо мали проблем, јер да би то било легално морало би да дође од стране тужилаштва, а они су, наравно, иста багра.

  3. g. Aleksic govori o vaznim temama ljudski i patriotski. Ali mislim da je vrlo naivno govoriti da su mnogi napustili Nato trupe u Kumanovu 99e radi letka koji je Aleksic napisao (?) Naivno je verovati da ce se ova vlast promeniti tako kako Aleksic opisuje. Sto se tice EU i drugih zemalja, Srbija kao mala zemlja treba da nadje zivotni nacin da u ovom i ovakvom svetu opstane. Nasi problemi nisu samo u odnosu sveta prema nama, vec i u nasim odnosima jednih prema drugima, u nasem neznanju, u nasim povrsnostima. Naravno tesko je i podneti niz ponizenja kojima smo izlozeni;

  4. Hvala Vam gospodine Aleskiću! Ljudi kao što ste Vi vraćaju mi poštovanje prema Srbima.

    Kažu da na čovekov izbor i aktivnosti utiču psihološka, biološka i socijalna ograničenja.

    S. Frojd je jednom napisao da ako ljude podvrgnemo gladi da će svi, bez obzira na razlike u psihološkim, biološkim i socijalnim karakteristikama i uslovima, na kraju reagovati istovetno. V. Frankl je to opovrgao, navodeći primer konclogora gde na identične uslove ljudi reaguju različito – neko se ponaša kao svinja a neko kao anđeo.

    Pošto sam pristalica stavova V. Frankla sve više sam ubeđena da smo mi Srbi bolesni, destruktivni i samodestruktivni ljudi. Ne verujem u ispiranje mozga psihički zdravom čoveku bez obzira na socijalne i biološke uslove. Verujem u loše kraktere koji se, u zavisnosti od bioloških i socijalnih uslova, ispoljavaju na tri načina; jedan deo, biloški jak i socijalno ( trenutno) neugrožen, je nacionalno i socijalno indiferentan, drugi socijalno ugroženiji je potkupljiv kao najjeftinija kurva (moralna) i treći deo, na sva ograničenja reaguje bolešću tako da mi se čini da je ogroman broj Srba u stanju katatonije.

    Ja nisam psihijatar već samo Srpkinja pravoslavne veroispovesti koja pokušava da razume nezainteresovanost Srba za svoju budućnost (propast).

    Za mene su pravi Srbi ljudi poput gospodina Nikole Aleksića.

    • Мислим да је немогуће то схватити ако се пође од почетка, Краљевине СХС. Зашто су Срби пристали да се одрекну своје државе, у корист некакве анационалне југословенске папазјаније? Зашто су ћутали кад је краљ дао тзв. Хрватима (много више одговара назив “Хрби”) Хрватску бановину, једину националну територију унутар краљевине, која је укључивала и земље вековима већински насељене Србима? Зашто су пристали да се заборави на геноцид у НДХ? На претварање Босне из већински српске у већински муслиманску републику? На даље слабљење Србије и положаја Срба уставом из 1974, који је фактички промовисао идеје “хрватског пролећа”. Зашто се ћутало на терање Срба из Космета у 1970-тим и 80-тим, уз истовремено илегално насељавање Албанаца? Тек онда долазе ћутање на Крајину, Хаг, и издајничке владе.

      Другим речима, није да се тај народ одједном премундурио у своју супротност – та незаинтересованост за сопствену судбину има дуге корене.

      • U pravu ste. Koji je stepen razumevanja Srba samih sebe?
        Šta je uzrok a šta razlog nezainteresovanosti?

        Nedavno sam pročitala da su saradnici američkog psihologa Karla Rodžersa u cilju istraživanja i definisanja “slobode” izbora proučavali maloletne prestupnike. Utvrdili su da se ponašanje ( izbor) te dece ne može predvideti na osnovu “stanja u njihovim porodicama, stepena obrazovanja, društvenog iskustva , socijalnog okruženja, kulturnih uticaja, istorije bolesti, nasleđa”; već da je najbolji predskazatelj bio stepen razumevanja samog sebe.

        Nije baš da su Srbi maloletni prestupnici ali je, iz naše “slobode izbora” očigledno da imamo nizak stepen razumevanja samih sebe. Da li je uzrok tome vekovna potlačenost i nedaće a razlog pasivan i lenj karakter koji se zadovoljava malim, bilo bi dobro da nam objasne psihijatri i psiholozi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime