NOGO: Krivične prijave protiv Nikole Petrovića i Neše Rominga

0
913
Srđan Nogo / Foto: YouTube Screenshot

Nikola Petrović i Nenad Kovač su uhvaćeni u laži. Ko je od njih laža, a ko paralaža trebalo bi da utvrdi istaga Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu po krivičnoj prijavi koju je protiv njih podneo narodni poslanik Srđan Nogo.

U odvojenim sudskim postupcima, Kovač i Petrović su dali kontradiktorne odgovore na isto pitanje, što dokazuje da je jedan od njih dao lažni iskaz, čime je izvršio krivično delo iz člana 335, stav 1, Krivičnog zakonika. Istu povredu zakona, u drugim parnicama, izvršio je Sava Terzić ili opet Nenad Kovač. I to treba da se utvrdi po krivičnoj prijavi Srđana Noga.

Nenad Kovač, poznatiji kao Neša Roming, 2017. godine, tužio je Noga zbog navodne povrede časti i ugleda izjavama u kojima ga je dovodio u vezu s različitim političarima, pa i s Aleksandrom Vučićem. Osnovanost tužbe može da se razume, pošto veza s Vučićem zaista može da naruši nečiji ugled. Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vođen je postupak u kome su saslušane parnične stranke. Na ročištu koje je održano 15. oktobra 2018, punomoćnik tuženog Noga pitao je Kovača da li poznaje Vučića. Kovač je rekao da ga ne poznaje.

– Negiranjem poznanstva s Vučićem, Kovač je pokušao da stvori utisak da su moje izjave potpuno bez osnova i neistinite. I zaista, u tom parničnom postupku 20. decembra 2018. doneta je presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev, pa sam obavezan da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, isplatim 100.000 dinara i troškove parnice u iznosu od 79.700 dinara. U presudi je navedeno da je tužilac izjavio da ne poznaje Aleksandra Vučića, što, dakle, znači da je na lažnom iskazu tužioca Nenada Kovača zasnovana odluka koja je doneta – kaže Srđan Nogo za Magazin Tabloid, uz napomenu da je Apelacioni sud 13. juna 2019. godine ukinuo tu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.

Na isto pitanje, sasvim drugačiji odgovor dao je Nikola Petrović, poslovni partner Nenada Kovača u više zajedničkih preduzeća i istovremeno dvostruki kum Aleksandra Vučića. U drugom parničnom postupku, po tužbi Kovača protiv Boška Obradovića, predsednika pokreta Dveri, na ročištu koje je održano 25. aprila 2019. svedočio je Petrović.

– Petrović je prvo potvrdio opštepoznatu činjenicu da je u kumovskim odnosima s Vučićem, a da direktno pitanje da li mu je poznato da li Nenad Kovač poznaje Aleksandra Vučića odgovorio je potvrdno, jer ga je video u njegovoj kući. To je direktno kontradiktorno iskazu samog Kovača, koji je negirao da poznaje Vučića. Jedna od te dve izjave, Kovača da ne poznaje Vučića, ili Petrovića da Kovač poznaje Vučića, mora biti neistinita i predstavlja lažan iskaz. Pošto ne mogu biti siguran o tome koji je od ova dva iskaza lažan, podneo sam krivičnu prijavu protiv obojice, i Kovača i Petrovića. Jedan od verovatno najpogodnijih načina za rasvetljavanje činjenica i utvrđivanje koji je od dva iskaza lažan jeste upravo ispitivanje kao svedoka Aleksandra Vučića, pre svega na okolnost da li poznaje Nenada Kovača – kaže Nogo.

Da Vas podsetimo:  Mediji i virus: Na sud zbog gostovanja u Utisku nedelje

Istim povodom, da bi se utvrdilo ko je davao lažni iskaz pred sudom, Nogo je podneo krivičnu prijavu protiv Kovača i advokata Save Terzića.

Pred beogradskim Prvim osnovnim sudom vođen je parnični postupak protiv Srđana Noga, po tužbi Save Terzića, opet za nadoknatu štete zbog navodne povrede časti i ugleda. Tokom saslušanja, na ročištu 12. decembra 2018, Terziću je punomoćnik tuženog postavio pitanje kakav je njegov odnos sa preduzećem „Lanus“ i da li je tačna izjava Nenada Kovača da je to bila njihova zajednička firma. Terzić je rekao da je imao poslovni odnos s „Lanusom“, ali da to nije bila njegova i Kovačeva firma.

– Terzić me tužio jer sam ga dovodio u vezu sa preduzećem „Lanus“, nosiocem projekta „Bus plus“, zatim otimanjem preduzeća „Certus“ i prebacivanjem poslovanja sa „Certusa“ na „Lanus“, kao i saradnju sa Zoranom Ćopićem, pravnosnažno osuđenim u Srbiji i Bosni i Hercegovini za pranje novca od trgovine narkoticima. Pitanje odnosa Save Terzia sa preduzećem „Lanus“ bitno je radi razjašnjenja relevantnih činjenica u tom parničnom postupku. Negiranjem da ima veze sa „Lanusom“, Terzić je pokušao da stvori utisak da su moje izjave potpuno bez osnova. Sud je poverovao, pa je 11. aprila 2019. doneta presuda kojom sam obavezan da mu, zbog povrede časti i ugleda, isplatim 100.000 dinara i još 69.200 dinara na ime troškova parničnog postupka. U presudi je istaknuto da „Lanus“ nije bila zajednička firma Terzića i Kovača, što znači da je odluka zasnovana na lažnom iskazu tužioca – tvrdi Nogo.

Nenad Kovač je, u drugom sudskom postupku, demantovao Terzića. U parnici protiv Noga, Kovač je izjavio da su on i Terzić bili suvlasnici u „Lanusu“ i da se Kovač povukao iz tog preduzeća 2009. godine. Jedan od njih, Kovač ili Terzić, nije rekao istinu, odnosno dao je lažni iskaz, čime je izvršio krivično delo. Pošto nije siguran ko je lažov, Nogo je podneo krivičnu prijavu protiv obojice, pa neka se suoče i razjasne u sudnici.

Da Vas podsetimo:  Vulin, humanista sa žilet-žicom

Krivična prijava protiv Kovača i Terzića je značajna i po tome što su u taj slučaj umešani i pojedinci iz vrha organizovanog kriminala, kao i korumpirane sudije i tužioci. Na tom primeru se vidi sprega vlasti, kriminala, pravosuđa i tajkuna.

– Ko u ovom slučaju govori istinu jasno se vidi u transkriptima tajno prisluškivanih i snimljenih razgovora Zorana Ćopića sa Savom Terzićem, Nenadom Kovačem i Bojanom Kordićem. Snimci prisluškivanih razgovora su saslušani na jednom ročištu i utvrđeno je da odgovaraju transkriptima. Ti razgovori se direktno odnose na pranje para narko klana Darka Šarića, kupovinu firme DTM i privatizaciju „Mitrosrema“, za šta su osuđeni Ćopić i Nikola Dimitrijević. a sudi se Šariću. Ali, niko nije ni saslušao, a kamoli vodio postupak protiv Kovača i Terzića. Čak su i ovi razgovori skriveni, nema ih u predmetu Darka Šarića i na njih je stavljena oznaka „državna tajna“ – ističe Srđan Nogo.

Transkript razgovora Terzića i Ćopića je objavljen u Magazinu Tabloid 27. marta 2014. godine. Pošto su saznali da će naš Magazin objaviti transkripte, Nenad Kovač i Nikola Petrović su ih dali nedeljniku Afera, da ih i on objavi, ali bez pominjanja Nenada Kovača.

Slučaj je počeo pre desetak godina, kad je firma „Cirtus“, kao što kaže Nogo, oteta od pravog vlasnika Dejana Dragojlovića. Poslovi su prebačeni na „Lanus“, za koga je namešten tender za „Bus plus“. Kad je Dragojlović pokušao da odbrani svoje poslovne interese, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu povelo je postupak protiv njega.

– Nenad Kovač je na ročištu 15. oktobra 2018. priznao da je u kumovskim odnosima sa Ljubivojem Đorđevićem, tužiocem Prvog OJT, koje je vodilo postupak oko preduzeća „Certus“ u kome je Dragojlović okrivljen za delo koje je brisano iz Krivičnog zakonika i dva dela za koje je nastupila apsolutna zastara krivičnog gonjenja. U tom sporu navodno je oštećen Sava Terzić, a sudski postupak je vodila rođaka Terzićeve supruge. Da ne bude kraj ludila u tom postupku, određen je pritvor Dragojloviću, za delo koje nije krivično delo, i to na dan kad sam imao ročište u parnici sa Kovačem. Na tom ročištu je Kovač priznao kumstvo sa tužiocem Đorđevićem i suvlasništvo u „Lanusu“ sa Terzićem. Tada sam predložio Dragojlovića kao svedoka. Kovač je, odmah posle svog iskaza, izašao ljut iz sudnice i sat i po kasnije je određen pritvor Dragojloviću. I to nije kraj kriminala u ovom predmetu. Postupajući tužilac Sofija Radak je razrešena krajem prošle godine, jer je u tom predmetu uništavala dokaze, falsifikovala dokumenta, krala spise, pa ih vraćala – tvrdi Nogo.

Da Vas podsetimo:  Testiranje na korona virus u Srbiji je mučenje

On je više puta lično išao na suđenja u kome se do sada izuzelo sedmoro sudija i zamenila dva tužioca, a optužnica je četiri puta vraćana na doradu. Jedan tužilac je napredovao, drugi je razrešen.

– Ovo nije prvi postupak u kome je tužilac Đorđević postupa, a da ima veze sa Dragojlovićem. Od 2007. godine, kao zamenik u Višem tužilaštvu, tri i po godine je u fioci držao krivičnu prijavu Dejana Dragojlovića protiv Branke Totić, za krađu patenta, da bi je na kraju odbacio. Tada se i okumio s Kovačem. Naprosto, Dragojlović nije imao šanse da se izvuče iz mreže sudija i tužilaca povezanih s Terzićem i Kovačem. Prinudni upravnik „Certusa“ bio je Predrag Bijelić, prijatelj Save Terzića i radnik „Lanusa“. Dragojloviću je jedno vreme sudila Ana Trifunović, Bijelićeva rođaka. U takvim okolnostima, sud se nije interesovao za pregršt dokaza protiv Terzića, za izvode iz APR-a, prisluškivane razgovore, audio i video nadzor sastanaka sa Ćopićem, u kojem nedvosmisleno priznaje da je od firme DTM Nikole Dimitrijevića, zajedno s Nenadom Kovačem, kupio 2500 MPOS terminala za „Lanus“ – ističe Nogo.

Sad se u problemu našlo beogradsko Prvo osnovno tužilaštvo, koje će morati da se odredi prema krivičnoj prijavi Srđana Noga i proceni ko je izvršio krivično delo davanja lažnog iskaza, Kovač ili Petrović, Kovač ili Terzić. S obzirom na stanje u srpskom pravosuđu, realnije je očekivati da u pritvoru završi Nogo.

Predrag Popović
Izvor: predragpopovic.wordpress.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime