Novinari se blate, diskredituju i kompromituju kako bi političare istina manje bolela

1
199
Informer / Foto: printscreen ( cenzolovka.rs )

Ako smatraš da je istina suviše razorna, pokušaj da njen efekat umanjiš diskreditovanjem onog ko je tu istinu proširio. Rukovođeni ovom maksimom, političari i njihovi saradnici više se i ne trude da napadaju po njih nepoželjno izveštavanje, već one koji tako izveštavaju – novinare. Opskurni sajtovi osnovani samo da bi blatili nerežimske novinare postoje i u Srbiji, ali se u SAD ide dalje: u planu je izdašni fond koji će se pred izbore baviti istraživanjem prošlosti novinara koji kritikuju Donalda Trampa

Grupa političkih saveznika američkog predsednika Donalda Trampa planira da u susret izborima 2020. godine prikupi dva miliona dolara čija bi isključiva namena bila da se istraže novinari i pronađu potencijalno štetne informacije o njima.

Sajt Axios ocenjuje da je Trampov „rat protiv medija u ekspanziji“ i upozorava da će priče o odabranim reporterima curiti ka „prijateljskim“, republikancima naklonjenim redakcijama.

Istovremeno, u Srbiji sezona lova na nezavisne novinare uveliko traje. Čitav niz opskurnih portala i tabloida – neretko finansiranih iz budžeta – u otvorenoj su akciji narušavanja ugleda i poverenja u novinare i medije na koje je zalepljena etiketa neprijatelja vlasti.

Ko pokušava da – na ličnom i profesionalnom nivou – diskredituje novinare, na koji način i u čijem interesu? I ko to, na kraju, sve plaća? Kako taj proces izgleda preko okeana, a kako na domaćem terenu?

Novi projekat lansiran u SAD usmeren je ka „osobama koje proizvode vesti“. Primarni ciljevi su praćenje novinara i urednika medijskih kuća koje, po oceni Trampovih saradnika, „rutinski pristrasno izveštavaju i šire dezinformacije“. Taksativno se navode CNN, MSNBC, Njujork tajms, Vašington post, Bazfid i Hafington post.

U prikupljanje novca direktno bi trebalo da bude uključen kontroverzni republikanski konsultant Artur Švarc (i ranije optuživan da vodi rat protiv medija), te grupa osoba koju Njujork tajms opisuje kao neformalnu mrežu konzervativnih operativaca bliskih Beloj kući.

Na ovom mestu podseća se da se liberalna grupa Media Matters već bavi monitoringom novinara i izdanja i javno ukazuje na moguću pristrasnost, ali i iznosi stav da ovako očigledan i usredsređen pokušaj diskreditacije pojedinih reportera predstavlja sasvim nov obrazac.

U Srbiji, međutim, ciljana omalovažavanja i zastrašivanja unapred određenih medijskih radnika uveliko su i očigledna i usredsređena.

Da Vas podsetimo:  Hoće li država ikada rasvetliti pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića?

Novinarka Sanja Kljajić smatra da novinare iz ovog regiona verovatno nikad nisu ni prestali da prate, istražuju i zastrašuju.

„I to ne novcem prikupljenim nekakvim kraudfandingom, koji političari spektakularno najavljuju, nego našim novcem. Mi plaćamo institucije policije i državne bezbednosti i ko zna kakve sve znane i neznane državne službenike da nam dišu za vratom. Našim novcem plaćaju se neki bedni pokušaji partijskih glasila da raskrinkaju naše tobože nečasne biografije i namere. Dakle, nema tu nikakve mistike. Novac kojim se pritiskaju novinari u Srbiji je naš novac, zloupotrebljen preko svih granica pristojnosti i to sa jednim jedinim krajnjim ciljem – da nas ućutkaju.“

Sajtovi za blaćenje i vođenje hajki

Sagovornica Cenzolovke i sama se našla na meti opskurnog sajta istraga.rs koji je nju i druge dve autorke filma „Albanke su naše sestre“, Vanju Đurić Milenu Popović, označio kao „novinarke koje su osramotile Srbiju“.

Taj portal je u periodu kraćem od jednog meseca optužio tri medija: dnevni list Danas i beogradske nedeljnike Vreme i NIN za, kako kažu, sumnjive „donacije iz inostranstva“.

Više osoba povezanih s Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV), uključujući predsednika Upravnog odbora Norberta Šinkovića, njegovu zamenicu Maju Leđenac, stručnjaka za medijsko pravo Veljka Milića i karikaturistu portala Autonomija Dalibora Stupara, na ovom mestu, bez ikakvih argumenata, okarakterisane su kao „vojvođanski separatisti“.

Po objavljivanju fotografija koje ukazuju na povezanost Andreja Vučića, brata predsednika Srbije, i Zvonka Veselinovića, ozloglašenog biznismena sa Kosova, usledila je kampanja u kojoj je urednik BIRN-a Slobodan Georgijev takođe označen kao „strani plaćenik“.

Po rečima Sanje Kljajić, reakcija javnosti jeste određeni znak da je ubodena prava tema, ali ideja da je broj napada pokazatelj koliko je neko dobar novinar, kako kaže, zvuči sumanuto.

„Nije normalno da se takmičimo u broju primljenih pretnji, da se dičimo slikama na naslovnim stranama tabloida, nema ništa interesantno u targetiranju na konferencijama za novinare.“

Ona kaže da se plaši da će zbog takvog pristupa pretnjama i napadima doći do potpune banalizacije jednog tako ozbiljnog pitanja kao što je bezbednost novinara:

Da Vas podsetimo:  Opština Aleksinac podelila pet miliona medijima – evo i kome?

„Ne plašim se da će mi se nešto zaista dogoditi, ali se plašim sudbine starijih kolega koji se od konstantnog pritiska razbolevaju i prolaze kroz lični pakao. Sve što želim jeste da vidim da su priče na kojima radimo makar za mikro jedinicu pomerile ovo društvo, a pretnjama nek se bave institucije. Još uvek verujem da su te želje realne.“

Podsećamo, Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) došao je do podataka da je istraga.rs, portal za omalovažavanje neistomišljenika, u vlasništvu izvesnog Luke Rakočevića, poslovnog partnera Lava Pajkića, urednika emisije „Kontravizija“ na tabloidnoj televiziji Pink. Emisije koja takođe služi za (izrazito neduhovitu) diskreditaciju „državnih neprijatelja“.

Po objavljivanju istraživanja, Jutjub kanal Slobodna televizija je u svom Dnevniku objavio kako je VOICE otkrio da iza domena istraga.rs stoji lično Lav Pajkić. VOICE to nikada nije učinio i ovu laž je dekonstruisao FakeNews Tragač.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) okarakterisalo je sajt istraga.rs kao „botovsko oruđe“, čija je „jedina svrha postojanja da etiketira i kroz tabloidno blato pokušava da provuče sve one koji misle svojom glavom i ne pristaju na cenzuru“.

„Da li su ovaj sajt i ovakve ‘istrage’ taj najavljeni napredak u slobodi medija o kom je na sav glas govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu“, naveo je NUNS u saopštenju.

Po sličnom modelu, ovakvi ad hoc mediji pokušavaju da utiču i na novinare lokalnih glasila. Cenzolovka je pisala o Dariji Ranković, novinarki iz Valjeva i urednici portala kolubarske.rs, koja je već tri godine izložena medijskom linču u kojem učestvuje čitava mreža lokalnih glasila, finansirana iz gradskog budžeta.

Objavljen je niz uvreda i različitih gnusnih sadržaja o njoj, uključujući lažne kvalifikacije i pornografske foto-montaže.

„Oni jednostavno traže da pišem o njima pozitivno i ja sam pod stalnim pritiskom“, izjavila je ona za Cenzolovku. „Pošto to nije prošlo, idu na to da mi ogade novinarstvo, da kažem dosta je, i da sve napustim.“

Ko to prati novinare?

Obrazac po kojem provladini tabloidi napadaju novinare i informacije do kojih volšebno dolaze još jednom je otvorio pitanje ko to prati novinare, po kom zakonu i po čijem nalogu.

Da Vas podsetimo:  Da li je autocenzura gora od cenzure?

Novinarka KRIK-a Dragana Pećo, gostujući na televiziji N1, izrazila je sumnju da su ona i njene kolege praćeni dok su istraživali povezanost Predraga Malog, brata ministra finansija, s kompanijama koje učestvuju u više bitnih državnih projekata. Vlast je, prema njenim rečima, mesec dana unapred znala da će KRIK pisati o ministru Siniši Malom.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović – Informerov višegodišnji lični obračun s njim već postaje legendaran – smatra da suština priče „jeste da se novinari zastraše da ne rade nešto što je u opisu njihovog posla – odlazak na teren“.

„Hoće da nam oduzmu terenski rad, koji odvajkada postoji u novinarstvu, i zaključaju nas u redakciju iz koje ćemo da zovemo telefonima i šaljemo zahteve institucijama, ali ni slučajno da ne izlazimo napolje. Tako smo im manja pretnja“, napisao je Dojčinović u autorskom tekstu.

Nasuprot njemu, narodni poslanik Vladimir Đukanović (SNS) u ovome ne vidi ništa sporno.

„Ne kapiram pritužbe KRIK-a kako nije dopušteno unapred da saznamo o čemu će oni da pišu“, napisao je Đukanović na svom Tviter nalogu i dodao: „Naravno da ćemo se uvek truditi unapred sve da saznamo kako bismo njihove bolesne konstrukcije dezavuisali.“

On, međutim, nije precizirao na koga ovde misli kada kaže „mi“. Na SNS, na tabloide, na bezbednosne strukture, na nekog četvrtog…

„Zar tu postoji razlika – između SNS-a, tabloida i bezbednosnih struktura?“, pita se Sanja Kljajić i konstatuje da „nam dnevno-politička dešavanja pokazuju da ne postoji“.

„Sumnjive nevladine organizacije organizuju konferencije o bezbednosti uz prisustvo najvišeg državnog vrha; partijski drugovi, vlasnici tabloida i državni funkcioneri opijaju se po zajedničkim slavljima; unutrašnja bezbednost obavlja prljave poslove za stranku na izborima; tabloidi bez ograničenja rovare po dosijeima, i sve se tako prepliće iz dana u dan. Začuđujući je bezobrazluk (ili pak glupost) onih koji nam se u lice smeju i kažu samo: može nam se. Ne vidim tu bilo kakvu strategiju, već čistu osionost“, zaključuje sagovornica Cenzolovke.

Danijel Apro
Izvor: Cenzolovka

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime