Nikoliću iz EU čestitali pobedu pre kraja izbora, Đukanoviću `čestitaju` poraz pre izbora

• U nedelju se u Crnoj Gori glasa za SPC i Srpstvo, za identitet i veru, za pretke i odbranu svoga umesto podavnja tuđem i srbofobskom. Prvi put bitka nije unapred izgubljena! Naprotiv, dobijena je
• Đukanović sve koji se deklarišu kao Srbi optužio da služe tuđim interesima! U sledećem koraku, ta optužba može narasti i do “stranih agenata”. Optužba je, razume se, apsurdna. Jedini „greeh“ srpskih lidera u Crnoj Gori je što su se “uštimovali” sa retorikom Milorada Dodika koji se izjašnjava kao “srpski političar na privremenom radu u Banjaluci” i tako beskrajno nervira Bakira Izetbegovića, Šefika Džaferovića  i Željka Komšića
• Časlav KOPRIVICA, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka: Biti Crnogorac – to je lokalni modus operandi za bivanje Srbinom. To je lokalni naziv za širi nacionalni identitet. Na primeru omladine koja je stasala u takozvanoj nezavisnoj Crnoj Gori, pokazalo se da identitetski eksperiment pravljenja antisrpskih Crnogoraca nije uspeo i da budućnost neće biti na strani antisrpskoga crnogorstva već na strani koja pokazuje da su lokalni crnogorski identitet i nacionalni srpski identitet međusobno neodvojivi
• Istoričar Čedomir ANTIĆ, predsednik Naprednog kluba: Crna Gora je među svim Srbima probudila osećaj da imamo posla sa kriminalcem koji je bio Jugosloven, komunista, ustaša, saveznik Srbije i sve drugo što mu se i kada mu se isplatilo. To smo shvatili svi i zato smo imali masovne litije i u Vukovaru i u Kumanovu i širom Republike Srpske i Srbije. Ta masovnost pokazuje da nisu više važne državne granice nego ustanove.

KADA je donosio Zakon o slobodi veroispovesti, Milo Đukanović je nameravao da njime marginalizuje i zatre SPC. Umesto toga, pojačao je opozicione sentimente u Crnoj Gori, doveo do konsolidacije Srba u celom regionu i izazvao revoluciju u izbornoj tradiciji Montenegra u kome neće biti održani još jedni izbori “protiv” Mila već prvi put –glasanje “za”.

U nedelju se glasa za SPC i Srpstvo, za identitet i veru, za pretke i odbranu svoga umesto podavanja tuđem i srbofobskom.

Prvi put bitka nije unapred izgubljena! Naprotiv, dobijena je.

Svestan potencijala te svesti, koju su uzdigle litije i dale joj samopouzdanje, Đukanović je napao šefa izbornog štaba Narodne koalicije „Za budućnost Crne Gore“, Andriju Mandića, zato što ističe da je srpski političar.

Đukanović to nije učinio na bilo koji način već je sve (“misleće ljude”) koji se osećaju i deklarišu kao Srbi optužio da služe tuđim interesima! U sledećem koraku, ta optužba može narasti i do “stranih agenata”.

Optužba je, razume se, apsurdna. Najviše za šta srpski lideri u CG mogu da budu “prozvani” povodom svog samoodređivanja je da su se “uštimovali” sa retorikom Milorada Dodika koji se izjašnjava kao “srpski političar na privremenom radu u Banjaluci” i tako beskrajno nervira Bakira Izetbegovića, Šefika Džaferovića  i Željka Komšića.

Takvo samoodređenje je, međutim,  još jedan dokaz da se u srpskom korpusu desilo povezivanje po duhovno-identitetskoj verikali i uzdiglo se i do regionalnog nivoa, a to je već nešto što može da iznervira i NATO pakt.

Pošto je Đukanović pretvorio Montenegro u NATO-poligon, jasno je da će Alijansa do poslednjeg momenta sprečavati Srbe u Crnoj Gori da budu svoji na svome i sa svojom Crkvom, precima, jezikom i tradicijom, da će ih u tome sprečavati i demonizovanjem da su “mali Rusi”.

Međutim, sudeći i prema poslednjim reakcijama Evropskog parlamenta na zbivanja u Crnoj Gori, Đukanović je viđen za odlazak sa vlasti zbog korupcijskih afera i ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda.

Na naslovnim stranama novina u Srbiji danas je preneta ocena glavnih medija u Nemačkoj da su protiv Mila dva od tri glasača! To neodoljivo podseća na briselsku čestitku Tomislavu Nikoliću, pa će se oni koji se dugo bave politikom, a u DPS-u je mnogo baš takvih, dobro razumeti ovu poruku.

Evo argumenata zašto sve to može biti baš tako. Iznose ih Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka BU i predsednik Naprednog kluba – istoričar Čedomir Antić.

Koprivica: Litije pokazale da je većina naroda potvrdila svoj srpski identitet

• Rejting koji su objavili nemački mediji da Mila podržava 35 odsto jeste najmanji dosad, ali mi i to zvuči kao mnogo kad znamo do koje mere je okrenuo narod protiv sebe.  U Crnoj Gori je zaista moguće svašta, naročito ako opozicija ne bude dorasla da spreči ili bar smanji izbornu krađu, a krađa je način kako je Milo pribavio i nezavisnost Crne Gore

Đukanović je u pravu da su ovi izbori dramatični i odlučujući. Zato mu je i zasmetalo srpsko određenje Mandića i ostalih i sada zvoni na uzbunu – da bi preko antisrpstva mobilisao one koji ga inače ne bi podržali zbog njegovih kriminalnih radnji.

Međutim, litije su pokazale da je većina naroda potvrdila da ima srpski identitet. Zato su Milovi pokušaji uzaludni.

Umesto da smiruje retoriku on zaoštrava i diže ulog ne bi li dobio izbore ili napravio dimnu zavesu – logističku operaciju dovođenja glasača koji nemaju pravo glasa, ali im je kriminlizovana Crna Gora dala dokumente ne bi li održali njega i njegovu huntu na vlasti još neko vreme.

Biti Crnogorac – to je lokalni modus operandi za bivanje Srbinom. To je lokalni naziv za širi nacionalni identitet. Na primeru omladine koja je stasala u takozvanoj nezavisnoj Crnoj Gori, pokazalo se da taj identitetski eksperiment pravljenja antisrpskih Crnogoraca nije uspeo i da budućnost neće biti na strani antisrpskoga crnogorstva već na strani koja pokazuje da su lokalni crnogorski identitet i nacionalni srpski identitet međusobno neodvojivi.

Posle Milovog pada sa vlasti, EU neće se mnogo potresati ako nađe drugi način da osigura svoje interese, tim pre jer je bila u neprijatnoj situaciji da mora da podržava nekoga čije su veze sa kriminalom očigledne.

Nemačka u ovom pitanju ima specifičnu poziciju jer su Nemačka i Amerika u jugo-istočnoj i istočnoj Evropi već dugo u geopolitičkom klinču. Nemci su slabija strana ali pokušavaju da odigraju igru, a Milo Đukanović im nije omiljeni lik jugoistočne Evrope.

Nije slučajno što su nemačke snage reda uhvatile onaj brod kojim je švercovana droga. Da su bolji odnosi između Nemačke i Crne Gore, siguran sam da to tako ne bi bilo.

Inače, rejting koji su objavili nemački mediji da Mila podržava 35 odsto jeste najmanji dosad, ali mi i to zvuči kao mnogo kad znamo do koje mere je okrenuo narod protiv sebe.

U Crnoj Gori je zaista moguće svašta, naročito ako opozicija ne bude dorasla da spreči ili bar smanji izbornu krađu, a krađa je način kako je Milo pribavio i nezavisnost Crne Gore. 

Antić: Više od 50 odsto stanovništva Crne Gore priznaje svoje srpsko poreklo

• Vreme je da kažemo da Srbija priznaje državne granice suverenih država, ali da smo mi jedna nacija koja nije deljiva. Neće nama Bakir Izetbegović da određuje kako će da izgleda Srbin u Republici Srpskoj!

Izvesno je da velika većina građana Crne Gore oseća svoj srpski identitet, ali su odnosi snaga u Crnoj Gori zacementirani odavno, jer je to nedemokratsko zatvoreno društvo koje je kriminalizovano.

Velike sile su to tolerisale iz svojih geopolitičkih interesa.

Zapad do sada nije dovoljno pomogao demokratiji i opoziciji kroz, na primer, podizanje optužnica protiv Đukanovića za kriminal – ipak vidimo određene signale iz SAD i EU da više nema njihovu podršku. A više nema podršku ni Ruske Federacije koja je 2006. imala drugačije političke kombinacije.

Kada je reč o identitetu, čak i pojedini crnogorski birači, koji ne bi glasali za srpsku stranku, koji ne misle da su Srbi i ne žele da žive sa Srbijom – shvataju svoje srpsko poreklo. Više od 50 odsto ukupnog stanovništva Crne Gore tako smatra.

Đukanović je posle litija i protesta već doživeo veliki poraz.

Videćemo kako će se odraziti na izbore, ali oni koji se bave tim analizama tvrde da je jako važno ujedinjenje građana oko nečega za šta su – jedinstvo oko nekog zahteva. U ovom slučaju je to zahtev da se ne diraju crkve.

Dok se Đukanović nije konfrontirao sa Crkvom, bilo je veoma teško da se napravi srpski blok protiv njega.

Crna Gora je među svim Srbima probudila osećaj – ne da smo taoci devedesetih ili da sad hoćemo da promenimo “ovo-ono” – već da imamo posla sa jednim kriminalcem koji je bio Jugosloven, komunista, ustaša, saveznik Srbije i sve drugo što mu se i kada mu se isplatilo.

To smo shvatili svi i zato smo imali masovne litije i u Vukovaru i u Kumanovu i širom Republike Srpske i Srbije. Ta masovnost pokazuje da nisu više važne državne granice nego ustanove.

Zašto bi nama neko branio da vodimo politiku kao Mađarska prema svom narodu? Dokle ćemo da trpimo ovde ponižavanje crnogorskih agentura u Beogradu? I da li Srbija treba da dozvoli da bude žrtva agencije za bezbednost jedne mini–države?

Vreme je da kažemo da Srbija priznaje državne granice suverenih država, ali da smo mi jedna nacija koja nije deljiva. Neće nama Bakir Izetbegović da određuje kako će da izgleda Srbin u Republici Srpskoj!

Dakle: Đukanović zbog unutrašnjih i spoljnih problema ne može da prihvati ponuđeni kompromis i njegova pozicija liči na Miloševićevu kad je pao sa vlasti – govori se i da će čak 6 odsto njegovih birača apstinirati.

Istina, njegov režim još nije ušao u terminalnu fazu da se između sebe ubijaju njegovi baroni…

Izvor: Sve o Srpskoj