Novi haški zločin: doživotna robija za generala Galića

0
551

stanislav GalicPoslednjih meseci Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) praktično ne radi. Tribunal pravi privid kako aktivno radi, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji navodno kontroliše delatnost MTBJ, tu kontrolu vrši na osnovu izveštaja samog tribunala. Štaviše, MTBJ uspeva evo već skoro četvrt veka da dokazuje da ne samo da je on još uvek potreban, nego poslednjih 10 godina dokazuje da je potreban novi tribunal – Međunarodni rezidualni mehanizam krivičnih tribunala (MRMKT). A u MTBJ se održava samo jedan proces – “Tužilac protiv generala Ratka Mladića”. Iznošenje dokaza odbrane je prekinuto, pa je obnovljeno iznošenje optužbe. Tužilaštvu je bilo dozvoljeno da izvodi nove dokaze u vezi sa takozvanim događanjima u Tomašnici. Ta obnova optužnice ne daje ništa novo, ali to stvara utisak da tribunal radi bez prekida, i bez spavanja i bez jela, nego samo prikuplja sve nove i nove dokaze. Međutim ne, on jede, i to jede veoma dobro. I neprekidno traži sve nova i nova sredstva.

U MRMKT nema apsolutno nikakvog posla. To je poput trinaestog praseta. Međutim, to prase je zlatno. Pojedinačnih predmeta u MRMKT nema – svi su ili iz MTBJ ili iz tribunala za Runadu (MTR). Oba tribunala još uvek rade, a pritom radi i MRMKT koji razmatra – te iste predmete! I čak gradi novu zgradu u Tanzaniji!

Poslednja odluka MRMKT – jeste odluka u predmetu generala Stanislava Galića. Podsećamo da je general Galić bio osuđen od strane Pretresnog veća na dvadeset godina robije, ali je posle razmatranja žalbe bio osuđen na doživotnu robiju. Trenutno, Galić izdržava kaznu u Nemačkoj, u zatvoru u Frajburgu.

General Galić se u decembru prošle godine obratio predsedniku MRMKT Teodoru Meronu (on je i predsednik MTBJ) sa molbom za prevremeno puštanje na slobodu. Može se postaviti pitanje: kakvo prevremeno oslobođenje može biti moguće pri doživotnoj robiji, jer formalno, sud prilikom izricanja takve kazne ne određuje nikakve rokove za prevremeno oslobađanje? Međutim, u krivičnoj praksi mnogih država doživotna robija nije uvek isto što i zatvor do smrti. U nizu zemalja, pre svega zemalja koje su potpisale specijalne sporazume o prihvatanju u svoje zatvore osuđenih u MTBJ, doživotna robija ima određeni rok.

Da Vas podsetimo:  Milutinu Jeličiću uslovna kazna zbog neprijavljivanja dela imovine

U skladu sa zakonodavstvom Nemačke, od januara 2015. godine general Galić je dobio pravo na prevremeno oslobađanje. Međutim, u MTBJ i MRMKT su počeli smišljati kako da dokažu da general Galić u stvari nije stekao to pravo. Tipična situacija za Haško pravosuđe…

Kao prvo, treba obratiti pažnju na to šta je smislilo tužilaštvo. To zaista zaslužuje da bude istaknuto. Tužilaštvo MTBJ je iznelo poziciju po kojoj doživotna robija u razmotrenom kontekstu (to jest, mogućnosti prevremenog oslobođenja) mora biti “mnogo veća od 52 godine”. Odakle je uzeta ta brojka od 52 godine? Ispostavilo se da je upravo taj rok bio odredio Specijalni sud za Sijera Leone. Zadivljujuće ubedljiv argument. Kakve veze ima taj sud sa MTBJ i MRMKT, tužilaštvo je, naravno, “zaboravilo” da objasni. Uzgred, izgleda da je tužilaštvo MTBJ zaboravilo na još jedan sud – Specijalni sud za Kambodžu koji je svojevremeno odredio da nije kompetentan da razmatra pitanje o prevremenom oslobođenju lica koja su osuđena na doživotnu robiju. Da su oni pronašli tu odluku – složili bi se sa njom – da li ima išta jednostavnije nego izjaviti da, kao, nema kompetencije.

Što se tiče predsednika MTBJ/MRMKT Teodora Merona, on je svoju argumentaciju zasnovao na ljudskim pravima. Zapravo na neophodnosti realizovanja principa jednakosti. Meron je izjavio da primena zakonodavstva Nemačke u odnosu na generala Galića predstavlja kršenje principa jednakosti svih osuđenih. U tom smislu i onih koji su osuđeni na konkretan rok ili onih koji izdržavaju kaznu u drugim zemljama. Ovaj argument Teodora Merona izgleda u najmanju ruku čudno. Na kraju krajeva, sam Meron šalje osuđene u MTBJ u razne zemlje i tako ih stavlja u principijelno drugačiju situaciju. Osuđeni koji su poslani u različite zemlje dobijaju različite mogućnosti za posetu njihovih porodica (neki se de facto lišavaju te mogućnosti) itd.

Da Vas podsetimo:  Mladi nikad bolje nisu živeli, samo izdajnici odlaze iz Srbije!

Štaviše, zemlja budućeg izdržavanja kazne predstavlja predmet trgovine između tužilaštva i optuženog u slučaju da poslednji prizna krivicu bez suđenja. Ta činjenica je dobro poznata i argument Tedoroa Merona je očigledno licemeran. Meron je odbacio molbu generala Galića izjavivši da, polazeći od principa jednakosti osuđenih pred MTBJ koji su iskonstruisali, general mora da odleži najmanje 30 godina.

Uzgred treba pomenuti i član Statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Mnogi misle da je MKS institucija zakonitija i pravednija nego MTBJ. To je velika zabluda. Obe institucije nalaze se pod kontrolom jednih te istih snaga. MTBJ je osnovan kao aprobacija svetskog krivičnog suda i zbog toga oni služe istom cilju i njima rukovode iste sile. Oni ne stvaraju nikakve visoke standarde ljudskih prava. Tako, na primer, u odnosu na pravo o prevremenom oslobođenju Status MKS je još suroviji od Statuta MTBJ ili MRMKT. Osuđeni na doživotnu robiju u MKS nemaju pravo na prevremeno oslobođenje do isteka roka od 25 godina. Pored toga, oni čak nemaju pravo ni da podnesu odgovarajuću molbu za razmatranje prevremenog oslobođenja.

Na taj način je Teodor Meron, predsednik MRMKT, još jednom dokazao da ni u MTBJ ni u MRMKT nema nikakvih pravnih normi. Sve odluke se donose “od oka”, u zavisnosti od principa potrebe. General Galić nije želeo da sarađuje sa tužilaštvom i svedočio je kao svedok odbrane u predmetu generala D. Miloševića i generala R. Mladića. Baš zbog toga mu nisu ni omogućili uslovno prevremeno oslobađanje. A argumenti o jednakosti – predstavljaju najobičnije licemerje MTBJ.

Aleksandar Mezjajev

Fond strateške kulture

PODELI
Prethodni tekstUz platu i ogromne naknade
Sledeći tekst3267

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime