Niški političari su običnom Nišliji obesmislili politiku tako „da pošten čovek nema za koga da glasa“. To se često čuje danas po gradu i što je najgore, to je delimično tačno. Kažem delimično jer nije Niš prvi put u istoriji u sličnoj situaciji. Uvek smo se nekako, izvlačili. Možda bezrazložno, ali gajim entuzijazam, da će se opet nešto slično zbiti. Poslednja sednica skupštine Niša je donela mnogo novosti. Novinari nisu uspeli da zapišu sve turbulencije (najblaže rečeno) u samim strankama tako da su izveštaji izgledali kao da je svako od novinara bio na različitoj sednici. A sve pitke stvari: lažeš, kradeš, falsifikuješ… Stranke koje su se profilisale kao najveće u skupštini Niša gaje gospodstven odnos koliko i ledenostenci kaučuk. U samim strankama grizu jedni druge zbog stranačkih funkcija. Može se steći utisak da to namerno rade kako bi poštenim i ambicioznim ljudima ogadili politiku. I onda su oni i kandidati, i izabrani…
Sećam se pročitanih redova o Koletu Rašiću, popu Ikonomoviću, Božidarcu i mnogim drugima koji su se žestoko borili i rizikovali živote da Niš bude slobodan i bogat grad. Sumnjam da „odozgo“ na Niš gledaju s radošću.
Iako se Demokratska stranka(odnosno ovih pet stranaka koje su iz njih proizašle) nije nikada javno izvinila za ono što je učinila gradu, imajući dva mandata da uradi nešto, stavljam je u isti koš sa aktuelnom vlašću. Svi iz DS su se nabili po javnim preduzećima, primaju činovničke plate, a drže uopštene „draškovićevske“ pridike čiji vokabular naginje ka devedesetim. Sada je glavni niški opozicionar i kako najaviše narodni poslanik, možda i gradonačelnik – šef kol centra u vodovod(u)!? Providno! Ali, da, oni su „pročićšeni“, a oni „nečastivi“ su prešli u Tadićevu stranku. Oni su već raspoređeni po „Jugoistoku“, uopšte rečeno republičkim preduzećima. I oni su opozicija, svakako. A, ovi napravili miting na pešačk(om)i prelaz(u). Nemojte ljudi… Pokojni Đinjđić ne bi odobrio taj performans.
Lider socijalista posle zatvora se sveti za nameštaljku. On koji nikada nije osetio nemanje i glad, poziva se na petokraku. Petokraka je nekada bila svetinja zaista herojima svoje ideologije, Blagoju Paroviću, Aneti Andrejević, Milanu Gorkiću, Ivo Loli Ribaru i ko im je naslednik u Nišu – Igor Novaković. Hoće da bude gradonačelnik. Povremeno otkriva senzacije na Facebook-u, a i Dačića, respektabilnog člana Vlade Srbije diže „u nebesa“. Kaže, on me je doveo u Glavni odbor. K’o da je patrijarh. Ima tu, doduše, neki Miloš Stojković „tužibaba“ iz SPS Palilula, ali „on falsifikuje kontradiktorno sačinjena saopštenja“. Možda Novaković i bude nekad gradonačelnik, al’ nemoj mu padne napamet da na FB okači neki status koji će Niš da stavi u takav procep da ne mož’ dugo da se „ogradimo“ od ličnog mišljenja gradonačelnika!? Neozbiljno. U Miloševićevo vreme nije postojao facebook, ali sumnjam da bi taj imao svoj profil.
Kada je u pitanju ograđivanje, tu je vidra niške politike. Dejan Jovanović, šef odborničke grupe SNS. On poznaje izreke Indijanaca. Prosipa ih za govornicom kao da je iz vigvama direktno uleteo u skupštinu. I postao poglavica zvani „šta će mi neprijatelji, kada imam ovakve prijatelje“. On se ogradio o reči poštovanog profesora i odbornika SNS, Dragana Čorbića. A, Čorbić je bolje od Radovića, Krivačevića, Ćirkovića i ne znam još kojih nazovi opozicionara, rekao dve važne stvari: Prva je da niška vlast nije sposobna da vodi grad i druga da je porasla cena kojom se korumpiraju vlastodršci da bi za novac „kupili“ posao u državnom preduzeću! Prva je očita, a druga potpada pod interesovanje kriminalističke policije. Čorbić je to, normalno, zavio u patetično-dramaturšku formu pokušavajući da izvuče neku paranormalnu emociju da je on u vlasti, al’ je pošten. Pored te dve struje, pojavljuje se i većnik za kulturu Srđan Aleksić i to na niškoj pijaci. I on valjda hoće da bude gradonačelnik, što je treća struja ove stranke koja očigledno Nišu nije donela ništa drugo sem „hard“ varijantu demokrata.
Manje stranke, ali ništa manje bitne jer su važan tas na vagi ne bih da spominjem. Ko će danas otkriti ko je u samostalnom DSS-u ili samo u DSS-u, kako Bane Jovanović „luduje“ za govornicom s optužbama pročitanim u dnevnim novinama i zašto političke protivnike naziva ovnovima, zašto gradonačelnik Perišić koristi termin „laže“, zašto narodni poslanici Anastasov i Vasiljević više vole SNS od bilo kog javnog preduzeća, kako je skoro propala inicijativa Udruženja predsednika skupština stanara pa se samo par stotina ljudi pojavilo ispred skupštine tog dana…
Mnogo ima tu slučajnosti, za koje mogu da pomislim da su čak i namerne. Obesmisli politiku. I ostaješ samo ti na sceni. Mladi perspektivni s te tačke gledišta, beže. Unakazili su im osećaj prema gradu, predstavili im jedno obično društveno-političko angažovanje kao poganu profesiju. To je apsolutna neistina.
Nisu se Todor Milovanović, Dragiša pop Manić i drugi borili protiv Turaka 1875-8. godine da bi im naslednici maltretirali građane svojom neukošću, sitnim smicalicama i pokvarenjaštvom. Niš nisu ostavili srebroljupcima u različitim dresovima. Za Niš su se uvek borili i seljaci, i zanatlije i radnici, i portiri, i narodni poslanici. Danas moramo ispraviti sutra.
gradjanin.rs
