Ovih dana se po ko zna koji put pokazala istinitom pouka Svetog vladike Nikolaja (Velimirovića) da neprijatelje treba blagosiljati. Dok su Srbijini vlastodržci, u zanosu navodne spoljnopolitičke pobede nad Hrvatskom, paradirali po televizijskim ekranima u „novom carevom odelu”, iz Evropske komisije je stigla pregovaračka platforma za poglavlje 35. I bi kao u vladičinoj molitvi za neprijatelje – kada sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu – te pred očima srpskih birača odjenom sevnu sva golotinja ranijeg „carevog novog odela” sa firmom „statusne neutralnosti” pregovora o Kosovu.
Tako se za Srbijine vlastodržce završio lagodni period u kome su birače zaaluđivali tumačenjskim akrobacijama pojmova iz tzv. briselskih sporazuma. Došlo je vreme da pravno mrtvorođenog monstruma, koga su žrtvovanjem sopstvenog ustavnog poretka oživeli upravo Srbijini vlastodržci, Srbija okumi. Jer se samo još čeka da Beograd Prištinu nazove Republikom Kosovo i da zaključenjem međudržavnog ugovor o dobrosusedstvu kumčetu uruči rodni i kršteni list. Uostalom u stara vremena, krvnik je posle mirenja i oproštaja ubistva bio najsigurniji kada se okumi sa rodom ubijenog.
Ovakav stav EU o KiM predstavlja novost i iznenađenje samo za naivne i neupućene, ali ne i za A. Vučića. To potvrđuje njegova ranija izjava data na Pravnom fakultetu u Beogradu da Srbija mora da promeni važeći Ustav. Glumljenje iznenađenja služi Vučiću kao izgovor kako bi predstavio novi način za urušavanje Srbinog ustavnog poretka. Kako ni Vučićeve „kreativne” ustavne sudije ne mogu toliko da nategnu odredbe Ustava da u njega smeste međudržavni sporazum sa tzv. Republikom Kosovo, Srbijini premijer planira da u pomoć prizove narod. Jer, iza ideje o raspisivanju prevremenih republičkih izbora krije se jasna namera da se u kampanji širenja straha zbog ugroženosti bezalternativnog evrounijatskog puta dobije sveža biračka podrška za poslednji čin drame ubistva Ustava. Tako bi po Vučićevoj pilatovskoj zamisli narod svojim većinskim glasom, a ne on koji se kreće u okviru dobijenog mandata, izvršio konačnu amputaciju KiM od ustavnopravnog poretka Srbije. Ovim bi se zatvorio petnaestogodišnji cirkus zloupotrebe navodne „većinske“ narodne volje, započet petooktobarskom narandžastom revolucijom.
Apelovanje na volju naroda kao nosioca suverenosti kada je u pitanju ustavnopravni položaj KiM predlaže ne samo Vučić, već i pojedine stranke patriotske opozicije. Tako je DSS izašao sa predlogom o raspisivanju referenduma sa pitanjem da li ste za ulazak Srbije u EU po cenu priznavanja nezavisnosti Kosova?
Nezavisno od namera, ista opasnost po državu Srbiju i političku slobodu srpskog naroda preti od referenduma i izbora, ukoliko se oni smatraju „starijim” od važećeg Ustava. Naime, radikalan demokratski stav po kome je volja većine iznad prava, oličenog pre svega u ustavu, utire opasan put uspostavljanja jednog pseudodemokratskog populističkog i demagoškog režima, čija najveća žrtva na kraju biva politička sloboda samog naroda i subjektivna prava građana. Nasuprot tome, u konstucionalnoj (ustavnoj) demokratiji volja većine je potčinjena važećem pravu, a vlast može činiti samo ono na šta je pravom ovlašćena.
Volja trenutne većine ne samo da nije „starija” od ustavnog poretka, ona se ne može uzeti ni kao verodostojni reprezent volje jednog etnosa. Pošto narod kao vertikalnu duhovnu zajednicu čini nerazdeljiv sabor živih, upokojenih i budućih pokolenja povezanih istim etosom, ni jedna generacija, odnosno njena trenutna većina nije vlastna da odlučuje o sudbinskim pitanjima, kakvo je amputacija KiM od državnog poretka Srbije.
Suočena sa zapadnim ultimatumom, Vlada Srbije ne sme da od političke odgovornosti beži na izbore, već da svoju politiku uskladi sa važećim Ustavom. Iako u Ustavu stoji da Vlada „utvrđuje i vodi spoljnu politiku“, ona je po Ustavu dužna da predlog pregovaračke platforme za poglavlje 35. iznese pred Narodnu skupštinu. Jer u parlamentarnom sistemu osnovna uloga narodnog predstavništva nije donošenje zakona, već kontrola rada izvršne vlasti oličene u vladi. A koje pitanje treba da bude predmet takve kontrole, ako ne napad na Srbijin državni suverenitet na Kosovu i Metohije. Jednom rečju, ili će Vlada početi da vraća KiM u ustavni poredak Srbije ili će navući poslednje „carevo novo odelo” iza koga će sevati golotinja ustavoubistva i izdaje. U ovom slučaju izbori ili referendum u postpetoktobarskoj Srbiji ne bi bili ništa drugo do smokvin list.
fsksrb.ru
