Novi “Dejton” nije dovoljan

0
1181

Ćorsokak u koji su postjugoslovenski prostori gurnuti svojom nezrelošću i asistencijom zapadnih centara posebno u vezi sudbine Kosova i Metohije, neki smatraju, može se prevazići mirovnom konferencijom u žargonu nazvanom „Dejton 2“.

Polazeći od načelnog stava da je uvek bolje pregovarati nego se sukobljavati ipak moramo primetiti da konferencije poput „Dejtona“ mogu trenutno doneti smirivanje situacije ali ne i rešavanje značajnih međunarodnih problema. Medicinskim rečnikom, konferencije tog tipa više deluju za ublažavanje „simptoma“ i trenutno olakšanje nego kao sveobuhvatna terapija koja donosi potpuno izlečenje. Sitacija na Balkanu nije izolovani incident u moru harmonije koja se može rešiti malom intervencijom. Situacija na Balkanu je posledica mnogo dubljih problema na međunarodnom planu i samo je posledica planetarnih poremećaja u međunarodnim odnosima zbog čega se dosadašnji sistem međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, koji je uspostavljan postepeno tokom celog dvadesetog veka urušio do mere da ga je potrebno reafirmisati ili utvrditi na novim osnovama.

Politička, bezbednosna i ekonomska situacija širom planete dostigla je tačku opšte konfuzije i nepredvidivosti. Krize i sukobi se umnožavaju a preduzete mere, često, samo pogoršavaju stanje. Sukobi se iz političke sfere prenose na ekonomsku putem naodmerenih i nezakonitih sankcija, rata valutama ili carinskim barijerama. Bujaju separatistički pokreti koji se, zavisno od trenutnih interesa zemalja, različito tretiraju. Terorizam je postao svakodnevica mnogih zemalja a ratovi različitog intenziteta plamte širom planete preteći da se od marginalnih nesporazuma pretvore u globalni nuklearni sukob sa nesagledivim posledicama za cekolupnu ljudsku civilizaciju.

U odnosu na sadašnje stanje „stabilnost“ iz perioda hladnog rata je podsećanje na „stara dobra vremena“ u kojima se ipak znalo do kojih okvira se sme ići i šta se može ili ne može činiti na međunarodnom planu.

Da Vas podsetimo:  Atentat na pismenost: Primjer izrugivanja nauci o jeziku od strane tzv. crnogorskih lingvista

Jedan od mogućih razloga sadašnje konfuzije na međunarodnom planu je i slom starog sistema vrednosti u kome su u Helsinkiju utvrđenim principima održavana ravnoteža straha i moći. Taj svet je, padom Berlinskog zida, otišao u nepovrat. Duh je pušten iz boce i sada kao pomahnitao juri planetom stvarajući haos i nesigurnost na svakom koraku.

Haosu posebno doprinose SAD koji pokušavaju da zadrže vlastitu dominaciju i koje aktuelnim ponašanjem pokazuju da je borba za tzv.ljudska prava bila samo oruđe u potkopavanju suprotnog tabora a ne istinska vrednost kojoj se težilo. Kada su se preko borbe za ljudska prava uvukli u protivničke redove i uzdrmale konkurente sada im ta prava nisu važna jer pragmatično podržavaju nedemokratske režime i one koji krše ljudska prava na prostorima za koje procene da su od njihovog interesa. „Pobeda“ u hladnom ratu omogućila je da SAD postanu vrhovni gospodar planete, istvoremeno postajući tužilac, sudija i dželat svim onim pojedincima ali i narodima koji se ne uklapaju u njenu predstavu o svetu. Ipak, pokazalo se da vladati svetom nije jednostavno i lako bez obzira na savremena sredstva nadzora i komunikacije. Jednostavno društvena zajednica je isuviše raznolika i samosvesna da bi u samo nekoliko godina odstupila od svoje tradicije, načina života i zajedničkih vrednosti i postala poslušni izvršilac naloga iz jednog centra i kopija „velikog gazde“.

Možda je nastupio trenutak da se nanovo, na opštem nivou preispitaju modeli odlučivanja i vrednosni obrasci koji različitim tumačenjima dovode u pitanje mir na planeti. „Jedinstveni slučajevi“ su se umnožili do mere kada je neophodno nanovo kodifikovati mnoge stvari u međunarodnim odnosima.

Jedno od važnijih polja za usaglašvanje stavova morao bi biti princip „nepovredivosti granica“ koji je u praktičnom delovanju tumačen na tako širokoj osnovi da ga je svaka zemlja tumačila na različit, često potuno suprotan, način. Zapadnim „demokratijama“ ništa nije valjalo u komunizmu i nastojali su da razgrade sve njegove tekovine sem unutrašnjih granica koje su smatrane svetinjom ali samo dok je to njima odgovaralo. Tako su, odlukom Badinterove komisije, republičke granice u bivšoj SFRJ postale državne granice. I kada je srpski narod nevoljno morao da prihvati tu činjenicu pokazalo se da tako utvrđena pravila važe uvek sem u slučaju Srbije čije granice je trebalo nanovo prekrajati. I zbog čega se Republika Srpska prisiljava da ostane u nefunkcionalnoj Bosni i Hercegovini a koriste se sva sredstva da se podrži „nezavisno Kosovo“ koje ima daleko manje kapaciteta da bude država. Sa druge strane ne prihvata se demokratski i mirno iskazanoj volji građana Krima da se vrate u sastav Rusije.

Da Vas podsetimo:  Spasiba

Na međunarodnom nivou bi trebalo usaglasiti sistem sankcija u ceokupnoj proceduri od toga ko ih, kada i pod kojim uslovima može uvoditi i šta one mogu obuhvatiti. Šta predstavlja slobodna trgovina i kako sprečiti ekonomske ratove u kojima, naravno, uvek stradaju oni slabiji. Svedoci smo da je u potpunosti ukinuta „pravna sigurnost“ jer se jednostrano otkazuju međunarodni ugovori a sankcije proširuju na sve države koje „krše“ u suštini nezakonito zavedene sankcije.

U praksi na međunarodnu scenu se vratio „zakon džungle“ po kome je jači uvek u pravu pa ne čude napori „malih“ zemalja da se domognu atomskog i raketnog oružja koje bi mogli da zaprete napasnicima. I tako, dok svi govore o miru naoružanje se masovno prodaje i  svi se spremaju za rat. U takvoj atmosferi oni nestrpljiviji će početi da maštaju i o nekom „preventivnom napadu“, čisto da preduhitre stvarnog ili izmišljenog napadača.

Sve to pokazuje da su bilateralni pregovori dobri, da ima mesta i za manje mirovne konferencije ali bez celovitog rešenja situacije u kojoj se ceo Svet nalazi ne može biti ni trajnog i održivog mira. Zbog čega bi za Srbe kao narod bilo prihvatljivo rešavanje statusa Kosova i  Metohije bez celovitog rešavanja „srpskog pitanja“ na postjugoslovenskim prostorima a koje je moguće tek u uslovima reafirmacije međunarodnog prava.

Možda svet u ovom času i nije spreman za takvu konferenciju. SAD se osećaju i dalje toliko moćno da mogu ostale prisili na „pokornost“. Evropa još uvek živi u snovima o svojoj staroj „slavi“. Holivud i nadalje prodaje „američki san“ a štamparija dolara radi u „tri smene“. Ekološki resursi planete se troše nemilice. Socijalno raslojavanje dostiglo je nikad veće razmere, šačica najbogatijih kupa se u luksuzu a milijarde ljudi bori se da preživi. Bog je prognan iz života mnogih ljudi a prazninu su popunile totaritalne ideologije i fanatizam.

Da Vas podsetimo:  Otvoreno pismo devojke sa Kosova posvećeno Milu Đukanoviću

Možda svet, zaista, nije spreman za ovu konferenciju ali ukoliko je ne održimo uskoro, sledeća konferencija bi mogla biti „posleratna“.

Dragan Krsmanović 
Izvor: Analitički forum

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime