Nišlijka u NASA istraživačkom centru u Kaliforniji

2
969

Autor: J. Adamović

Vesela Tanasković svojim naučnim radom dospela do NASE; foto: V. T.

Sa idejom pošumljavanja Sahare, što je bila tema i njenog doktorskog rada na Tehničkom univerzitetu u Beču, 32-godišnja Nišlijka Vesela Tanasković je dospela u istraživački centar NASA, koji se nalazi u Kaliforniji. Radi, kako kaže, sa eminentnim stručnjacima koji svojim projektima žele da promene živote ljudi na bolje, a nada se da će njena priča inspirisati mlade u Nišu da se više bave naukom.

Tanaskovićeva je nakon završene osnovne škole i Gimnazije “Svetozar Marković” u rodnom gradu, nastavila školovanje na niškom Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, gde je završila arhitekturu. Potom je nastavila da uči na Tehničkom univerzitetu u Beču, gde se opredelila za urbano planiranje.

Vesela Tanasković u Kaliforniji, u istraživačkom centru NASE; foto: V. T.

Tema mog doktorskog rada je “Pošumljavanje Sahare – koristeći samoodržive transportne sisteme lakih cevovoda”. Ideja o pošumljavanju Sahare je potekla od mog tate. Po povratku iz Egipta bio je fasciniran Nilom i Asvanom i naravno mogućnošću da se svo nagomilano blato koristi u dobre svrhe – pojašnjava Tanaskovićeva.

Doktorske studije je upisala upravo sa namerom da istraži koje su mogućnosti pošumljavanja Sahare, kaže, i to preko veštačkih jezera i blata koje je nagomilano u njima. Kada je počela da istražuje ovu temu, dodaje, ispostavilo se da je to veliki problem o kome se malo govori.

Nekih 42% svetskih rezervi pijaće vode u ovakvim rezervoarima ugroženo je do 2050. godine. Dakle, bez uzimanja u obzir klimatskih promena kao i globalnog zagrevanja, koje još više ugrožava naše slatkovodne rezerve, mi smo u problemu – pojašnjava Tanasković.

Spojila nauku i biznis

Da bi došla do NASA-e, morala je da ide korak po korak. Jedan od prvih je zakoračila prošle godine u Istanbulu, na “Eurosoil” kongresu o zemljištu, koji je drugi po značaju i veličini, kako kaže Vesela, a tamo je predstavila svoju ideju o “zelenoj Sahari”. Stekla je mnoga priznanja, dodaje, ali i dobila podršku vodećih svetskih naučnika.

Sa tim projektom je učestvovala u “Global Solutions” programu na “Singularity University” u SAD, kao prva osoba iz Srbije, što je bio i poslednji korak na njenom putu do istraživačkog centra NASA-e.

Vesela Tanasković u Kaliforniji, u istraživačkom centru NASE; foto: V. T.

Cela tema naučnog istraživanja je začeta u Silicijumskoj Dolini između Stanford, Berkeley and Carnegie Mellon univerziteta, kao i ostalih fakulteta i koledža, koji su stavili sebi za glavni fokus da osposobe svoje studente za život odmah posle fakulteta. To su upravo učinili podstičući preduzetnički duh kod mladih sa mišlju da je sve moguće – ističe Vesela.
Potom je rad predala i za patent u Beču i osnovala “Afforest4Future”, start-up koji se bavi ovom temom, sa željom da komercijalizuje ideju o pošumljavanju pomenute pustinje.

Nišlijku je upravo ideja na koju je podstakao otac odvela do NASA Ames – vodećeg istraživačkog centra u Sjedinjenim Američkim Državama, a verovatno i u svetu. Tamo postoje dugogodišnji programi koji podržavaju ideju i koncept razvoja biznisa kroz naučne projekte, kaže, koji podstiču rast lokalne ekonomije.

Vesela navodi da je centar NASA-e važan, jer osnažuje one koji žele da se bave naukom u komercijalne svrhe.

Tesla, Google Amazon, Facebook – samo su neka od velikih imena koja su ovde pronašla svoj dom. Google je veoma podržan od strane NASA-e u svojim nastojanjima da obezbedi besplatan internet za ceo svet do 2020. godine. To je vrlo važno za moju karijeru, kao i činjenica da sam u doba Trampove administracije pozvana da učestvujem u programu koji se prvenstveno bavi klimatskim promenama – navodi mlada naučnica.

“Želim da inspirišem decu da se više bave naukom”

Veliku podršku Vesela je, kaže, imala od porodice i prijatelja, a sestra joj je i partner u biznisu. Sve što je dosad postigla, dodaje, ne bi mogla bez podrške onih koji su, bez obzira na vremensku i kilometarsku razliku, bili tu za nju.

Vesela Tanasković u Kaliforniji, u istraživačkom centru NASE; foto: V. T.

Njena želja je da svojim primerom motiviše decu u Nišu, a posebno devojčice, da se više bave naukom. Smatra da svako treba da se bavi onim što voli i što ga čini srećnim – bilo da je to nauka ili biznis, a možda je najbolja upravo njihova kombinacija.

Kada dete uči da hoda, ono prvo padne mnogo puta pre nego što prohoda. To isto važi i za biznis i nauku – morate ustati svaki put kada padnete i pokušate ponovo – zaključuje Nišlijka.
Ovakav način razmišljanja je veoma rasprostranjen u Kaliforniji gde Nišlijka trenutno boravi, ali kako kaže, nažalost ne i u Nišu i zbog toga takvu praksu treba usvojiti što pre.

Neki od mentora sa kojima Vesela sada radi u Kaliforniji su Peter Diamandis, Ray Kurzweil, Pascal Finette, Charly Kleissner, Gregg Maryniak, Jamie Wheal, Rob Nail, kao i Anousheh Ansari – prva muslimanka koja je otišla u svemir.

juznevesti.com

2 KOMENTARA

  1. Hm,hmm..Moamer Gadafi,je napravio podvig,kanalima je doveo,doduse slankastu vodu,ali vodu,uz kanale su nikle biljke,ali,zlikovci su ga ubili,i preoteli naftu i projekt,da ulazu i izvlace,ne mali profit.

  2. Hm,hmm…NASA, je,napravila,los snimak,pa su do skora,mislili,da je jato kitova uplovilo u Zaliv svinja,kad ono ispade,da su podmornice Severne Koreje,SAD,su,dali nalog,diplomatskom koru,da se povuce sa Kube.Isto,tako bilo je probljeeema,i u crnom moru,kada je vrseno testiranjenuredjaja za raketu ALABUGA,,,,americkom razaracu,je iskljucena sva elektronika,pamje kapetan,morao,ko mornar Popaj,da mase zastavicama i tako komunicira sa posadom za isplovljavanje,pomagala mumje i Oliva,a zvalisu i hromg Dabu,da upali motore na kurblu,dok im je Petar panmsa Zvoncicom,zujao oko glave.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime