Iako se iz petnih žila upinje da svoje vlastovanje, uglavnom prezentovanjem lažnih podataka, predstavi kao neku novu eru u srpskoj istoriji, Aleksandra Vučića Srbija sigurno neće pamtiti kao mudrog i odgovornog državnika u teškim vremenima, već kao političku secikesu i jeftinog manipulanta koji je na vlast došao izbornom prevarom i vladao u svoje ime a za tuđi račun, izrugujući se nacionalnim vrednostima sopstvenog naroda i satirući običnog čoveka za račun zapadnog korporativnog društva. Takve kao što je on Istorija brzo prekriva prašinom zaborava, a ako njihovo delo, onako uzgred, neko nekada i pomene obično to biva po zlu i sramoti.
No, ako po nečemu Aleksandar Vučić i ostane upamćen u nacionalnoj istoriji biće to činjenica da od kada je Srba i srpske države nikada za ničije vlasti Srbija nije tako ponižavana od Albanaca (planinskog plemenskog naroda koji su Turci vekovima naseljavali na osvojene srpske teritorije kako bi ih lakše kontrolisali), kao što se to dešavalo tokom njegove vlasti. I to isključivo NJegovom krivicom, nesposobnošću ili namerom. Svejedno!
Od kada su, voljom antisrpskih nastrojenih velikih sila, uglavnom asimilirajući srpske etničke prostore(1), Albanci početkom XX veka (28.11.1912), dobili svoju nezavisnost, nikada nisu voleli Srbe i uvek su im, kada god su mogli, zabijali nož u leđa, ali nikada nisu imali prilike ni smelosti da se sa Srbijom ovako sprdaju, kao danas kada njome manipuliše i trguje Aleksandar Vučić. Iza tog lanca izdaje i nacionalnog poniženja kojima nas Vučić izlaže u odnosu na Albance i njihove nacionalne aspiracije, nesumnjivo stoji patolološka mržnja prema sopstvenom narodu, tolika da se s pravom moramo zapitati ko je, zapravo, Aleksandar Vučić?
I zašto tako besprizorno predaje Kosovo? Ali, ne samo to! Zbog čega je, onako sramno, podvio rep dok je Edi Rama promovisao velikoalbanske ideje usred Beograda? Zašto je lično naložio puštanje onih koji su neprijateljskim dronom vijorili plakat sa kartom Velike Albanije pred desetinama hiljada Srba na uzavrelom stadionu Partizana? Zašto od srpskih kredita gradi autoput prema Tirani, koji će Albancima u regionu biti najbolja veza za Evropu? Koga zapravo laže pričom o ZSO i optužnicom za Haradinaja, za koju zna da nema mogućnosti da bude realizovana, čak i da ga isporuče? …
A Albanci kao Albanci, Šiptari ko Šiptari. Nemaju zalud poslovicu “kad nađeš ovcu šišaj i rep”. Svesni da im je Aleksandar Vučić otvorio priliku za ekspanziju kakvu u istoriji nisu imali (čak ni u vreme Josipa Broza) ne gube vreme!
U tom kontekstu treba posmatrati i današnju (07.03.2017) posetu predsednika Albanije, Bujara Nišanija, srpskoj opštini Bujanovac, obavljenu mimo svih diplomatskih protokola i pravila jedne suverene države. Gledajući šta je sve srpska diplomatija ignorisala i dozvolila prilikom ove posete s pravom se možemo zapitati ima li Srbija državni suverenitet na celoj svojoj teritoriji?! Istina, izrugivanja srpskom suverenitetu ima i prilikom čestih poseta stranih diplomata Raškoj oblasti, ali to se uglavnom dešava na nižem diplomatskom nivou, pa u javnosti obično prolazi neopaženo.
Iako smo već navikli na Vučićevu popriličnu diplomatsku neotesanost, mera gaženja sopstvenog državnog dostojanstva u slučaju dolaska Nišanija u Bujanovac je tolika da se moramo zapitati zna li nesrećni srpski premijer šta je uopšte, i čemu služi, DRŽAVA?
Pre svega, predsednika Albanije u posetu Srbiji, prvoj nakon posete Envera Hodže 1948, nije pozvao niko od srpskih zvaničnika, već on dolazi na poziv predsednika opštine Bujanovac Šaipa Kamberija i predsednika Nacionalnog saveta Albanaca, Jonuza Muslijua. O toj poseti Vlada Srbije je samo obaveštena, niko joj nije tražio saglasnost ili dozvolu. Uprkos tome, Šef Koordinacionog tela za jug Srbije, Zoran Stanković, poslat je kao predstavnik Vlade da, na prelazu Končulj, dočeka albanskog predsednika, čime je Srpska Vlada ovu posetu učinila zvaničnom i dala joj na težini, bez obzira što ga je Nišani praktično ignorisao Stankovića kao domaćina! Govoreći o tome, šef srpske diplomatije, Ivica Dačić, praktično se distancirao od ovog poteza naglasivši da je to “odluka predsednika vlade”(2). Dakle, opet Vučić! Sračunato i pogubno! No, ima dalje …
Prilikom dočeka albanskog predsednika nije intonirana srpska himna, niti se igde videla srpska zastava. U Bujanovcu i Preševu Nišanija su dočekali plakati dobrodošlice na kojima je na albanskom pisalo “Dobro došao, PREDSEDNIČE” (Mire se vjen PRESIDENT), na kojima nije bilo srpskih državnih simbola, a okupljeni građani pozdravljali su ga albanskim zastavama i nacionalnim parolama!
Sve u svemu, Bujar Nišani došao je u Srbiju kao da ne dolazi u drugu državu, već u nekakvu krajputašku prćiju, koju namerava da kupi za male pare. Otvoreno kršeći uobičajenu diplomatsku praksu i suverenitet zemlje domaćina, on je Albancima u Srbiji poslao jasne političke poruke a da ni reč nije morao da izgovori. Ali, i izgovorio je, za svaki slučaj:
“Albanija je čvrsto zainteresovana da pomogne u ostvarivanju svih prava Albanaca koji žive u Preševu Bujanovcu i Medveđi, a to se pre svega odnosi na pravo na obrazovanje, upotrebu nacionalnih simbola i privredni razvoj“, rekao je Nišani, pri čemu je naglasio kako je sada “najvažnije da se svi dogovori o uspostavljanju saradnje koji su već postignuti između vlada odnosno premijera Srbije i Albanije sprovedu”.(3)
Prilično jasno rečeno, zar ne? Postoji „plan“ koji su dogovorili Vučić i Rama i koji, pored obaveza Srbije da Albaniji napravi autoput prema Briselu, očigledno obuhvata i aktivnosti Albanije na Jugu Srbije. Kakve, mi ne znamo! Zna Vučić! S obzirom na način kako je organizovana i od srpske vlade tretirana ova poseta teško da taj „plan“ može biti na dobrobit srpskih državnih interesa. Posebno uzimajući u obzir aktuelni politički trenutak u regionu, odnosno dešavanja u Makedoniji i promovisanje tzv. “vojske Kosova”.
Ali, ono što je za Srbiju gore od aktuelnog političkog trenutka jeste Aleksandar Vučić koji, bojim se, pretenduje da postane trajni politički trenutak.
UMESTO ZAKLJUČKA
Kao analitačar manipulativnih procesa ne mogu da ne primetim da je današnje šepurenje Nišanija po Jugu Srbije “pokriveno” navodnim telefonskim razgovorom Vučić-Tači o vojsci Kosova, koji Vučićeva medijska mreža potura kao udarnu vest dana. Ali konstatacija da formiranje vojske Kosova krši Rezoluciju 1244, toliko je poznata stvar da ne može biti nikakva udarna (pa čak ni važna) vest, već klasičan primer tehnologije “skretanja pažnje”. I još jedan dokaz Vučićeve (namerne ili slučajne) umešanosti u ekspanziju albanskog faktora na Balkanu.
Jer, on je taj koji, korak po korak, prihvata anti-srpski Ahtisarijev plan o Kosmetu u vidu Briselskog sporazuma.
Članovi njegove liste za Kosovo omogućili su Tačijev izbor za “predsednika” lažne države i sede u njegovim para-institucijama dajući im legitimitet.
Vučić je taj koji nam je doveo Ramu u Beograd da nam priča o neophodnosti priznanja Kosova i legitimnosti “Prirodne Albanije”.
On povezivanje Niša i Tirane autoputotem smatra prioritetnim infrastrukturnim ciljem Srbije, toliko važnim da kreditno zadužuje zemlju kako bi ga gradio!
Uostalom, oni koji su pozvali Bujara Nišanija da teren “Prirodne Albanije” priprema po Jugu Srbije i dočekali ga kao svog predsednika njegovi su koalicioni partneri.
I zato, PROBUDI SE SRBIJO! I zapitaj se da li venama tog čoveka zaista teče srpska krv…?!
Dragan Milašinović
Odrednice:
– ruskarec.ru/politics/2014/01/23/odakle_poticu_albanci_27545.html
– www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=313152
– rs.n1info.com/a233071/Vesti/Vesti/Nisani-u-poseti-Bujanovcu-i-Presevu.html
tekst istinit da ne može biti tačniji.članovi vučićeve koalicije i njini članovi odbora moraju krivično odgovarati zbog ovoga.ekipa je ista iz devedesetih,samo im fali milošević.ali se mora sprovesti drezdenski kongres iz 1928. gde je kpj donela odluku da se razbije srbija.ovi se stalno pozivaju na tita,koji je započeo tu odluku kpj iz 1928.ostalo je da još titovi omladimci koji su sada na vlasti predaju preševo i priča je završena sa šiptarima,pa onda ide dalje.dok ne ostane beogradski pašaluk.