Predsednik Srbije ovih dana se napričao koliko za sve godine svog pritajenog predsednikovanja nije. A rekao je možda i manje nego za vreme dok je ćutao.
Šta to narod želi videćete da vlast zna samo pred izbore. I onda nam daju priče, obećanja, šarene laže. I tako svaki put. Tako ‘oće i Toma u rat, makar jednom u životu nešto d’uradi časno, makar da gine…
A pre nego što je najavio rat, najavio kako će on pred Božić da poseti Kosovo i Metohiju, da bude sa svojom tazbinom, svojim narodom, kao mnogo nas voli i to…
Toliko nas voli da nam je novu kapu skrojio, po najnovijoj Briselskoj modi. Sva od suza na predizbornim tribinama, zakletvi Bogu pred narodom, promišljenih ali lukavih i kvarnih poteza… Ali skrojio je i sebi tu istu kapu. Ali treba ga razumeti, onaj ko je kao on sprema da crkne od gladi ne bi li došao na vlast, kad dođe sve će pojesti što može i što ne može da pojede. Tako se i zbilo.
Umesto da se izreklamira negde u crkvi za taj radosni praznik Božić, ostalo mu je da maše toljagom sa druge strane administrativne (međunarodne) linije (granice) koju je sam svojim pečatom overio. A ni narod mu nije ostao dužan pa je to mesto i prozvao „Mala Bajčetina“ u znak sećanja na svog grobara… pardon, predsednika!
No sila se ogleda na delu a delo njegovo ostalo je kao i sva do sada, na jeziku i to lažljivom. On je poslednji najviši predstavnik radikala koji je posetio KiM, i to tokom predizborne kampanje, nije mu tada nikako moglo biti zabranjeno. Ali je onda osnovao svoju stranku, da s leđa strese Šešelja koji mu pak sada čini uslugu pokrivanja izdajničke politike kroz razne nebitne komentare koji se odnose na sve osim na izdajničku politiku koju vodi i zastupa.
Sa novom kapom na glavi Toma stiže tačno do onog mesta do kog je dobacio kamen, do Male Bajčetine. Onoliko nezvanične koliko i granica sa Kosovom i Metohijom koju je kao prvi vođa Srba u istoriji postavio. Granica ne postoji ali dalje od nje – ne može! Nisu Šiptari slali ni specijalne jedinice, ni NATO tenkove ni avione, ni kasapine ni pedikire, nikoga. Samo su jednim malim potpisom negde u uzurpiranoj zgradi države Srbije u Prištini ozvaničili svoju volju – ne možeš Tomo u tazbinu, nazad u svoju jazbinu!
Ivan Maksimović
www.kmnovine.com
