Srbija figurira kao jedno od verovatnih mesta za izgradnju stalnog regionalnog centra za razmeštanje izbeglica
U Evropskoj uniji se munjevito produbljuje unutrašnji sukob po pitanju izbeglica – koji nikud nije nestao bez obzira na pokušaje Brisela da građane EU odvuče od tog problema nametanjem antiruske histerije oko Sirije, Ukrajine i Pribaltika. Četiri zemlje Centralne i Jugoistične Evrope – Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka – u isti mah su saopštile namere da zatvore sopstvene granice i samim tim blokiraju “balkansku maršrutu”, kojom se izbeglice usmeravaju u Evropu. Politički lider u toj grupi država, po prirodi stvari, postala je Austrija, koju sa tim državama povezuju ne samo zajedničke istorijske sudbine nego i konkretni regionalni interesi – u tom smislu finansijsko-ekonomske prirode.
„Sve dok zajednička evropska strategija ne bude razrađena, zaštita svojih granica u državama koje se nalaze na Balkanskoj maršruti je zakonita”, tim rečima je izneo opšte mišljenje zemalja regiona ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak. Teško se sporiti sa šefom slovačkog spoljnopolitičkog resora. Sistem nacionalnih kvota za prijem i razmeštaj izbeglica koji su razradile i nametnule zemljama EU Nemačka i Evropska komisija – nije bio uspešan. Dva su ključna razloga za to. Prvi je žurba prilikom razrade slične mere iako se to direktno tiče interesa svih Evropljana. Drugi razlog je očuvanje izvora popunjavanja armije izbeglica usled u prvom redu sukoba u Siriji a takođe i spekulativnih i krajnje opasnih dejstava Turske. Lajčak je u ime četiri zemlje Centralne i Istočne Evrope podvukao da se, po pitanju izbeglica kao i po drugim opšteevropskim pitanjima, ne može računati na Tursku. Što se tiče sistema kvota – protiv kojeg je Slovačka istupala od početka – to po njegovim rečima predstavlja „dopunski stimulans za migracije”.
TURNEJA SEBASTIJANA KURCA
Prošle godine mišljenje Bratislave nije uvaženo, pa ni ona sama nije iskoristila pravo veta tokom debate u Briselu. Međutim, i demarš kojim su četiri zemlje koje ulaze u Višegradsku grupu zapretile da će zatvoriti svoje granice takođe bi mogao ostati bez posledica. Međutim, pristalicama „jedinstvene Evrope” na čelu sa Nemačkom nije lako zanemariti Austriju. Austrijska republika je jedan od stubova političke integracije i njene ekonomske moći. Zato je njeno obećanje da će zatvoriti granice pošto bude „izabrana” nacionalna kvota od 37 hiljada izbeglica, proizvelo bolan utisak na Berlin. Nemački magazin Der Spiegel čak je pisao o „otvorenoj konfrontaciji”, u koju su ušle Austrija, Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka.
Konkretno, austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc je obećao da će, pošto njegova zemlja primi dogovorenih 37 hiljada izbeglica, Balkanska maršruta biti zatvorena. I to mora uraditi i Makedonija – od koje je ministar Kurc napravio arenu za svoje izjave koje prete da završno zamrse ulog u igrama Berlina i Brisela. Pritom je obećao da neće ostavljati makedonske vlasti same sa problemom i obećao je da će austrijska vlada uputiti pod komandu vlasti u Makedoniji policijske i vojne snage i pružiti im neophodnu pomoć u poslu zatvaranja granica.
Međutim, kad kažemo Balkanska maršruta –imamo u vidu ne samo i ne toliko Makedoniju ili Srbiju – čije vlasti uopšte ne mogu izraditi nikakvu koheretnu poziciju po tom pitanju, očigledno po navici očekujući nove instrukcije od Evropske komisije. Ključni elemenat maršrute prebacivanja izbeglica iz Turske u Evropu jeste Grčka. A tu je „zavezan” još interesantniji čvor protivrečnosti, za Evropu još opasniji, uzimajući u obzir sadašnje stanje grčko-turskih odnosa i, blago rečeno, nepredvidivi karakter delovanja Ankare.
Poslednjih nekoliko dana, u senci saopštenja iz Sirije i Turske, voljno ili nevoljno, ostala je inicijativa sa kojom je istupio svuda prisutni NATO. Severoatlanska alijansa je zaključila sporazum sa evropskom pograničnom agencijom Frontex o tome da natovski brodovi signalizuju uzbunu prilikom otkrivanja brodova sa migrantima u Egejskom moru. To bi, prema mišljenju Brisela, dozvolilo da se obezbedi njihovo nesmetano i ubrzano iskrcavanje u Turskoj, čak i u slučaju da oni budu presretnuti u teritorijalnim vodama Grčke.
IZBEGLICE PROBLEM ZA NATO
Tehničko pitanje na koje, što bi rekli, „nema odgovora” glasi: ko će komandovati natovskim vojnim brodovima-presretačima? Pravilno – Nemci. Na rečima pozicionirajući svoju zemlju kao najboljeg prijatelja izbeglica i stub demokratskih vrednosti Evropske unije i „otvorenog društva”, vlada Angele Merkel je istovremeno dala zeleno svetlo za praktično oružano presretanje tih istih izbeglica – pritom u grčkim teritorijalnim vodama. Radi se o desetinama hiljada ljudi. Prema podacima francuskog lista Libération, od početka godine je na grčka ostrva u Egejskom moru iz Turske pristiglo otprilike 70 hiljada izbeglica.
Francuski list pritom veoma delikatno cilja da se nalaženje snaga NATO u Egejskom moru „ne tiče samo učešća migranata”, posebno podsećajući na masovna kršenja grčkog vazdušnog prostora od strane turskih aviona – kojih je tokom 2015. godine bilo registrovano više od dve hiljade.
Grčka strana se još žešće izražava. Prema rečima jednog od vodećih lokalnih političara Georgiosa Sefercisa, odluka NATO o patroliranju Egejskim morem „može narušiti krhku geopolitičku ravnotežu“. „Pored rizika jačanja napetosti sa Rusijom oko sirijske krize, to će predstavljati surovo iskušenje za grčko-turske odnose, posebno po pitanju podele teritorijalnih voda u Egejskom moru”. “Teoretski, brodovi NATO trebalo bi da identifikuju brodove sa migrantima i okrenu ih ka Turskoj. No koju od zemalja upozoriti prvu ako se brod nađe u zoni gde je realna morska granica u suštini manja od šest milja, kao što to često biva? Odluka će pojačati pozicije Atine ili Ankare u spornim zonama”, veoma tačno rezonuje Sefercis.
Zaoštravanje nemačko-austrijskih protivrečnosti, rast nezadovoljstva zemalja Višegradske grupe, eskalacija napetosti u odnosima Grčke i Turske, težnja NATO da se primakne što bliže regionu operacija ruskih vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji – sve to je krajnje opasno sa aspekta te opšteveropske krize, koja u Briselu i Vašingtonu uporno pokušava da se svede na humanitarni problem sa izbeglicama. Spisak sadašnjih potencijalnih konfliktnih tačaka se time ne iscrpljuje. Evropska komisija je već zatražila od vlasti u Ukrajini da razmesti kod sebe 100 hiljada migranata iz zemalja Severne Afrike i sa Bliskog Istoka. Prema stavu Brisela, Kijev je dužan da na taj način demonstrira spremnost da ispunjava Sporazum o asocijaciji sa EU. A Srbija figurira u svojstvu jednog od najverovatnijih rejona za izgradnju stalnog regionalnog centra za razmeštanje izbeglica u Jugoistočnoj Evropi. Tih samih izbeglica, koje zbog jasnih razloga ne žele da prime kod sebe Austrijanci, Poljaci, Mađari, Česi ili Slovaci. Eto kakva je kod nas evrointegracija na evrodvoru!
Dmitrij Sedov
Fond strateške kulture
