Hronološki uporedo sa čudnim,samoispunjavajućim proročanstvom opozicionog političara u Republici Srpskoj Dragana Čavića („Zlokobno upozorenje Dragana Čavića,“ „Pečat“ br. 405) da se na njega priprema atentat, odigrao se i jedan drugi incident – po svim parametrima barem podjednako čudan – koji je za sada ostao dekontekstualizovan i uglavnom nezapažen.
Radi se o oružanoj pljački, u septembru 2015. godine, na autoputu Banjaluka – Gradiška, blindiranog vozilakoje je pripadalo „Unikredit banci“, sa 600.000 konvertibilnih maraka. Doduše, pljačke takve vrste događaju se redovno, na širokom potezu od Čikaga do Banjaluke, i događaj sam po sebi nije neobičan. Izdvaja ga nešto drugo: činjenica da su osumnjičeni vinovnici ovog teškog krivičnog dela – šestoro pripadnika specijalne jedinice MUP-a Republike Srpske.
U analima MUP-a Republike Srpske (za razliku, možda, od sličnih ustanova u Kolumbiji, Meksiku ili Gvatemali) nije zabeleženo ništa slično. Prema trenutno raspoloživim podacima, u svojstvu izvršioca delikta, koji bi mogao teško da diskredituje jednu od ključnih ustanova na braniku Republike Srpske od zahuktalog novog talasa „obojene revolucije,“ osumnjičeni su ne bilo koji službenici ovog kolektiva, na primer saobraćajni policajci ili ambiciozne sekretarice nezadovoljne svojim niskim primanjima, već pripadnici – specijalne jedinice MUP-a.
Poznavaoci ljudske prirode sigurno će se složiti da su razne varijante teoretski moguće. Pohlepa je porok jednako rasprostranjen ne samo među pokvarenim političarima već doslovno i elitnim pripadnicima bezbednosnih snaga. Ali ako bi se upustili u svestranu analizu događaja, teško je prevideti splet okolnosti koji zavodljivo sugeriše mogućnost veze između potencijalnih izvršioca predviđenog atentata na gospodina Čavića i pripadnika baš te jedinice MUP-a Republike Srpske. Malo je verovatno da bi protagonisti najavljene operacije pod lažnom zastavom – ako se ona, kao što nas Čavić ubeđuje, zaista dogodi – bili saobraćajni milicioneri ili nezadovoljne sekretarice. Specijalci ministarstva unutrašnjih poslova su mnogo jači i logičniji kandidati za tu perfidno poturenu ulogu.
Ako vrlo pažljivo analiziramo ovu čudnu priču, nailazimo na još jednu, čisto hronološku anomaliju. Pljačka pomoću koje se postavlja mise-en-scèneza sva potonja dešavanjai predpostavke dogodila se u septembru prošle godine. Tada je prošla uglavnom nezapaženo (maltene kao da se u RS čikaške pljačke dešavaju svaki dan, a opljačkani su valjda brzo prežalili izgubljeni novac), sve do prve polovine januara 2016. Začudo, obično bučna opozicija tokom ta četiri meseca nesnalažljivo je prećutala događaj toliko duboko kompromitujući za jednu od njenih glavnih meta i ključan „stub režima“, kao da nema svoje krtice svuda i da o tome nije ništa znala. Skoro kao da se čekalo da se sklope sve kockice i da nastupi politički najoportuniji trenutak. Znakovito je da je vest, da se za oružanu pljačku i drastičan iskorak iz okvira službene dužnosti – sumnjiče specijalci MUP-a Republike Srpske, objavljena tek 13. i 14. januara ove godine, i od tada se dramatično svim uobičajenim sredstvima urezuje u svest javnosti.
Da li se radi o slučajno podudarnoj hronologiji, koju diktirajuisključivopotrebe i tempo istrage? Možda, kao što je teoretski moguće i da su osumnjičeni izvršili pripisani delikt čisto iz privatnog koristoljublja i bez uticaja sa strane bilo kakve vrste. I sam Frojd je jednom prilikom izjavio da je lula –ponekad ipak samo lula. Ali kada se uzme u obzir i činjenica da Dragan Čavić svoje senzacionalno saopštenje, da strahuje da mu „režim“ priprema mučko ubistvo, izdaje 17. januara, dakle samo četiri dana posle dramatičnog javnog povezivanja specijalaca sa pljačkom, onda hronologija ovih naizgled nepovezanih događaja poprima vrlo interesantan i sasvim drugačiji kontekstualni smisao.
Čavićeva prognoza da mu se sprema političko ubistvo, s jedne strane, i oružana pljačka za koju su osumnjičeni elitni pripadnici MUP-a, s druge, mogu se naravno razmatrati odvojeno i teoretski jeste moguće da su u pitanjudogađaji koji se slučajno hronološki poklapaju, ali se odvijaju na potpuno različitim kolosecima. Međutim, kada se nešto dogodi „kao poručeno“ razborito je postaviti pitanje da li je to neko zaista i poručio? Šta ako jeste, da bi se pred javnošću iskonstruisao materijalni dokaz da su pripadnici MUP-a kadri da deluju razulareno i van zakonskih okvira? Ako mogu radi pljačke, mogli bi i u izvršenju političkog ubistva.
Skrivenim manipulatorima procesa rušenja Republike Srpske vrlo je stalo do proizvodnje odgovarajućih utisaka i atmosfere, da bi u danom trenutku javnost bila spremna da poveruje upravo u mogućnost smrtonosnog nasilja od strane organa zaduženih da štite i sprovode zakon. Šta ako su ove pripadnike MUP-a i njihove porodice dovoljno materijalno obezbedili, zauzvrat za izvršenje krivičnog dela kojim se teško diskredituje vlast i priprema psihološki teren za spektakularno smaknuće Njemcova iz Republike Srpske, potrošenog političara Dragana Čavića? Zahvaljujući ovoj savršeno tempiranoj i objavljenoj pljački, optužba da se iza ubistva nalaze elementi iz vlasti delovaće neuporedivo ubedljivije.
Ako je iskusni balkanski političar Dragan Čavić ipak bio dovoljno neinteligentan da ga nagovore da lično učestvuje u medijskoj pripremi potencijalnog atentata na samoga sebe, zašto bi policijski službenici bili inteligentniji(i manje pohlepni) od njega? Provereni ljudi, kao što su pripadnici specijalnih jedinica, svakako da se u ovakve avanture olako ne upuštaju, osim ako ne dobiju izuzetno privlačnu „ponudu koja se ne odbija.“ U takvom slučaju, zašto ne bi pristali da za odgovarajuću nadoknadu počine i krivično delo, pogotovo ako im je još obećano i to da će njihovim doprinosom režim ubrzo biti srušen, i da će ih posle kratkog vremena odležanog u zatvoru, „usled nedostatka dokaza,“ zahvalne nove vlasti pustiti na slobodu?
Nisu li, upravo po takvom scenariju, odmah posle 5. oktobra bili oslobođeni strani plaćenici, prethodno osuđeni i na izdražavanju kazne za pripremanje atentata na Slobodana Miloševića?
Protiv Republike Srpske se vodi višeslojan, hibridni rat gde su sva sredstva dozvoljena i skoro sve razumne hipoteze – moguće. Profesionalna pedantnost zahteva da se u slučaju ove misteriozne pljačke, i njene moguće veze sa najavljenim spektakularnim političkim ubistvom koje bi do temenja uzdrmalo Republiku Srpsku, ispitaju svi uglovi, i da se istraga ne vodi isključivo u standardnim kriminalističkim okvirima.
Stefan Karganović
Pečat
