“Naslov je skandalozan i nedopustiv, njime se raspiruje mržnja”, svedoči sagovornica 24 sata o tome kako je u ovom dnevnom listu nedavno osvanuo naslov “Kako je hrvatski jezik ubio srpski”. Naslov je, uz to, izmišljen: urednica koja ga je dala više je mislila kako da probudi strasti kod čitalaca nego na činjenice iz teksta
Četvrtak oko 17h zove me novinarka Blica. Traži moje mišljenje o stanju lektorata za srpski jezik po svetu, na mene ju je uputio kolega, lektor u inostranstvu. Vrlo rado odgovaram na pitanje, maltene spremnim odgovorom, jer smo istim povodom imali konferenciju za štampu u decembru i gostovanje na radiju u februaru.
Govorim da je broj lektorata u stalnom opadanju, da ne postoji državna strategija održanja lektorata, da su oni kulturna predstavništva gde se ne upoznaje samo jezik, već i sve ono proizvedeno na tom jeziku u datom društvu, da su bitni kako za obrazovanje prevodilaca, tako i za obrazovanje nefilologa. Zahvali mi se ljubazna novinarka na konkretnom odgovoru, a ja njoj na interesovanju za ovu temu.
Iste noći, oko ponoći, vidim da je članak objavljen u onlajn izdanju lista 24 sata. Naslov: Ovako je hrvatski “uništio” srpski u inostranstvu. Moja izjava skraćena, ali vrlo korektno prenesena. Ostatak članka je najvećim delom komentar neimenovanog viđenijeg lektora (kolege koji radi u inostranstvu), o tome kako sve države regiona imaju više aktivnih lektorata od Srbije, kako i koliko Srbija plaća strane lektore koji rade kod nas, ali ne i naše koji rade u inostranstvu, koliko se takvim odnosom gubi i kakvi bi interesi države bili da lektorate održava u životu.
Šaljem SMS novinarki da ću morati da se obratim uredništvu ne javi li mi se odmah. Javlja se, iznenađena je, kaže da ona piše samo članak, ali ne i naslov i da oni vole bombastične naslove. Odgovaram da ovo nije bombastičan, već skandalozan naslov kojim se raspiruje mržnja i nedopustivo je da takav stoji.
Jednom rečju, u tekstu se hrvatski jezik ne pominje, kao ni Hrvati ni Hrvatska, osim broja lektorata koje ima. Naslov teksta u potpunom neskladu sa sadržajem.
Pošto je bila prošla ponoć, novinarki pošaljem mejl, a ne pozovem je. Sada se kajem što je nisam pozvala.
U mejlu kažem:
“Poštovana, pročitala sam članak u 24 sata. Moram reagovati. Čemu ovakav naslov? Kako su Hrvati krivi što npr. strani lektori dobijaju novac od Srbije, a domaći ne, što je u članku i objašnjeno? Hvala vam na interesovanju za ovu temu, ali ovaj naslov je duboko razočaravajući. Večito raspirivanje mržnje prema susednim narodima nikako ne doprinosi našoj kulturi”.
Petak rano jutro, prvo me drug taguje na status na Fejsbuku kojim citira članak iz štampanog izdanja. Taguje me zato što je ime Nikica shvaćeno kao muško u celom tekstu. Ni prvi ni poslednji put, osmehnem se ja. Stiže mi i SMS od drugarice da sam na naslovnoj strani, da sam u članku muško i da će mi sačuvati primerak novina. U trolejbusu zamolim ženu da mi da novine da bacim pogled, ona kaže da ih je pregledala i da ih mogu uzeti.
I tu se dešava šok. Naslovna strana, naslov članka: Kako je hrvatski jezik ubio srpski. Šesta strana, naslov nastavka: Hrvatski jezik sahranio srpski širom sveta.
U tekstu se hrvatski jezik ne pominje, kao ni Hrvati ni Hrvatska, osim broja lektorata koje ima. Naslov teksta u potpunom neskladu sa sadržajem.
I šta sad? Ja besnim i zaklinjem se da nikada više toj redakciji nikakvu izjavu neću dati. Zovem novinarku, ne javlja se. Zovem uredništvo, prebacuju me na neki broj gde se niko ne javlja.
Šaljem SMS novinarki da ću morati da se obratim uredništvu ne javi li mi se odmah. Javlja se, iznenađena je, kaže da ona piše samo članak, ali ne i naslov i da oni vole bombastične naslove. Odgovaram da ovo nije bombastičan, već skandalozan naslov kojim se raspiruje mržnja i nedopustivo je da takav stoji. I da, ukoliko želi o ovoj temi da piše i za Blic, ovakav naslov ne može stajati i uopšte se hrvatski jezik ne može pominjati, jer ga ja, jedina imenom i prezimenom citirana sagovornica, pomenula nisam. Kaže mi da će odmah zvati redakciju da se izmeni naslov barem na onlajn izdanju.
Drugari koji su za kompjuterom i javljaju mi šta se dešava nikako da jave da se naslov promenio. I onda shvatimo šta se desilo. Isečen je deo u kome su moje ime i moja izjava. Sve ostalo je isto.
Krvi, braćo moja, krvi, zvona i praporaca!
Jer ništa ne povećava čitanost kao nikad neugašena mržnja.
EDIT: Nedelja, novinarka zove da proveri da li sam videla da je izbačen deo sa mojim rečima, samo toliko je mogla da uradi, jer urednica nije htela da promeni naslov.
Nikica Strižak
Cenzolovka.rs
Autorka je lektorka za srpski kao strani jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu
