Non serviam

6
398
Milan Milenković / Foto: YouTube Screenshot

Davno je to bilo, sad je već nevažno da li 1977. ili 1978., kada sam, u tada izrazito komunističkoj Vojnoj gimnaziji, na pismenom iz srpskog, koji je imao temu „Revolucija“, napisao da je prva revolucija, za koju se zna, bila ona kad je Satanijel, pali anđeo, odbio da služi Bogu rečima: Non serviam, ili „Neću da služim“. Ko slabo poznaje vreme i okolnosti, mislio bi da sam nadrljao, međutim – nije tako bilo. Naprotiv: vođen sam od učionice do učionice da čitam svoj sastav. Jer, komunizam je, kao i svaka vera, imao svoje „pale anđele“, od kojih su neki, poput Đilasa i Vlada Dapčevića, još bili živi, a ovaj drugi i na robiji.

Legenda kaže da su, zapravo, četiri anđela otpala (Satanijel, Velzevuv, Lucifer i Levijatan), ali je docnija hrišćanska redaktura sve njih – a šta je drugo i mogla – spojila u jedno lice: Đavola.

Tema je, zapravo, večita i vezna je za samu bit ljudskog postojanja, za one delove naše egzistencije gde se dihotomije ne mogu prevazići. Snažan duh je nužno i skeptičan i kritički raspoložen duh, dakle sasvim neprikladan za masovnu upotrebu. Snažan duh ne viče, iz mase, ni „Aco-Srbine“, ni „Vučiću-pederu“, jer takav duh prezire masu. Ni masa mu ne ostaje dužna, jer je njen osnovni odnos prema takvima: ti misliš da si bolji od nas!? 

Đavo, to zbirno ime za četiri pala anđela koja su odbila da služe, je priča o sili sa kojom se Bog otima o ljudske duše. Tu Bog ima svojstvo političke partije ili pokreta, pa čak i bilo koje zajednice, koja je vezana slepom poslušnošću, koja je kompaktna i koja je iz sebe izbacila i poslednji trag sumnje. Onaj ko je opasnost za takvu zajednicu nije druga zajednica, već slobodnomisleći „Đavo“, gospodar znanja, pa samim tim i mogućnosti da pokoleba poslušno stado. Svaki ugovor sa Đavolom, u literatri i umetnosti uopšte, jeste davanje duše , u zamenu za znanje. Priča, zapravo, uopšte nije o Đavolu, on je samo tu da plaši meadaptibilnu decu, već o nadmoći duha i slobodnoj misli, o smelosti da se kritikuje red stvari zasnovan na veri, emocijama i ritualnim ponavljanjima u iskazivanju privrženosti vrhovnom autoritetu. Đavo je onaj koji kvari idilu, koji tera na razmišljanje i koji kvari zbijanje u toplu, smrdljivu i, pre svega, poslušnu gomilu.

Da Vas podsetimo:  Politika podele i naseljavanja Srbije migrantima vodi u građanski rat i nestajanje

Zato svaki slobodan duh, svaki snažan duh, i u naše vreme, ima nešto od palog anđela: jasno vidi stvari i silan je u mislima, ali mu fali mir; velike je u mislima i delima, ali je nužno gord i usamljen.

Masa, bilo u formi društva, zajednice, političke partije, ili pevačkog društva, takve ne voli;ona nagrađuje adaptibilne, posebno ako su još i mediokriteti. Mesto na društvenoj lestvici ne određuje se prema delima i znanju, po vrlini i postojanosti, već prema tome kako zajednica verifikuje uspeh, jer i on ima svoj protokol, iz koga se ne sme iskakati, ako se hoće ljubav i naklonost zajednice.

Petronije Arbitar se ubio, možda i poslednji Rimljanin starog kova, ubio se, ostavivši Neronu pismo, u kome je rekao: „Odlazim, jer više ne mogu da kvarim uši tvojim stihovima“. Smrt mu je bila bliža od naklonosti cara i dvorske kamarile.

Zanimljivi su Đordano Bruno i Galilej: jedan je ostao snažan do kraja, drugi je dao, kako bi komunisti rekli, pokajničku izjavu, raskritikovao se pred kolektivom. Đordano je bio div, a za Galileja važi ona Hristova: duh je spreman, ali je telo slabo.

Sokrat   je počinio greh neadaptibilnosti i to je, u skladu sa otvorenošću antičkog čoveka, utvrđeno u bukvalnom tekstu presude: kriv je što je kvario omladinu (učio je da je znanje objektivno, dakle da nije nešto o čemu zajednica treba da odlučuje) i da krši običaje, odnosno ne poštuje bogove. Nije ni pokušao da se spase i otrov, koji je trebalo da popije u roku od sedam dana, popio je prvog dana. Glavna optužba je, zapravo, bila vrlo jednostavna, uvek ista: ti misliš da si bolji od nas!? Teško je zamisliti da su katolički inkvizitori, ili atinska gomila zanatlija i nikogovića, koji su sudili Sokratu, uopšte ulazili u meritum, odnosno razmatrali da li je Đordanova matematika tačna, ili su Sokratova razmišljanja ispravna; oni su umrli, ne zbog nedostatka tačnosti i znanja, već baš zbog viška. Gomila je sasvim ravnodušna spram znanja, čak ga smatra i štetnim, nečim što opterećuje mozak, koji ima pametnije načine da se angažuje. Da ne misli, recimo, ili da misli u stereotipima.

Da Vas podsetimo:  Srbologija za početnike

Meni je, kad neko kaže: „On bar nešto radi“, „Hajde da promenimo nešto“, ili „Rusi nas bar nikad nisu bombardovali“ jasno da pred sobom imam krtog medikriteta, bez sopstvene misli u glavi, koji nema ni teoretsku šansu da prekorači prag osrednjosti, ali ima odličan potencijal da mrzi one koji to mogu.

Svako, ko oseća pozvanje, ko oseća u sebi da nije osrednji, da mu je biologija odredila da bude bolji, ima izbor: može da se uklopi i pristane na stereotipe, da ne bi vazda bio kaštigovan, ili da se popne gde mu je mesto, ali mora da zna da tamo gde ode, hladan vetar duva i usamljenost je stalna.

Kad imate pametno dete, kad vidite da mu Bog nije dao da bude srednji primerak, vi ga lomite, gnjavite i pritiskate da se uklopi. Nemojte. Pustite ga da i on, poput Satanijela, prestane da služi, samo mu predočite posledice.

Pročitajte mu ovaj pasaž iz pesme Đure Jakšića, koji je i sam umro od pandurskih batina, jer nije bio adaptibilan, što ozbiljno, i danas, povređuje mozak svakog šalterskog službenika i policajca:

Foto: printscreen

To je sudbina svakog ko se ne miri sa osrednjošću. U toj sudbini ima slave, ima moći, ima i gordosti, ali nikada mira i nikada družbe.

Na kraju da kažem, radi onih koji bi mogli pomisliti da zagovaram satanizam: satanisti su, sa svim svojim učenjima i ritualima, samo obrnuti vid crkve; ne gomila koja negira veru, nego koja je protiv nje, ali ne zbog izuzetnosti (jer da jeste, ne bi bila ekipa, nego pojedinac), već iz bunta protiv autoriteta, kao i zbog nemoći da se bunt pobedi. Oni su odrekli Boga, ali ga time nisu prevladali, samo su istu religioznu priču okrenuli naopačke. Istinski pobunjenik je izvan priče, a ne u obrnutoj priči.

Da Vas podsetimo:  Trailer

Običan čovek je sazdan tako da ide za onim ko oko vrata nosi medenicu, čak i ne pitajući otkud tom medenica oko vrata. Prosto, sledi zvuk. Sazdan je da bude rob, ali itekako ume da mrzi onoga ko nije tako sazdan. Mediokritet je čovek kao biološko trajanje, a neko ko je izuzetan je čovek kao vrh evolucije. To jedno s drugim ne ide.

Dve oprečne tendencije razapinju svako ljudsko društvo: težnja ka sluzavoj, toploj uklopljenosti i težnja ka vrhovima ljudskosti. Sve što je veliko u ljudskom postojanju, stvorili su ovi drugi, koji su se popeli na vrhove. Teslinu struju koriste i mediokriteti, ali da im je bio tu, pod nosom, toliko bi ih iritirao, da bi čitao strujomere u Kaluđerici. Masa, kao masa, mnogo lakše, a naročito uspešnije mrzi, nego što poštuje i razume. Opet, široka piramida, koja uključuje i bezmozgoviće jeste pretpostavka za postojanje onih najboljih.

Svak za sebe, mislim na one koji imaju mozak i umeju da ga koriste, mora da odluči na šta su ga uputili nasleđe i lične sklonosti: hoće li biti u toplom smrdu mnoštva, ili u hladnoj usamljenosti izabranih.

Milan Milenković
Izvor: milanmilenkovic.com

6 KOMENTARA

  1. Препричавање Ничеа не може извући из осредњости онога који препричава. Такође, не треба заборавити да је Бог творац, а ђаво ипак, само творевина. И најзад, највећа заблуда – није ђаво отац знања, него отац лажи, преваре и лукавства. Он је родоначелник злоупотребе слободе, кушач, и дух небића.

  2. U ovom milenijumu kao pečurke posle kiše rastu mediokriteti o kojima Milan piše i govori na svoj, samo njemu svojstven način. Žalosno je da u poplavama primitivizma i rijalitizma gubimo utakmicu sa kulturom, istorijom, sadašnošću i budućnošću, sa životom, te da se najlagodnije osećamo u prošlosti gde bijemo bitke naših predaka i pokušavamo da se osvetimo svima koji su ih pobedili i vojnički i politički. Kako je piramida vrednosti već oko 40g u čitavom svetu bačena u živo blato, sve dok se ne opasuljimo i probudimo u loncu u kome nas kuvaju sa žabama neće nam biti bolje. Sujeta, narcisoidnost, oholost, pohlepa, bezosećajnost,.. bolesna konkurencija, moraju se zameniti saradnjom i kooperacijom, to je efikasan lek za društveni kancer koji nas razjeda.

    • „ najlagodnije se osećamo u prošlosti gde bijemo bitke naših predaka“
      „..у Србији је, осим у граматикама…, на снази само прошлост, није то фикција (Басара). Ваља избећи замку да вазда будемо „камиказе историје“ (опет Басара), камен у туђој руци.
      „Sujeta, narcisoidnost, oholost, pohlepa, bezosećajnost,.. bolesna konkurencija (то су атрибути ђавола, кога Миленковић велича као родоначелника иберменша!)), moraju se zameniti saradnjom i kooperacijom, to je efikasan lek za društveni kancer koji nas razjeda.
      Да су могли бити „замењени“, већ би били. Међутим, постаје све горе, без Бога, и вере, а то је једини пут и излаз.
      То је хуманистички концепт, који је доживео пораз, најубедљивије на крају Великог рата, који је означио пораз хуманизма и снажно нагласио безначајност човека, његовог живота (Берђајев). О томе говори Солжењицин:
      „Уопште човек, прогласивши себе за средиште битка, није успео да створи уравнотежен духовни систем. ….Читаво то претезање слободе ка злу стварано је постепено, али је очито првобитно било зановано на хуманистичким човекољубивим представама да човек, господар овог света, не носи у себи унутрашње зло… „сви имају право да све знају“ Лажна парола лажног века“, каже Солжењицин.

  3. Milanov tekst uvek rado citam upravo zbog nacina misljenja …..Treba cuti sta on govori i pise. Poneki put to zaboli ali uvek su to dobronamerne reci za polzu onome ko hoce da cuje (razume).

  4. dihotomija svetlo tama je stara kao i svemir. mrak univerzuma nasuprot svetlosti zvezda
    covecanstvo samo onda tim stvarima dodaje ljudske karakteristike, ie – satana, bog isl
    ko stvarno veruje u satanizam nek se zapita gde mu je mozak

  5. Na kraju da kažem, radi onih koji bi mogli pomisliti da zagovaram satanizam: satanisti su, sa svim svojim učenjima i ritualima, samo obrnuti vid crkve; ne gomila koja negira veru, nego koja je protiv nje, ali ne zbog izuzetnosti (jer da jeste, ne bi bila ekipa, nego pojedinac), već iz bunta protiv autoriteta, kao i zbog nemoći da se bunt pobedi. Oni su odrekli Boga, ali ga time nisu prevladali, samo su istu religioznu priču okrenuli naopačke. Istinski pobunjenik je izvan priče, a ne u obrnutoj priči.
    – Pogresno ucenje koje coveka dovodi u zabludu i greh, jednako je opasno kao i uzvisen odnos manjine prem vecini, jer manjina uvek pokusava da sebe nametne kao naj bolji ili naj pametniji.
    – To ne znaci da je ta manjina sustinski pametnija i bolja.
    Djavo odnosno satanisti nisu obrnuto crkvi, oni su crkvenomrzci i obrnuto Bogu.
    Bog je svetlost a satan je tama. Iz toga proizilazi i sve buduce, ako pobedi Bog u nama, zivecemo u svetlosti i ljubavi.
    Ako u nama pobedi satan, onda smo osudjeni na vecitu tamu i pakao.
    – Pogresno je ucenje da je covek koji od satane prima znanje slobodan, naprotiv, kad dusu das za znanje koje satan nudi ti postajes rob.
    Mudrosti koje covek prima od Bga ne cine coveka robom ali takvi ljudi nisu u sirim masama shvaceni i prihvaceni jer su retki.
    Nije sustina naseg zivota da grabimo materijalna dobra, da grabimo znanje jer je Bog svakom od nas dao po nesto i tacno onoliko koliko smo sposobni primiti, umnozavati, deliti i nositi.
    Sto covek vise deli vise i dobija.
    Opasnost po covekovu svest jeste lukavo satanisticko ucenje i poredjenje atane sa crkvom samo izvrcuci u obrnutom smeru.
    Satan je zlo, pali Andjeli se upravo zato i zovu PALI jer nisu bili sposobni ziveti u zajednici sa Bogom.
    U kuci u kojoj zive dva roditelja sa petoro dece, dete koje odstupi od porodicnih vrednosti, koje je buntovnik i koje nije sposobno da zivi u toj zajednici, cim odraste odluci se odnosno odeli i nastavi svoj zivot.
    Nije vrlina djavola znanje vec lukavstvo.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime