Ništa od boljeg života

1
1221

Smanjenje plata i penzija zbog otplate stranih kredita

Srbija bi već dogodine mogla da bankrotira kada potrošimo novac koji smo dobili od Arapa, ako se ne primene mere koje bi dovele do uštede od 100 milijardi dinara, piše “Blic”. Do ušteda se jedino može doći smanjenjem plata i penzija i ukidanjem subvencija preduzećima. Štedimo na plata i penzijama da bismo isplatiti strane kredite. Ništa od boljeg života u skorije vreme.

beskućnik-prosjak

Dnevni list “Blic” prenosi pet mera koje se moraju sprovesti kako bi Srbija izbegla zacrtani bankrot.

1. Smanjenje plata i penzija da 10%

2. Zaustavljanje odlivanja novca u preduzeća u restrukturiranju, “Železaru” i “Srbijagas”

3. Sizbijanje sive ekonomije

4. Smanjenje javnog sektora  – po 20.000 otkaza godišnje

5. Profesionalizacija javnih preduzeća

Ove mere je neophodno sprovesti, saglasni su pojedini ekonomisti, kako bi se obezbedilo 4 milijarde evra za vraćanje stranih dugova i kamata i od 1,5 do 3 milijarde evra za pokrivanje novog minusa države.

Ušteda koja bi bila ostvarene usled smanjenja plata i penzija odlaziće isključivo na otplatu stranih dugova, a ne na “poboljšanje standarda života” građana, kako to najavljuje Aleksandar Vučić.

Dakle, narod će grcati dok god se ne isplate strani krediti. O kakvom boljem životu za dve godine govori Aleksandar Vučić?

Stanje duga opšte države na dan 30.06.2014. godine iznosi 21.114.680.744 evra.

javni-dug-srbije

Pojedini stručnjaci se zalažu za smanjenje plata i penzija kao i ukidanje subvencija javnim preduzećima, dok pojedini tvrde da plate i penzije ne bi trebalo dirati.

Prof. Milojko Arsić podseća i da se uz smanjenje plata i penzija za deset odsto, hitno mora sprečiti i veliki odliv sredstava u javna i državna preduzeća, prenosi “Blic”.

– Mora se naći rešenje za “Srbijagas”, čije kredite sada, kroz budžet, otplaćuju poreski obveznici. Opet, da bi “Srbijagas” mogao normalno da radi i ne proizvodi gubitke, važno je naći partnere za “Petrohemiju” i “Azotaru”, koji su najveći dužnici za isporučeni gas. Pored toga, pitanje “Železare Smederevo” i svih firmi u restrukturiranju mora se rešavati što pre. Ogroman novac iz budžeta ide baš na održavanje proizvodnje, navodi prof. Arsić.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište za “Dojče vele” ističe da nama nisu potrebne uštede na platama i penzijama.

– Nama su potrebne uštede, ali nama nisu potrebne uštede na penzijama, platama lekara, na platama profesora i nastavnika. Nama trebaju uštede tamo gde pare šikljaju u stotinama miliona evra, a o čemu niko ne govori: državne banke moraju da prestanu da daju burazerske kredite i eto vam samo tu pola milijarde čiste godišnje uštede, kaže Stevanović za DW.

Bivši ministar privrede Saša Radulović takođe smatra da plate i penzije ne bi trebalo dirati, ali se zato zalaže za otkaze u državnoj upravi.

– Smanjivanje plata u javnom sektoru znači da postoje ljudi koji ništa ne rade, koji su višak, pa svi ostali treba da snize svoje plate da bi plaćali parazite. Nama je potreban rez koji treba produktivno da iskoristimo da bi došlo do rasta, rekao je Radulović u intervjuu za “Vreme”.

Dakle, umesto da se ozbiljno pozabavi finansijskom krizom u Srbiji, naš premijer Aleksandar Vučić, bavi se donacijama Republici Srpskoj, smenama direktora u javnim preduzećima, kritikovanjem narod, pozivanjem naroda da ga “spali u zgradi Vlade”, Beogradom na vodi i komentarisanjem svih besmislenost koje mu se nađu na putu.

Da Vas podsetimo:  Hoće li Gojković preuzeti prljavu izbornu kampanju?

Nemački list Prese takođe primećuje da od Vučićevih reformi nema ništa.

“Nije prošlo ni sto dana od ustoličenja nove garniture vlasti, a ministar finansija podnosi ostavku. Ekonomski posrnula balkanska zemlja ide u pravcu bankrota”, piše austrijski dnevnik Prese.

“Zbog teških poplava očekuje negativan privredni rast od jednog procenta. Uprkos obećanjima i najavljenim reformama, kandidat za EU kreće se sve brže i brže kao nelikvidnosti. Budžetski deficit je na rekordno visokom nivou, a ionako ogroman broj penzionera i dalje raste”, komentariše Prese.

Teleprompter

1 KOMENTAR

  1. Zasto profesor Milojko Arsic uporno udara na penzionere, spas Srbiji vidi, na prvom mestu, u smanjenju penzija. Neki strucnjaci kazu da bi se smanjivanjem penzija prelio novac ZA DRUGE NAMENE, verovatno dotacije gubitasa koji besomucno trose novac poreskih obveznika. Zasto profesor ne prozove Ministarstvo finansija koje uporno donosi katastrofalne mere za privredu Srbije, umesto da smanjuje opterecenja Ministarstvo finansija povecava. Zasto profesor ne optuzi Ministarstvo finansija, kao i druga ministarstva, za katastrofalan rad, korupciju u okviru svojih redova, koja za rezultat ima naplatu od jedva polovine mogucih budzetskih prihoda. Od pocetka godine povecan je porez na imovinu, povecani su porezi i doprinosi pausalno oporezivim preduzetnicima sto direktno utice na zatvaranje radnji. A KOGA TO BRIGA?
    Zalaganje profesora za suzbijanje sive ekonomije je obicna farsa, po njemu bolja naplata moze da bude veca za 100 miliona evra. Ako se zna da utaje na godisnjem nivou iznose 3 milijarde evra zasto profesor ne kaze koje branse treba ostaviti utajivacima i korumpiranim drzavnim sluzbenicima koji ce ih pokrivati, kako bi privrednici iz ugrozenih bransi poceli da rade legalno. Profesor se zalaze za otpustanje 20 hiljada radnika godisnje sa platnog spiska drzave. Zasto ne podrzi drugaciji nacin otpustanja: svi radnici sa platnog spiska drzave koji budu uhvaceni u bilo kojoj utaji poreza trenutno dobijaju otkaz – ovom merom mozda bi i 100 hiljada radnika (mozda i vise), sami otisli do kraja godine. Koje utaje poreza vrse zaposleni na platnom spisku drzave: lekar hirurg dodatno radi u privatnoj klinici, ima pravo i mora da plati dodatni porez na prihod – ako ne plati, bude uhvacen, mora trenutno da dobije otkaz. Drzavni sluzbenik izdaje lokal, ne plati porez na zakup, trenutno dobija otkaz. I tako u svim bransama gde drzavni sluzbenik utaji porez mora trenutno dobiti otkaz. Niko nema prava da potkrada drzavanu na cijem se platnom spisku nalaz

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime