Njih troje su otišli iz Srbije, i ne pada im na pamet da se vrate

11
9550

Nije novost da mladi na sve načine pokušavaju da pobegnu iz Srbije. Njihov primarni motiv svakako je potraga za poslom, a njihovi prohtevi često su zaista skromni – oni uglavnom žele samo radno mesto koje će im isplatiti ugovorenu platu, i na kome neće svakodnevno drhtati od uvek mogućeg otkaza. Kada se u svet otisnete sa tako malim očekivanjima, zaista su šanse da se ona ne ispune minimalne, pa tako moderni “gastarbajteri” većinski poručuju da je Srbija za njih daleka, ružna prošlost.

2015-07-05_063522

Odlazak u inostranstvo nisu “izmislile” nove generacije – šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka ljudi sa naših prostora masovno su odlazili u Nemačku na privremeni rad. Međutim, jedna bitna stvar deli savremene gastarbajtere od pionira – one prve generacije iseljenika živele su za povratak kući, a zarađeni novac ulagali u poslove i imovinu u sopstvenoj domovini, dok o asimilaciji sa Nemcima i njihovim načinom života nije bilo govora. Današnjim iseljenicima povratak u domovinu je scenario iz najgorih noćnih mora, a prihvatanje drugačije kulture življenja jedan je od njihovih prioriteta. U nameri da potražimo odgovor na pitanje da li se Srbija, i u kom trenutku, toliko ogrešila o svoje stanovnike da oni od nje beže glavom bez obzira, da se nikada ne vrate, popričali smo sa mladim ljudima koji su sreću potražili na različitim stranama sveta. Neki od njih otišli su kada im je dogorelo do nokata, neki jer su tako oduvek želeli. Ovo su njihove priče.

Darko Zelić (29), završio je osnovne studije na Računarskom fakultetu, a master na Fakultetu tehničkih nauka sa odličnim ocenama.

– Još u gimnaziji sam znao da želim da odem i na tome dugo radio, a plan mi je bio da se odmah po završetku studija u što kraćem roku iselim. Potraga za poslom u inostranstvu bila je teška – u to vreme radio sam kao programer frilenser sa punim radnim vremenom, a ostatak vremena bazao sam po oglasima za posao. To je trajalo godinu dana, što je prilično dugo, a razlozi su bili sasvim opravdani. Na prvom mestu, Srbija nije u EU, te je poslodavcima komplikovano i skupo da nas zaposle. Iako su mi u to vreme prioritet bili poslovi u Dablinu ili Londonu, u to vreme u Irskoj je vladala velika kriza, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo pooštrilo imigracione zakone. Zbog toga sam se preorijentisao na Švedsku i Holandiju, i krenulo je mnogo lakše – u jednom trenutku imao sam istovremeno tri ponude za posao – dve iz Švedske i jednu iz Holandije. Bonus paket za posao u Amsterdamu bio je mnogo bolji, i tako sam doneo odluku – priča Darko, koji, iako je znao da se u Holandiji bolje živi, nije ni sumnjao da će mu standard toliko skočiti, i to za vrlo kratak vremenski period.

Da Vas podsetimo:  Od ČORBE OD KOPRIVE napravili biznis model

– Snaći se u sistemu gde sve funkcioniše i gde si zaštićen bolje od polarnog medveda zaista nije težak zadatak. Prošle godine kupio sam i stan iako nisam imao ušteđevinu. Dobio sam hipoteku bez nekih velikih problema, a rata za nju mi je niža od rente za iznajmljivanje stana, uprkos tome što mi je kupljena nekretnina na mnogo boljoj lokaciji. Pored toga, imam i povraćaj poreza od države jer sam kupio nekretninu. Sve to sam uradio bez problema uprkos tome što radim u firmi koja, za ovdašnje uslove, malo plaća radnike – neto plata mi je nešto preko 3.000 evra, pri čemu ovde svi imaju 13 plata jer postoji letnji bonus koji se dobija u junu, u iznosu od jedne plate, a ako je firma iole pristojna, postoji i još jedna plata na kraju godine – takozvana 13. plata – priča dalje Darko, dodajući i da tamo nije teško uštedeti jer su cene namirnica slične onima u Srbiji, dok je plata neuporedivo veća.

– Namirnice su često i jeftinije u odnosu na cene u Srbiji. S druge strane, cene u uslužnim delatnostima znatno su više – poređenja radi, ovde je standardna cena za večeru sa pićem i desertom oko 30 evra, dok u elitnijim restoranima cena može da bude i do 150 evra po osobi. Mnogim mojim kolegama je sasvim prihvatljivo da makar jednom mesečno odu na takvo mesto na večeru, ali ja smatram da je to zaista preskupo. Zdravstvo je takođe veliki izdatak – sistem je komplikovan i svakog meseca se plaća paket usluga, koji košta negde oko 100 evra. Čak i pored tog paketa, kakav god on bio, sve zdravstvene troškove, dakle, lekove, vađenje krvi i slične stvari, pokrivate sami. Iznajmljivanje stana je takođe strašno skupo – ja sam za stan na severnoj granici grada od 70 kvadrata plaćao 925 evra, a ljudi nisu mogli da veruju da sam prošao tako jeftino! Ipak, i pored svih tih troškova, meni je na kraju meseca ostajalo oko 1.500 evra koje sam mogao da potrošim kako god sam želeo – priča dalje ovaj mladić, dodajući da bi u tim okolnostima bilo razumno štedeti, ali budući da je, kako sam kaže, neižvljen i bez konkretnih obaveza, sve što mu ostane potroši na kraća i duža putovanja, te mu tako na računu na kraju meseca ostane iznos približan nuli, i to mu trenutno sasvim odgovara. Prirodno, nakon cele ove priče, zaključak je da mu povratak u Srbiju nije ni na kraj pameti.

– Ljudi se ovde vrte u jednoj spirali depresije, a kada im kroz razgovor provučem neke sitnice iz svakodnevnog života tamo, često dobijem komentar da im sve to zvuči kao neka bajka. Za domovinom i ljudima u njoj nema potrebe da patim, jer danas u vreme interneta mogu svakoga da vidim i čujem kad god poželim, i vrlo rado ugostim svakog prijatelja koji poželi da provede neko vreme u Amsterdamu. Njihovi komentari nakon toga obično su da Holanđani kao da su razmišljali kako da sebi olakšaju život u najvećoj mogućoj meri, i u potpunosti su u pravu – zaključuje na kraju Darko Zelić.

Da Vas podsetimo:  Stari čuvaju ognjišta u planinskim selima

Drugi primer je Branka Radovanović (29) koja je sa 18 godina rešila da ode u Kanadu i tamo pokuša da sebi stvori novi život.

– U Kanadu sam došla 2004. godine, po završetku Trgovačke škole. Kanadu sam izabrala jer mi je otac tamnošnji državljanin, a to mi je bila poslednja prilika da ja po tom osnovu dobijem papire, jer se to može uraditi do 18. godine. Moram priznati da sam prvu godinu tamo provela uglavnom u suzama, ali to je na neki način i normalno, jer sam bila mlada, i nisam u potpunosti ni shvatala kakvu uslugu sebi činim odlaskom – priča nam Branka, koja je po dolasku tamo završila i dodatne dve godine srednje škole, kako bi usavršila jezik, a zatim upisala i višu školu, smer biznis administracije.

– Posle tri semestra, shvatila sam da me taj smer apsolutno ne zanima i da tamo samo gubim vreme. Ispisala sam se i ni do danas nisam nastavila sa školovanjem. Po ispisu sam se iz Toronta preselila u Edmonton i pronašla stalni posao u prodavnici sportske opreme, inače najvećem kanadskom lancu radnji u tom sektoru. Nakon nešto više od pet godina rada, dospela sam do pozicije menadžera. Platom sam više nego zadovoljna, kirija mi je vrlo povoljna, i verujem da ću naredne godine sebi kupiti stan. Radim pet dana nedeljno, a imam tri nedelje plaćenog odmora godišnje – navodi Branka koja je već naredne godine po dolasku zaboravila na suze koje je lila kada je došla iz Srbije, pa joj sada povratak u domovinu nije opcija.

– Sebe zaista ne vidim u Srbiji, naročito dok traje ovakvo stanje (a koje je takvo od mog rođenja). Daleko od toga da ovde, u Kanadi, teku med i mleko, ali postoji neka sigurnost i mnogo veća mogućnost za normalan život. Žalosno je to što u Srbiji fakultetski obrazovani ljudi rade za 300 evra, a i to se smatra “dobrim snalaženjem” – zaključuje na kraju ova mlada Kanađanka.

Budući da je Holandija u poslednje vreme jedna od najradije viđenih destinacija za iseljenike, i treći primer dolazi nam odatle, a u pitanju je Nikola (29), programer koji je rešio da sreću oproba u Amsterdamu.

Da Vas podsetimo:  Ivana je odrasla u selu, završila fakultet i ima misiju da sačuva STARE SORTE Srbije

– Završio sam osnovne studije na Matematičkom fakultetu u Beogradu. U Srbiji sam radio nekoliko godina kao programer u par firmi da bih na kraju radio kao frilenser direktno sa klijentima iz Amerike. Poslove sam otkrivao što preko ličnih kontakata, što preko društvenih mreža. Kada sam počeo da razmišljam o odlasku, opcije su mi bile Holandija, Nemačka, Velika Britanija i Amerika. Od svih navedenih zemalja, Holandija je nudila najzgodnije uslove za migrante. Proces traženja posla trajao je par meseci. Aplicirao sam na svako odgovarajuće mesto, i kroz neko vreme dobio ponudu za posao od jedne kompanije iz Amsterdama, posle čega je radna viza bila gotova u toku od par nedelja. Dakle, čim se dođe do konkretne ponude, sve ostalo se brzo reši – objašnjava Nikola, koji trenutno kao programer radi u firmi srednje veličine. Kako kaže, četvrtina plate mu ode na kiriju za stan koji deli sa cimerom, a finansijskih problema nema.

– Mogućnost uštede mnogo je veća ovde – plate su drastično bolje, a cene osnovnih životnih stvari manje, pri čemu je izbor veći. Ipak, neke stvari, poput zdravstvenih usluga su papreno skupe – kaže nam Nikola, koji je u sličnoj situaciji kao i Darko sa početka našeg teksta. Kako kaže, pored finansijske “lakoće postojanja”, kvalitetu života mnogo doprinose i sitnice koje su tamo normalne:

– Osim kupovne moći, kvalitet života u Holandiji je definitivno bolji. Sitnice na kraju mnogo znače, od ljubaznih konduktera u tramvajima, preko najkvalitetnije vode za piće u Evropi, do toga da svu administraciju i plaćanje računa mogu da odradim onlajn. Loše stvari koje mogu da ti se dese u Amsterdamu jesu da ti ukradu bicikl ili da ti naplate kaznu za iznošenje đubreta u pogrešnom terminu – kaže on kroz osmeh. I zaista, ako je to najcrnji scenario, mora se priznati da život zaista izgleda kao iz bajke. Nikola, baš kao i naši prethodni sagovornici, o povratku ne razmišlja.

– Čovek se vrlo lako prilagodi boljem sistemu. Kada živite ovde, ne možete ni da sagledate u potpunosti koliko nam je sistem šupalj i koliko smo ogrezli u korupciju. U ovom periodu života, dolazak u Srbiju na tek par dana, više mi predstavlja stres nego zadovoljstvo. Možda to nije lepo reći, ali je svakako istinito – zaključuje na kraju Nikola.

Sudeći po ovim, i nizu primera koji se stalno navode u medijima, trend iseljavanja se neće u skorije vreme smiriti – makar dok Srbija ne bude u stanju da ljudima, pored dobre vremenske, ponudi i poslovnu klimu.

T. G. Foto: Pixabay.com

Dnevno.rs

11 KOMENTARA

  1. Koja propaganda. Zivot u inostranstvu je med i mleko. Vec 20 godina sam u Londonu. Zavrsila sam tu 2 fakulteta i da imam u Srbiji od cega da zivim sutra bi se vratila. Ovde je vec uspostavljen novi svetski poredak i sodom i gomora. Veliki satanizam vlada,unistava se porodica,nacionalni identitet. Deca se seksualizuju i vrsi im se menjanje pola. Obrazovanje je ispiranje mozga marksizmom. Slobode govora gotovo da nema. U Londonu punom crnaca i muslimana Englezi su vec nacionalna manjina. Nema ni jedna reklama niti bilbord sa belim ljudima, samo crnci ili mesani parovi ( crnac i belkinja) . Kalergi plan poslednja faza

  2. Проблем са животом на западу је то што је постало немогуће решити стамбено питање. Због надуваних цена скоро немогуће је купити неку непокретност, једино је могуће унајмити стан, такођер по надуваној цени. Дакле ти можеш да одеш да служиш код западњака, они ће ти дати и номинално велику плату, али скоро целу ту плату вратићеш њима кроз трошкове живота, и цео живот живећеш у изнајмљеном стану.
    Иначе овај портал дневно.рс има исте власнике као и отворено проусташки портал дневно.хр, једино што се на србском порталу не дозвољава србски национализам, него углавном се пишу измишљени чланци као што је и овај.

  3. Da se pridruzim i ja sa svojim komentarom. Ovakvim stanjem u zemlji nismo zadovoljni, zato sto smo imali mnogo toga sto je bilo bolje a pre svega je Jugoslavija bila uredjena zemlja sa tendencijom da bude pozeljna i da ima socijalni karakter. Sada je sasvim drugacije sistem je drugaciji i kao na zapadu zasniva se na bogacenju manjine. Sve je podredjeno tome. Medjutim, postavlja se pitanje ko se bogati. Jasno je da je cilj zapada da se oni bogate, pa makar to radili na silu i bombama ili uvoznom ,,demokratijom,,. Mi smo primer svega navedenoga. Mi smo mala zemlja i sve se zna koje skim i ko kome radi o glavu. Bogate se banke, veliki sistemi i svi oni rade da zarade na nama, jer njihovi vlasnici nisu nasi gradjani. Inspekcije i deo drzavnog vrha blagonaklono i zastitnicki se postavlja prema njima. Zato sto su ih i strani bogatasi doveli na vlast. Nas narod ima samo haos i ne daj boze da se dogovorimo o bilo cemu.Projektovani haos.

    • Razumno, kratko i lepo opisana situacija……..(od strane pere). Nismo mi najgori na svetu (ako igde postoji najgori narod) vec smo svedoci i zrtve projektovanog razvaljivanja drzave i unistavanja naroda(ostaje jos da nas proglase genocidnim i to od strane onih koji su to cinili svuda po svetu). I to vec skoro tri decenije unazad. Ko nece da se vrati …….lepa mu kuca. NEMOJ DA MUTIS I TALASAS. Ako hoces pomozi bilo kako , ono barem nemoj da dosipas i prosipas po nama koji zivimo u Srbiji.

  4. MOZE LI NEKO DA ME IZVUCE IZ OVE BEDE U SRBIJI SVE GORE I GORE!!!! NEKAKO BIH SE ODUZILA SAMO DA MI POMOGNE.OVDE NEMA VISE MESTA ZA POSTENOG I VREDNOG COVEKA.POMOZITE MI DOK JOS MOGU DA RADIM I DA TAKO SEBI ZARADJUJEM ZA ZIVOT.OVDE VISE PRITISAK NE MOGU DA IZRZIM, UBICE ME OD PONIZENJA SOPSTVENA ZEMLJA. Hvala svima koji me razumeju i pomognu!!!!

  5. Srbija je jedna od najgorih zemalja na svetu a srbi jedan od najgorih naroda. I treba da nestane sa lica zemlje a prostor se ustupi nekom normalnijem, jer mi nismo sposobni da budemo normalna nacija.To cemo jedino uspeti ovako kako vi to radite koji ste otisli, jer ovo sto ostaje ovde je dno dna i mulj koji je katastrofa i koji ce sam sebe da unisti, sto i zasluzuje. Posle odlaska svih nasih „neprijatelja“iz jugoslavije ostadosmo sami i bas od tad nam postaje sve gore i gore. Nema vise ustasa, balija i svih nasih neprijatelja a nama nikad gore? Zakljucak je jasan. Mi smo ti koji smo najgori i od kojih su pobegli svi i svi nas se groze. Cast izuzecima kao sto ste vi koji ste otisli i oni koji su svesni svega ovog a i dalje su u srbiji iz nekog razloga….Pozdrav za sve normalne ljude iz srbije

    • Milutine ja volim svoju zemlju SRBIJU za razliku od tebe a zivim u inostranstvu,nebitno.
      Svi znamo da vladaju Autoktate,Kleptokratija i Plutokratija.
      Ni ja ne volim lopove i bivse komuniste,a zemlju Srbiju volim,a tebi ako se ne svidja MARS IZ SRBIJE I NEMOJ PLJUVATI PO SRBIJI i nemoj se nikada VRATITI U SRBIJU ako planiras da odes.

      • Pa kad si tako opasan i toliko volis svoju Srbiju, sto se ne vratis? Kazes nebitno, itekako je bitno. Najvise volim vas patriote sto pametujete na daljinu.
        Vrati se junacino, pa onda voli svoju zemlju i svoj narod.

    • Svako u drugome prvo prepozna ono sto sam nosi u sebi. Sto se tice promena na bolje, bilo bi lepo da pocnete od sebei svog doma, Milutine. Ili idite, niko Vam ne brani.

    • Не бих се сложио са Милутином да је Србија најгора земља на свету а Срби један од најгорих народа. Обишао сам света и могу рећи да је Србија једна од најлепших земаља на свету. Туга ове лепе Србије је што у њој тренутно живи убедљиво најглупља генерација Срба у историји Срба. Паметни Срби су или изгинули за време првог светског рата борећи се за слободу своје Србије или су их побили глупи Срби након другог светског рата зато што нису спадали у раднике, сељаке и поштену радничку интелигенцију. Нажалост, паметни Срби нису отишли ван земље већ под земљу. Данашња српска „интелигенција“ су умишљене величине и снобови којима је само битно да им пише Др/Мр/Дипл Инг испред имена. Велика већина оних који су се иселили из Србије и говоре како им је драго што су се иселили и да се више никад неће вратити су припадници овакве „српске интелигенције“.

  6. Ne znam zasto nam predocavate ono sto svi znamo – da zivimo u usranoj zemlji. ne padam na fore : „jaoooo volim svoju zemlju…!“ jer nasa na zalost nije normalna i necu da slusam tzv.patriote koji su zapravo srasli sa foteljama i kojima je lepo na grbaci naroda i radnika. I ja sam zato otisao i muuuukaaaa mi je od svih tamo bitangi i baraba na vlasti.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime