– Halo, dobar dan, gospodin Vučić?!
– Ja sam, ali možda i nisam jer nisam u kampanji, po koji put da ponovim?!
– Ali ne zovemo zbog toga, već…
– Znam ja zbog čega zovete i ko vam je dopunio ktedit na mobilnom da zovete i provocirate s pitanjem: „Kad ćete početi s kampanjom i da li je istina da je Srbija prema nekim istraživanjima među četiri najsiromašnije države Evrope?!“ E, pa kad me već ne pitate reću ću vam bez ustezanja: sa kampnajom ću početi posle izbora, jer za razliku od ostalih koji mesecima vode kampanju ja nemam trenutka odmora da se pojavim negde i promovišem sebe! Ustajem dva i po sata pre nego što legnem, radim ko bager u Savamali, ponekad se, priznajem, osećam kao pod fantomkom ali smognem snage da kažem sebi: „Aleksandre, ako si sa tri godine mogao da vodiš ceo vrtić a ujedno budeš i dete, ako si sa tri i po mogao da radiš u londonskoj gvožđari ubadajući svoje malene prstiće na zarđale eksekrčiće, ako si mogao da prihvatiš sistem inkluzije i prigrliš Vulina u vladu, ako ti je do juče valjao Sulejman Ugljanin zbog opstanka na vlasti a danas Muamer Zukorlić- možeš, vala, i da hodaš po vodi, ako Nebojšica duboko udahne i lepo zaroni pa mu staneš na ramena!“
Što se one gluposti da je Srbija sa ovolikim rastom BDP-a i platana četvrta najsiromašnija država Evrope tiče jasno je da je kostatacija istrgnuta iz konteksta i da u originalu glasi: „Evropa bi bila četvrti nasjiromašniji kontinent da nije ovakve Srbije na njemu, a uskoro će prestići i Afriku jer sam pre pola sata položio kamen temeljac za fabriku u kojoj će se proizvoditi najfiniji pesak, tako da će za manje od godinu dana Srbija ličiti na Saharu, a planiramo i značajnu razmenu „fijata“ za kamile i naših penzionera za penzionere iz Eritreje i Etiopije, tako da vam ta laž pada u vodu, al i tu vodu ćemo iskoristiti za „Beograd na vodi“ i trudnice koje planiramo da pomognemo dopunjavanjem vodenjaka dok ne smislilo šta da radimo s njima, porodiljama i još nekim socijalnim kategorijama koje nemaju vodenjake ali kukaju kao da se porađaju, bre!
– Ne, niste razumeli, hteli smo da pitamo…
– Ne, vi niste razumeli jer vas je neko naučio da kao novinari fora treba da postavljate pitanja koja vi mislite da treba a ne koja ja znam da čekaju na odgovore, baš kao ono: „Ako nisam u kampanji otkud spot u avionu“?!
E, pa da vam kažem- spot je, kao što se odlično vidi, snimljen kao reklama za naočare i preparat protiv nadimanja i gasova, još dok sam se bavio manekenstvom i modelingom sa 10 godina ali sam zbog previše posla o kojem nikad nisam voleo da govorim i da ističem u prvi plan izgledao dosta starije! Rad, znate, umori i ostari čoveka, a zamislite kako je detetu koje uči do četiri ujutru pa prima komšije na razgovor od pet a onda trči u školu u kojoj je i učenik i direktor i dežurni nastavnik i „tetkica“?!
Naravno da ne znate jer dobro znam ko vas plaća, a vi ne znate i ne pitate otkud meni sa 10 godina 200 evra da iznajmim avion za snimanje?!
E, pa ako baš nećete da znate ja nisam dangubio na velikim odmorima već radio kao odeljenski blagajnik pregovarao sa MMF-om i privlačio Arape da investiraju i grade u školskom dvorištu, tako da smo pored sale za fizičko imali i fabriku za proizvodnju najkvalitetnijeg lepka za duvanje, koja je još tada upošljavala po tri odelenja petog, šestog i sedmog razreda!
– Ma, nas je zaista intersovalo…
– Zašto me nema u vremenskoj prognozi, jel?! A, zašto bi me bilo u njoj, kao da me ima u ostalim segmentima vesti, osim ako se ne sapletem na neki od dva miliona kamena temeljaca koje sam položio ko Nebojšica doktorat ili na nekog od investitora kojih u Srbiji ima više nego narkomana, figurativno govoreći, pa slučajno upadnem u kadar!
Još ćete mi spočitati da me ima više od Nade Macure i da vodim nekakvu kampanju samo zato što i dalje iz hobija za koji nemam vremena bavim modelingom pa me eventualno vidite u reklami u kojoj suzom radosnicom operem više sudova nego u Viljabaho i Viljaribi; stvorim se kad ona baba pozove mister „Propera“ da joj pomogne; zato što upijam više kleveta i uvreda od noćnih uložaka; zato što je igrom slučaja dobitna kombinacija u „Slagalici“: Alek, Alek, herc, herc ili zato što je neko bez mog znanja iskoristio moj lik i delo za reklamu: „Alekova šljiva- ne pada“!
– Dobro, kad već insistirate da niste u kampanji zbog čega je Maja Gojković odjurila kao Nikolić s kolokvijuma na konsultacije s vama, pa posle pola sata prvog zasedanja skupštine naprasno dala pauzi do kraja izbora?!
– Eto, znao sam da vas samo to interesuje: da li sam i zbog čega nisam po čitav dan u kampanji već poslovima koje bi neko iz opozicije verovatno iskoristio za ličnu promociji!
Ako već pitate reći ću vam bez uvijanja: Maja Gojković nije dojurila kod mene, već toalet u skupštini nije radio pa je logično da otrči do nabližeg koji se igrom slučaja nalazi u vladi!
Kad je već bila tamo proverila je da li joj se hidžab osušio, jer mesecima već visi na štriku kod mene u kabinetu, a u njemu su joj skvasle sve članske karte, pa kad je već ušla u kabinet iskoristio sam priliku da joj prijateljski posavetujem: „Kuku, crna Majo što si nešto ubledela ko da si videla Marjana Rističevića u biblioteci, možda bi trebalo da odeš koji dan, do mesec i nešto, da odmoriš i daš pauzi skupštini da se ne čuje opozicija, ovaj, da ne preneseš kijavicu poslanicima!
Ja se u njen rad ne mešam, baš kao što sam joj prijateljski savetovao da ne bi trebalo ni ona da se meša, tako da skupština radi uprkos svim glasinama- restoran će biti otvoren sve vreme!
– Ali, uprkos svemu što kažete narod živi sve tež…
– Tako je- narod živi! Srećan sam i ponosan zbog toga, jer do pre pet godina niste mogli da vidite živog čoveka na ulici a danas su ulice pune ljudi koji veselo sede na njima i pružaju ručice ka boljem sutra, pa ako im neko usput ubaci koji dinar tim bolje, BDP raste li raste…
– Ne, niste saslušali do kraja: narod živi sve te…
– Aman, znam da narod živi! Živi da bi glasao za mene koji nisam u kampanji jer nemam vremena za takve gluposti, mora neko i da radi, a ja upravo žurim da otvorim još jednog investitora koji je stigao pouzećem, pa da vodim čoveka nešto da otvori čisto da kamere ne stoje uzalud kad ih već ima u tolikom broju a jasno sam javio urednicima: „Ne šaljite nikog u 12, nisam u kampanji, hoću na miru da otvorim istorijsku kesicu bombona proizvedu u domaćoj industriji, možda zakasnim koji minut neka sačekaju da ne bi sutra čekali na birou…“!
– Znači, ni ova hapšenja nisu tempirana baš u predizborno vreme?!
– Ni slučajno! Planirana su za prethdne izbore ali smo imali nešto drugo, pa sad čisto da iskoristimo kad smo već javili ljudima da sklanjaju pare jer će malo biti pohapšeni što ne znači da im neće biti dozvoljeno da glasaju za čoveka koji se u poslednjem tenutku budi iz noćne more i spasava Srbiju u avionu iznajmljenom za 200 evra na rate!
– Za kraj onda još samo pitanje o tvdrnjam Marije Mali, bivše supruge gradonačelnika Beograda o njegovoj umešanosti u…
– Zaista ne znam ni za kakvu malu Mariju i njene tvrdnje, ali za razliku od vas ja ljude ne delim na male i velike već moje, ovaj, dobre i loše i ako ta malena Marija ima neki problem slobono može da se javi tužilaštvu, mada mislim da su i oni na pauzi, pregrejali im se kompjuteri pa smo poslali Justiciju po nove delove, al kako je slepa za sve izgleda da se izbila, ali ne brinite tragamo za njom, samo da se Maji osuši hidžab i kreće, ja nemam vremena jer nisam u kampanji već samo na tetrapaku za mleku i u hlebu „Sava“ koji će se do aprila zvati „Aca“ i možda će likom podsećati na mene, ali to je do pekara, pitajte njih…ako smete..?
Izvinite me sad…eto, sapletoh se o telefonski kabl i opet upadoh u neki kadar, sad moram da otvorim taj žbun što smo posadili koji kao muzička fontana na Slaviji svira, al kad mokrite na njega…
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
