Kad pročitate tvit SNS-a o tome kako su pomogli digitalizaciju u zdravstvenom sistemu i pogledate njihov novi promo spot na ovu temu, možda će vam u inboks stići fotografija Aleksandra Vučića uz poruku: „Ako pošalješ ovu sliku na adresu 12 prijatelja – preživećeš.“
Tako nekako razmišljam o svim pobrojanim stavkama digitalizacije koje bi trebalo da nam olakšavaju odlaske kod lekara, a to su „integrisani zdravstveni IT sistem, elektronske zdravstvene knjižice, centralizovan sistem zakazivanja pregleda i e-recepti“. Zvuči sjajno, ali ne i relevantno. A objasniću vam na ličnom primeru.
Baš sam u petak u Domu zdravlja bila prijatno iznenađena što sad sve rade preko kompa, lepo bre organizovano, evropski. Doduše pošto sam kod lekara došla bez zakazivanja, jer me je gušilo u grudima i bila sam jako malaksala, primila me je dežurna lekarka, moja je radila u suprotnoj smeni. Čekala sam 2,5 sata jer nemam zakazano. Sve teže dišem. Kad sam došla na red, lekarka je bila jako ljuta što nisam otišla kod svoje doktorke, prevrtala je očima, držala se za glavu, ponavljala „ccc“, kažem joj da ja ne dolazim često, da ne misli da foliram nešto, neka pogleda karton, stvarno mi je baš loše. Pita me da li me boli grlo, kažem ne. Ona uzme onaj štapić – kažite aaaa. Zaključi – pa ne boli vas grlo. Posluša mi pluća. Sedne i besna sikće dok piše nešto, kaže ovako:
– I dalje ne znam što ste došli, ali daću vam lek jedan za kiselinu, idite kući i dobro se najedite!!!
Ja je pitam opet za taj pritisak u grudima, ona kaže – pijte to za kiselinu. Ok, zamolim je da mi da uput za vađenje krvi. Ona s onom maskom preko usta vrti glavom, kaže: „E to ne može“. Što ne može? Zato što nisam ja Vaša doktorka. Ja izađem napolje. Ne mogu više da se raspravljam oko osnovnih ljudskih prava koja bi svako od nas trebalo da ima u ovo moderno doba digitalizacije.
Onda sam morala da čekam da legne plata i da odem da izvadim krv, jer zaista tako slaba nisam mogla ponovo da dolazim i čekam ponovo 2 sata na moju lekarku tog istog dana. Platila sam 3.000 dinara analize privatniku, moraćemo malo da se stisnemo s hranom ovog meseca.
Možda neki ljudi uspeju zahvaljujući digitalizaciji da relativno lako dođu do lekara koji im trebaju, znam samo da meni nešto ne ide od ruke.
Ne pišem ovo jer bilo koga zabole za moj slučaj. Tvit vladajuće stranke me je samo asocirao na kulise neke pozorišne predstave u kojoj iza scenografije luksuzno opremljene sobe zjapi crna rupa. U toj rupi u bolničkim sobama otpada malter, šetaju bube, toaleti su kao u tajlandskom zatvoru, svi stručni lekari pohitaše napolje, nema ko da leči, oprema je u jadnom stanju, kvari se često, a kada radi – njom nema ko da barata, a tu su i ovi što imaju male plate, mnogo posla pa vam kažu – idite kući dobro se najedite.
Ali eno, ispod tvita gomila ljudi u godinama ushićeno kliče. Jedna gospođa piše: Digitalizacija u zdravstvu jednostavno znači spasavanje života.
Izgleda da je pozorišna predstava toliko dobra da su poverovali da je sve zbilja. Ovacije za reditelja i ekipu. I da! Poseban aplauz od roditelje dece koja se leče SMS-ovima jer i to je valjda ta digitalizacija.
