Nova Srpska ili licemerje kvislinga i marioneta

1
1493

Predsednik Srbije je juče slavodobitno izjavio da su „Srbi glasanjem na lokalnim izborima na KiM u nedelju pokazali da umeju da prepoznaju rad i ko vodi brigu o zaštiti njihovih interesa, ali i da znaju da prepoznaju važnost trenutka i odluka koje donose„. Eto, Srbi su prepoznali „vrednog“ predsednika Srbije (a koga bi drugog), pa su zbog njegove „vrednoće“, glasali za račun natovsko-šiptarske paradržave Kosovo i za dobrobit Ramuša Haradinaja i drugih šiptarskih zločinaca. Predsednik Srbije je pohvalio „pamet“ onih Srba koji su ga poslušali i izašli na izbore, jer takvi su prepoznali onoga koji o njima „vodi brigu“ i onoga ko „šiti njihove interese“. Nije potrebno nikakvo dodatno objašnjenje, da bi se shvatilo ko je tu „čuvar“ Kosova i Metohije i ko tamo najbolje „štiti“ interese srpskog naroda.

Mora se priznati da je Aleksandar Vučić, na prekjučerašnjim šiptarskim izborima u lažnoj državi Kosovo, kao i na svim drugim izborima ranije u Srbiji, koristio propagandnu taktiku, koja, maltene, garantovano daje rezultat. O čemu se radi? Jednostavno, srpski predsednik je batalio bilo kakvo političko „intelektualiziranje“, već je svojim uprošćenim jezikom i gestovima, neprestano i veoma vešto pristupao onom sloju naroda, čiji nivo obrazovanja nije zavidan. U prvom redu, Vučić je uzeo „pod svoje“ penzionere – i to mahom one kojima nije odbijeno 10 posto od penzije (to su oni čije penzije ne prelaze 25.000 dinara) i koji su „srećni“ da vide kako „komšiji krepava krava“. To jeste, zadovoljni su činjenicom da je skresana penzija onima koji su imala veća primanja od ovih najsiromašnijih. Na Kosmetu vezanost penzionera za preporuke vlasti Republike Srbije još je veća, jer su oni u strahu da takva primanja, kolika god bila, u budućnosti ne izgube. Otuda, penzioneri KiM-a, u velikoj većini, još su jače vezani za Aleksandra Vučića, nego što je to slučaj u drugim delovima Srbije.

Da Vas podsetimo:  Da li je Oliver umro uzalud?

Pored penzionera, tu su i ljudi koji rade u državni službama (sada u skladu s Ustavom takozvanog Kosova), ali taj svet više i ne zna odakle dobijaju platu. Slično penzionerima, i njih strah od gubitka takvih primanja, nagoni u mrežu predsednika Srbije. Mali je broj onih koji primećuju da se jedan po jedan segment društvenog i političkog života, u delovima Kosova i Metohije gde su Srbi većina, polako utapa u „ustavno-pravni sistem“ paradržave Kosovo. Ovih dana, onako kako je predsednik Srbije izjavio, pravosuđe će se integrisati u pravni sistem zločinaca Tačija i Haradinaja. Na jednoj strani, srpsko poniženje će takvim činom biti nemerljivo, a na drugoj, likovanju albanskih iredentističkih i razbojničkih partija i lidera neće biti kraja.

I pored silne propagande i pritisaka koje Srbi na severu Kosmeta trpe, u Kosovskoj Mitrovici jedva da je izašlo nešto malo više od trećine građana s pravom glasa. Blizu dve trećine tamošnjih Srba nije htelo da dâ legitimitet šiptarskim izborima. Ali to nije smetalo Aleksandru Vučiću da takve izbore proglasi velikom svojom pobedom, odnosno, pobedom Srpske liste, koju, uglavnom, sačinjavaju članovi SNS.

Još je veća lakrdija izjava Ivice Dačića, koji je poručio Srbima na KiM:

Našli ste se pred brojnim izazovima i velikim pritiscima, ali ste uspeli da odolite svim iskušenjima i napadima i na taj način ste napravili važan korak ka očuvanju KiM-a u okvirima Srbije. Udarili ste temelje naše borbe i omogućili da nastavimo da radimo u interesu srpskog naroda.

O kakvom očuvanju KiM-a u okviru države Srbije ovaj čovek priča? Ovo je već toliki bezobrazluk, da se teško može opisati rečima. Kao da smo svi slepi, a jedini Dačić i Vučić imaju oči – i oni gledaju za sve nas! Još koji dan i Srbija će se odreći i poslednjih ingerencija koje je kao država imala na tom delu svoje (otete) teritorije. Ostalo je još pravosuđe da ode u ruke zločinaca Tačija i Haradinaja, pa da lažna država Kosovo zaokruži svoju unutrašnju „državnost“. Kosovo će imati sve, osim stolice u ujedinjenim nacijama. I tu stolicu im je nedavno obećao srpski šef diplomatije, koji je na pitanje, da li Kosovo može da dobije stolicu u UN, nonšalantno, trudeći se, valjda, da bude duhovit, izjavio: „Kakva stolica, može hoklica!“ A šta je hoklica? Zar i to nije stolica? Naravno da jeste. Tačiju i Haradinaju je, za početak, svejedno, kako će UN stolica ili stoličica izgledati. Njima je bitno da se njihova paradržava nekako ušunja unutar UN, pa makar sedeli i na podu.

Da Vas podsetimo:  Pismo

Hajdemo svemu ovome dodamo i izjavu ministra odbrane, Aleksandra Vulina, koji se, jednostavno, sprdao sa svojim zemljacima, rekavši:

Danas glasaš za Srpsku, sutra stvaraš Srpsku!

Podlosti naših političara kao da nema kraja. Vulin ovde provlači kroz svest Srba s Kosmeta „Srpsku listu“, uz sugerisanje da će ona sutra prerasti (kao što joj samo ime kaže) u nekakvu novu Republiku Srpsku. A kako i kada će Srpska prerasti u Srpsku? Prerašće onog časa kada se formira Zajednica srpskih opština (ZSO). A kada će se to dogoditi? Pa, neće se nikada dogoditi, ali to u ovom času najvišim predstavnicima srpske vlasti uopšte nije važno. Ova tri političara, koji se danas nalaze na značajnim državnim funkcijama u Srbiji, nemaju nikakvu odgovornost prema građanima Srbije, čiju volju bi trebalo da slede, već neskriveno rade za tuđe interese, za one koji su ih davno uzeli pod svoje.

I da bi poniženje Srbije bilo dovedeno do vrhunca, predsednik države priznaje da je prošlo više od četiri godine kako Šiptari ne sprovode svoj deo obaveze kada je u pitanju Briselski sporazum. I nemaju nameru da se takvog sporazuma drže ni ubuduće. ZSO nikada neće dobiti šansu da bude formirana. Albanski političari to sigurno neće dopustiti. I umesto da barem tu pokaže nekakvu političku snagu i čvrstinu, Aleksandar Vučić podvija rep pred naredbom njegovih gazda sa Zapada.

– Ala su se raskukali (Šiptari) – govorio je Vučić prestravljeno. Problem su dan dva da on satera srpske sudije na KiM, da se postroje ispred zločinca Tačija i pred njim polože zakletvu, a nije problem to što „puna 1.643 dana, osnovni, prvi sporazum, takozvani Brisleski sporazum nije primenjen u delo„. Koliko duboko ide Vučićeva prevara, vidimo i iz njegove sintagme, gde i za Briselski sporazum, kojeg je on potpisao nakon plakanja i valjanja po briselskom podu pred groficom Ešton, podmuklo kaže, da je to „takozvani Briselski sporazum“. Očigledno je da je ovakav govor, sa „izlivima ljubavi“ prema Srbiji, ima samo jedan cilj, a taj je, da prevari naivan svet koji mu slepo veruje, te da on, eto, nije potpisao ono što je potpisao. Dakle, Srbija ima obavezu da ispuni sporazum u svim detaljima, a albanska strana takvu obavezu uopšte nema. Kako je tako nešto, krajnje blesavo i apsurdno, ikako moguće? Pa moguće je, kad zemlju vode vazali i licemeri, oni kojima je lična sreća važnija od budućnosti države, naroda i bilo kakve vrednosti koja vlada duhom časnog i dostojanstvenog ljudskog bića.

Da Vas podsetimo:  Deca

D. Gosteljski

koreni.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime