Jadikovke „nesretnog“ sudije Apelacionog suda, dr Miodraga Majića, pre neki dan, na Filozofskom fakultetu povodom hapšenja samo nekoliko od skoro 150 demonstranata koji su na silu ušli u zgradu državne televizije – nepogrešivo podseća na neki maturski rad srednjoškolca, kome je razredni ispod klupe doturio rešenja zadataka!? Pa još pogrešna…
A, kako je sudija Majić navikao da radi „ po direktivama i zadacima“, nije mu bilo teško, da se na skupu u zgradi Filozofskog fakulteta opet ostrvi na državu Srbiju, njenog predsednika, i granu vlasti kojoj i on sam pripada i u kojoj je karijeru gradio baš na onim principima i „muvačinama“ protiv kojih se, eto, godinama, tako „žestoko javno bori“!? Da ga javnost i veliki broj poštenih kolega ne poznaje – rekli bi da je čovek u pravu!? Da priča istinu… Ali.. Ovako, sudija sa gitarom „ za pevanje po američkim i engleskim ambasadama“, samo još jednom pokazuje i srpskom narodu dokazuje, koliko li su tek, nesretniji i jadniji oni, koji za svoje prljave geostrateške ciljeve moraju da angažuju ovakve likove…
Hrabro i odvažno, bez imalo stida, sudija Majić tvrdi kako u Srbiji i ne postoji sudska vlast, odnosno da ju je uzurpirao jedan čovek?! Zar on zaista misli da smo svi mi toliko kratkog pamćenja da se ne sećamo kako je on postao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu? Zar misli da nema više svedoka njegovog „ulizivanja ministrovom sinu (kolegi) Raši Jankoviću“, da bi postao sudija tog suda?! Zar sudija Majić misli da smo zaboravili kako je bio jedan od autora tužbe protiv NATO terorista, da bi se posle „pročišćenja i prosvetljenja“, kod avalskog komšije ministra Zorana Stojkovića ponovo vratio u sedlo jahača „ novih srpskih nevolja“, „lažno cinkareći“ ondašnjeg predsednika Prvog suda, Vojkana Simića…
E, ništa od toga nije zaboravljeno. Ali, ni to nije sve u prilozima za biografiju „časnog“ sudije Majića! Nova epoha za njega počinje onoga trena, kada je „ dobio zadatak“ da kroz konstantni pritisak na srpsko pravosuđe (koje su njegove kolege i bliski saradnici obogaljili 2009.godine), pokuša da „po svaku cenu“ potkopa temelje aktuelnog režima i predsednika Aleksandra Vučića!? I u tom „Majićevom domaćem zadatku“ – sve je dozvoljeno.
Tako „prepošteni“ sudija Majić na tribinu u hramu filozofije u centru Beograda dovodi studenta, koji se sa svojom državnom televizijom obračunavao (pre neko veče) silom, nasiljem, dripačkim ponašanjem – umesto filozofskim mislima, idejama koje izučava na ovom fakultetu?! Ni jednoga trena, ni sudija Majić, niti njegov kolega sa Pravnog – ni jednom jedinom rečju nisu osudili postupak mladog čoveka, koji je demokratiju zamenio silom, koji je dijalog sa gomilom sledbenika zgazio guranjem, lomljenjem stakala na ulaznim vratima… Ako od samog aktera toga događaja nismo čuli u izveštaju sa tribine „nedeljnih novina koje izlaze kao dnevne“, ni jednu reč pokajanja za ono što je učinio, već samo jadikovke na „prekomernu uopotrebu sile“ policajaca – onda nas šokirao to što tako „umni ljudi“ zaboraviše ono glavno: da se niko nikada nije izvinjavao i pravdao onome ko mu je na silu upao u kuću, dom, radno mesto?! Ili, zaista treba da se opet poklonimo pred mislima Platona, koji je pre 2.000 godina tvrdio da je demokratija prevara, da je to način da se „fukara dočepa moći i imetka“….
I onda ono najsmešnije sa te „kaubojske tribine“ posvećene, valjda zakonu i pravdi: Zaboravio je Majić šta njegovi sledbenici godinama trube, kako je Srbija diktatura jednog čoveka!? Pre neki dan; Majić na toj tribini nazvanoj „Nije filozofski ćutati“ javno odvali, „kako je taj isti čovek puštanjem uhapšenih preuzeo ulogu pravosuđa“!?
Pa, prvo bi trebali da se dogovore, da li mi živimo u diktaturi ili ne? Ovako sami sebe demantuju i kod naroda izazivaju smeh i pomalo žaljenje zbog sopstvene nesposobnosti i pokvarenosti… Ako živimo u diktaturi jednog čoveka, kako je moguće da taj isti, sada pušta nasilnike iz zatvora? Onda on nije diktator kako godinama halabuču…
A, možda je ipak najbolje da se svi oni manu politike!? Ne vredi… Narod ih neće, pa neće! Njihova politika je kao batrganje u živom pesku! Što se više mlataraju, to brže tonu u političko smetlište…
E.E.
Izvor: embargo.rs
