Nobel za Vuka

Jedan od najvećih, ako ne i životni uspeh Vuka Draškovića, zbio se pre nekoliko dana, u Miločeru: satima je, na terasi restorana, sedeo za stolom i razgovarao sa Milom Đukanovićem, bivšim predsednikom Crne Gore!

To i ne bi bio naročit uspeh, da nije sledeće činjenice: Danica Drašković, Vukova supruga, sedela je nekoliko stolova dalje, sama, pila svoje piće i nije se mešala u razgovor…

Ova epizodica sa Vukom u šortsu i majici, Milom u farmericama i košulji sa dugim rukavima i Danom za drugim astalom, najjači je šlagvort za baždarenje poligrafa kojem bi, jednog dana, trebalo izložiti najčuveniji opozicioni bračni par Srbije.

Poligraf bi, na prethodno, već zavrištao kao Damljanov ”zelenko”, jer i ove sprave bez mozga znaju da Vuk i Dana ne žive kao bračni par, već kao bračni trougao sa vlašću, u kome oboje varaju vlast.

Jača je Vukova sa teškom mukom izborena samostalnost da bez Dane razgovara sa Milom – nego samostalnost Crne Gore, za koju se izborio Milo; jače je Vukovo pojedinačno članstvo za Milovim stolom, nego članstvo Crne Gore u NATO..!

Ali – što bi mi trunili u čaše iz kojih oni piju za odvojenim astalima..?

Samo zato da ne bi o Vuku i njegovoj ovogodišnjoj predsrebreničkoj izjavi ”da je najveći broj zločina i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu počinila srpska strana”. Da ne bi o izjavi ”da su Srbi klali i ubijali nevinu decu po Balkanu”, za koju je Vuk na tviteru objavio ”da to nije nikada rekao i da je to sramna laž ”Vidovdana”… Ali, nije tvitovao protiv one prethodne izjave, po kojoj su najviše zločina počinili Srbi!

Pisac ”Noža”! ”Noći Đenerala”!

Nismo ga odmah na ”poligraf” – jer je valjalo sačekati da bude i prođe komemoracija u Srebrenici: objektivno – postojala je mogućnost da se posle onakvih izjava Vuk pojavi u Srebrenici i javno sebi odseče jednu ruku, pa jezik, onaj jezik koji je devedesetih na mitingu u Užicu poručio da će odseći svaku muslimansku ruku koja u Sandžaku podigne ”zeleni barjak”!

Znajući Vuka, ne bi mu bilo teško da, potom, držeći nož u ustima, odseče sebi i onu drugu ruku, a na kraju, sa nožem između stopala – sam sebi prereže grkljan!

Kako bi i na sebi dokazao da su Srbi najveći koljači!

Nema, on, problem sa nožem, nego profit: profitirao je prodajući Srbima knjigu o ustaškim zločinima, danas profitira kod Hrvata i inih naroda tvrdnjom da su Srbi, u stvari, najveći koljači!

Nema, on, problem ni sa srpskom i svetskom javnošću, već sa sobom kada se, svakog jutra, nađe u dilemi ispred svog regala: da li tog dana da obuče odelo za Nobevlovu nagradu za književnost ili odelo za Nobelovu nagradu za mir…?

Koja li će pre stići, koja će ga iznenaditi..?

Da je, po Dani pravde, davno bi dobio obe, jer niko kao on nije umeo da opiše Hrvate koji su poklali sve Srbe osim njega – da bi jednog dana mogao da priča i piše o srpskim zločinima!

Pa će, kao jedini koji o tome slobodno govori, dobiti Nobelovu nagradu za mir!

Realno, tu je nagradu zaslužio davno, još u prvim danima braka kada su se, on i Dana, porodično, dogovarali – ko će od njih dvoje da se brije, kada je on sav teret ovoga sveta preuzeo na sebe, rekavši: ”Dano, ja ću nositi bradu!”

Dani je dopalo da nosi novce, u svakom režimu, pa i u ovom u kojem, ni kriva ni dužna, svakog meseca mora da misli – kako će dočekati sledeći prvi u mesecu sa samo 800 hiljada dinara za tegobni rad u Upravnom odboru EPS-a…

Za nju i njene zasluge, to je malo, da je više podelila bi rodbini i prijateljima koji su bez posla! A, ovako, sve je morala da ih zaposli! Vuk nije nikog zapošljavao, osim Dane, jer su njegove sve poklali ustaše.

I – sram da je Aleksandra Vučića, koji Dani nije odgovorio na javno pismo. Doduše, ne znam da li je odgovor izostao zato što se Vučić poneo kao engleska kraljica ili zato što se Dana ponela kao Toma Nikolić, koji je pisao engleskoj kraljici, a ova mu nikada nije odgovorila…

Kako god, sve je to u istoj koaliciji.

Izuzev engleske kraljice.

Radoje Andrić

www.iskra.co