Protesti Demokratskog fronta su imali vrlo uspešnu i uzlaznu fazu od svog početka 27 septembra sve do velikog mitinga u Nikšiću održanog 28 novembra. U tih dva meseca oni su grubo posmatrano prošli kroz tri faze: prva je bila u okviru svakodnevnih dvadestodnevnih protesta ispred Skupštine, sve do 17 oktobra kada ih je policija nasilno rasterala. Potom sledi „stresna sedmica“ 17-24 oktobra, koja je između ostalog imala i dva izuzetno masovna skupa u Podgorici 18 i 24 oktobra, što bi se moglo nazvati drugom fazom protesta DF. Treća faza je trajala tokom novembra meseca i ona je podrazumevala skupove po unutrašnjosti Crne Gore (Herceg-Novi, Berane, Bar, Pljevlja, Bijelo Polje, Danilovgrad i naposle veliki miting u Nikšiću) uz performans koji je održan u Podgorici 15 novembra. Sav ovaj nesumljivi kapital DF nenasilnog otpora i izgrađenog zajedništva u okviru fronta (uprkos određenim programskim razlikama, posebno po pitnju PZP) je na neki način dobio veliki izazov pozivnicom koju je Crna Gora dobila 2 decembra od NATO.
Čini se sada pri kraju decembra da su u DF uspešno prebrodili i ovaj izazov, i da je decembar doneo novu fazu u organizaciji protesta. Naime do tada su se pitanje odnosa prema NATO kao i neka druga u kojima ne postoji potpuno programsko jedinstvo među svim članicama DF, stavljani u drugi plan. Takođe frontovci su upravo nakon mitinga u Nikšiću dali izvesnu pauzu u svojoj organizaciji protesta, naročito po pitanju organizovanja njihove ponovo u Podgorici, što je najavljeno, pošto su dali šansu ostaloj opoziciji da izdejstvuje ustupke od režima u pregovorima koje je počela voditi preko Krivokapića. Postavilo se pitanje kako organizovati antinato demonstracije DF ako PZP u svom programu se tome ne suprotstavlja.
Verovatno da u DF nisu mnogo očekivali od pregovora opozicije sa režimom po pitanju prelazne vlade i drugih potencijalnih ustupaka u vezi budućih izbora. Ipak njihova spremnost da se zastane na neko vreme sa nastavkom protesta pokazala je spremnost DF na traženje kompromisa. Mogućnost u tehničkom smislu da DF pregovara sa režimom je pak bila znatno otežana, zbog stava koji su načelno zauzeli da u tome neće učestvoati nakon 24 oktobra, a i režim je podigao više krivičnih prijava protiv najuglednijih čelnika DF pod različitim izgovorima (povodima). U tom pravcu pregovore Krivokapića i dela opozicije u DF su dočekali kao šansu da se potraži kompromis ili pak makar smanjenje tenzija, a čak i u slučaju kraha pregovora da se sitaucija izvede na čistac kako sa aspekta uloge režima, tako i sa aspekta spremnosti ostatka opozicije da uđe u neki od oblika borbe za prelaznu vladu ili makar za demokratske uslove izlaska na izbore U međuvremenu se pokazalo da vlast, a posebno DPS nije spremna na kompromis, jer su pregovori razočarali čak i čelnike Demosa i ostale opozicije, a SNP je nezadovoljan napustio dalje pregovore.
U tom pravcu je u Podgorici tokom središnjeg dela decembra održano tri protestna skupa, i to jedan antinato, i dva u realizaciji DF, čime su frontovci nastavili svoje proteste. Antinato skup u Podgorici od 12 decembra je u svemu uspeo, iako na njemu nije učestvovao ceo DF (PZP nije učestvovala), a vrlo malo druge opozicije se konkretno pridružilo ovom skupu. Tačnije sem nvo, nekih nezavisnih poslanika, najveći dobitak za organizatore je bio u učešću Momira Bulatovića. Istina još neke druge značajne opozicione stranke nisu direktno učestvovale na ovaom antinato skupu, ali su ostavile mogućnost svom članstvu da kao pojedinci učestvuju. Ovaj skup je u potpunosti uspeo, kako svojom masovnošću, tako i nastupima govornika, scenografijom i izostankom bilo kakvih incidenata i negativnosti. Najavljeno je od strane Andrije Mandića nastavak protesta na dva koloseka, jedni protiv NATO i drugi kao nastavak protesta DF, a za očekivati je da se možda u oba slučaja njima postepeno pridružuje još opozicionih snaga.
Kada je u pitanju nastavak protesta DF protiv režima, održana su u kratkom roku dva skupa u Podgorici 20 i 23 decembra i oni su u najvećem uspeli. Istina to nisu bili tako masovni mitinzi poput onog od 24 oktobra (pa i 18 oktobra je bilo znatno više prisutnih). Oni su neodoljivo podsećali na performans od 15 novembra, kada je akcenat bio na koreografiji, scenariju i poruci. Dok je recimo na antinato skupu bilo između 6-7 hiljada prisutnih (po nekim podacima i svih deset, pa i nešto više hiljada), na skupu 20 decembra ih je bilo svega dve do tri hiljade, a oko duplo više tri dana kasnije. Istina režimski mediji od početka okupljanja DF još od kraja septembra sistematski i višestruko umanjuju broj prisutnih na njegovim manifestacijama i protestima. Interesantno je da je uprava policije dala saopštenje za javnost da ona zapravo uopšte tokom jeseni nije davala procene o broju prisutnih na protestima opozicije, pa je Milutin Đukanović iz DF postavio sa pravom pitanje na koje se to relevantne policijske izvore i podatke pozivaju pojedini predstavici medija u svojim izveštajima o posećenosti protesta, da li je u pitnju tajna policija, odnosno služba državne bezbednosti, aludirajući na netačnost tih podataka „po kojima se broj prisutnih umanjuje i desetak puta…“. Da bi se razumeo apsurd dezinformacija koje stoje iza režima i njegovih stranih pokrovitelja koji ga guraju da uvede zemlju u NATO iako se tome protivi najveći deo stanovništva zemlje, može da posluži i izveštaj Glasa Amerike sa poslednjeg protesta DF u Podgorici objavljen 24 decembra gde se kaže da po „procenama policije na skupu je bilo 300-400 prisutnih“, iako čak i fotografija uz tekst prikazuje čelo kolone, odnosno samo mali deo prisutnih koji se na slici vidi, višestruko premašuje ovu karikaturalnu procenu. Uostalom pogledajmo snimak sa skupa pa i sami možemo videti da se radi o više hiljada građana, u svakom slučaju i više od pet hiljada koliko su procenile prozapadne podgoričke Vijesti
http://www.glasamerike.net/content/crna-gora-protesti/3117034.html
Sa antinato skupa 12 decembra gde je državna tv izvestila da o oko hiljadu prisutnih, a bilo ih i do desetak puta više
Zanimljivo je da je državna tv Vojvodine 16 decembra u potpunosti preuzela tekst crnogorskog režima objavljen istog dana na portalu tv Crne Gore i to od reči do reči da je navodno propala antinato koalicija, i uz to navela da je na skupu 12 decembra bilo malo građana, iako se i iz priložene fotografije vidi da je u pitanju potpuno ispunjen prostor ispred Skupštine i više hiljada građana. Neverovatno je da državna televizija Srbije iz Novog sada, preuzima u potpunosti pamflet o navodnoj „propasti“ antinato kampanje od đukanovićevih pamfletista. http://www.rtv.rs/sr_ci/region/propala-anti-nato-koalicija-u-crnoj-gori_670277.html http://www.rtcg.me/vijesti/politika/113131/nista-od-anti-nato-koalicije.html Pamfletske gluposti u ovom kontradiktornom tekstu koji tvrdi da je navodno „…poduhvat osmišljen u Ruskoj dumi da se preobrati javno mnjenje u Crnoj Gori za vojnu neutralnost..“. Dakle režimski mediji prvo izmišljaju da već postoji većinsko opredeljenje u Crnoj Gori za NATO, pa onda antinato skupovi su faktički pokušaj da se ta većina navodno promeni. Oni koji po autoru ovog teksta to osmišljavaju nisu građani Crne Gore i njene opozicione stranke i deo elite koji stremi vojnoj neutralnosti, nego naravno Rusija. Vrhunac laži je da navodno Nova Srpska demokratija ne želi da učestvuje u tim skupovima i da je ona opet navodno odbila plan lidera Demokratske narodne partije Kneževića (kome je suflirala Rusija inače se on toga ne bi setio) za antinato demonstracije, iako je jasno da je upravo NSD i Mandić stožer i DF i antinato aktivnosti. Zapravo u ovom konfuznom tekstu se potom tvrdi da je NSD za šire okupljanje antinato što demantuje prethodni natpis na početku teksta da je protiv. Zaprepašćujuće je da državna tv u Srbiji u Novom Sadu od reči do reči preuzima ovaj pamglet Đukanovićevih gebelsa, i da ga čak i ne potpisuje odakle je taj izvor. Tako državna tv u Novom Sadu postaje saučesnik u propagandi Đukanovića, što samo govori da su im sponzori isti.
Decembarski, „razdvojeni“ protesti opozicije, i to antinato, i oni u realizaciji DF se odvijaju u hladnijim vremenskim uslovima, ali i nizu drugih specifičnosti u odnosu na njihove prethodne faze. Ipak, oni imaju svoj šarm, metaforičku poruku, „osvetljavanje državne televizije“, nove scenografije i ostavljaju snažan utisak i dinamiku protesta. Snimci na Srpskoj tv u Podgorici, snimci na portalima ju tube, demantuju pokušaje režima da lažnim izveštajima obmanjuje javnost u Crnoj Gori i šire o pravim razmerama delovanja i podrške u narodu koji ima opozicija. Žalosno je da u tome učestvuju, na pasivan, a u ovom slučaju tv Vojvodine, i na aktivan način vladajući mediji u Srbiji. Ipak sve je jasnije da je Đukanovićeva politika u ćorsokaku i da će se uskoro delovanju DF u nekom obliku pridružiti i SNP, a da će i Demos i ostatak opozicije morati da se konkretnije odredi prema sopstvenim zaključcima o izostanku bilo kakve konstruktivnosti režima u pokušaju da se izdejstvuje prelazna vlada ili makar dobiju garanti za fer izbore.
Kada su u pitanju antinato skupovi, trebalo bi suptilno raditi na tome da u njima uzmu učešća i one opozicione stranke koje to do sada nisu činile, ali koje u tom pravcu imaju spremnosti i energije da u nekom obliku učestvuju. Najzad čitava opozicija ima konsenzus da se u NATo ne može ni pomišljati, bez makar prethodno stvorene demokratskog ambijenta koga nema, i to obaveznog organizovanja fer referenduma kojim mora da zadovolji sve standarde u tom pravcu, što automatski predstavlja suprotnost režimskom naumu da pokuša da bez referenduma na mala vrata ubaci zemlju u alijansu, iako je jasno da se i pored blokade medija i u izostanku demokratskog ambijenta tome suprotstavlja najveći deo građana.
Dr Dragan Petrović
